GLAS PRAVOSLAVLjA
U SUSRET PETROVSKOM POSTU
Post pojačava molitvu. Postaje krilo njeno na putu ka nebu. Post je majka zdravlja, vaspitač omladine, ukras staraca. On je saputnik putnika i sigurnost onih koji žive zajedno
Sveti Vasilije Veliki
Sveti Vasilije Veliki
Pred nama je period Petrovskog posta koji počinje 11. juna, a završava se 12. jula. Pripada višednevnim postovima poput Uskršnjeg, Gospojinskog i Božićnjeg. Telesni post neraskidivo je povezan sa duhovnim. Zato Sveti Jovan Zlatousti kaže: „Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog ““ blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog ““ svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje“.
Sveti Vasilije Veliki na pitanje koja je mera posta odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve ““ potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavisi kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela“. Tokom Apostolskog ili Petrovskog posta jela kuvana na vodi bez ulja jedu se samo u sredu i petak. U ostale dane sedmice razrešeno je na ulje i vino. Subotom i nedeljom može i riba. Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu. Padne li u sredu i petak razrešava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik, gl. 33).
Odgovor na pitanje zašto treba ići u Crkvu, postiti i odreći se grešnih misli, daje nam sveštenik Milivoj Pajić.
„Još dok sam bio dete, tačnije u osnovnoj školi, jedan od mojih školskih drugova je rekao da ne želi da ide u crkvu jer je u njoj čuo da se kaže: „Podaj gospodi, a mi smo deca sa sela i nikako ne pripadamo tom društvu. Nas pop i ne spominje, moli se za gospodu a gde smo mi?!“
Sećam se da su to bili dani oko Vaskrsa, a meni su se jako sviđali odeljci iz jevanđelja koje je sveštenik Žoja čitao na Veliki Četvrtak, kada bih sa dedom odlazio da klečim i slušam o tome kako je Isus Hristos izdan i kako je postradao. Odlazio bih i na Liturgije, najčešće sa babom, i ovo „podaj gospodi“ meni nije zvučalo da se to odnosi na gospodu, ali to nisam mogao njima da objasnim. Istina, malo sam bio zbunjen jer je sveštenik služio na crkvenoslovenskom jeziku i nisam najbolje sve razumeo.
U međuvremenu, počelo se služiti na srpskom i tada sam mogao u potpunosti da shvatim da to „podaj gospodi“ je zapravo „Podaj Gospode“ jer se tada moli da dan bude savršen, svet, miran, da nam se pošalje anđeo čuvar, traži se dobro i korisno dušama našim, itd.
Naravno, upisao sam Bogosloviju i sve brže su dolazili odgovori, ali se povećavao i broj nedoumica kao i neočekivanih saznanja.
Sveta Liturgija služila se nedeljom i praznikom. Naučio sam da otpevavam (odgovaram) na Liturgiji tako da mi knjiga nije bila potrebna. U početku bio sam srećan što učim i savlađujem bez obzira koliko je ljudi prisutno na Službi, a onda sam počeo da uviđam da na Liturgiju dolaze jedni te isti ljudi. Ako je parastos za nekog pokojnika pred kraj bi došla još nekolicina. Jedino ako je neki veći praznik, kao npr. Trojice, tada bi se skupilo nešto više jer treba da pletu venčiće od trave... Kako su godine prolazile, čini mi se da je sve manje ljudi dolazilo. Počeo sam da se pitam zašto nema ljudi, a tretiraju se kao verujući?!
Sveti Vasilije Veliki na pitanje koja je mera posta odgovara: „U duhovnom postu mera je jedna i važna za sve ““ potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavisi kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela“. Tokom Apostolskog ili Petrovskog posta jela kuvana na vodi bez ulja jedu se samo u sredu i petak. U ostale dane sedmice razrešeno je na ulje i vino. Subotom i nedeljom može i riba. Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu. Padne li u sredu i petak razrešava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik, gl. 33).
Odgovor na pitanje zašto treba ići u Crkvu, postiti i odreći se grešnih misli, daje nam sveštenik Milivoj Pajić.
„Još dok sam bio dete, tačnije u osnovnoj školi, jedan od mojih školskih drugova je rekao da ne želi da ide u crkvu jer je u njoj čuo da se kaže: „Podaj gospodi, a mi smo deca sa sela i nikako ne pripadamo tom društvu. Nas pop i ne spominje, moli se za gospodu a gde smo mi?!“
Sećam se da su to bili dani oko Vaskrsa, a meni su se jako sviđali odeljci iz jevanđelja koje je sveštenik Žoja čitao na Veliki Četvrtak, kada bih sa dedom odlazio da klečim i slušam o tome kako je Isus Hristos izdan i kako je postradao. Odlazio bih i na Liturgije, najčešće sa babom, i ovo „podaj gospodi“ meni nije zvučalo da se to odnosi na gospodu, ali to nisam mogao njima da objasnim. Istina, malo sam bio zbunjen jer je sveštenik služio na crkvenoslovenskom jeziku i nisam najbolje sve razumeo.
U međuvremenu, počelo se služiti na srpskom i tada sam mogao u potpunosti da shvatim da to „podaj gospodi“ je zapravo „Podaj Gospode“ jer se tada moli da dan bude savršen, svet, miran, da nam se pošalje anđeo čuvar, traži se dobro i korisno dušama našim, itd.
Naravno, upisao sam Bogosloviju i sve brže su dolazili odgovori, ali se povećavao i broj nedoumica kao i neočekivanih saznanja.
Sveta Liturgija služila se nedeljom i praznikom. Naučio sam da otpevavam (odgovaram) na Liturgiji tako da mi knjiga nije bila potrebna. U početku bio sam srećan što učim i savlađujem bez obzira koliko je ljudi prisutno na Službi, a onda sam počeo da uviđam da na Liturgiju dolaze jedni te isti ljudi. Ako je parastos za nekog pokojnika pred kraj bi došla još nekolicina. Jedino ako je neki veći praznik, kao npr. Trojice, tada bi se skupilo nešto više jer treba da pletu venčiće od trave... Kako su godine prolazile, čini mi se da je sve manje ljudi dolazilo. Počeo sam da se pitam zašto nema ljudi, a tretiraju se kao verujući?!
Najnoviji broj
18. april 2024.
