13. jun 2024.13. jun 2024.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

DR KATARINA OSTOJIĆ BUKVIĆ O UTICAJU DIJABETESA NA FUNKCIJU BUbREGA

Bubreg golman koji čuva utakmicu života

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji od šećerne bolesti boluje oko 700.000 ljudi, što je na broj stanovnika veoma velika cifra. Veruje se da je još četvrtina od ovog broja obolelih koji to još i ne znaju, zbog toga što se dijabetes tipa dva, onaj koji nastaje u srednjim i poznijim godinama, otkriva prvi put posle najmanje pet godina. Nekada se on otkrije na rutinskim i sistematskim kontrolama, a nekada kada se već pojave određene komplikacije, navodi dr Katarina Ostojić Bukvić
Pre dve nedelje, u Beogradu, u Kulturnom centru „Vlada Divljan“ održana je prva konferencija Vodič kroz dijabetes, na kojoj su učestvovali eminentni stručnjaci iz različitih oblasti medicine (endokrinologije, oftalmologije, kardiologije, dijabetologije, nefrologije, psihologije). Održavale su se različite radionice i paneli, na kojima su učestvovali stručnjaci, a postojala je interaktivna komunikacija predavača i gostiju, koji su uglavnom bili ljudi oboleli od dijabetesa i članovi njihovih porodica. Kao panelisti su učestvovali i oboleli od dijabetesa koji su govorili o svojim iskustvima i problemima.

Među predavačima je bila i dr Katarina Ostojić Bukvić, nefrolog iz Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević”, koja je govorila o uticaju dijabetesa na bubrege. Kako se o ovoj temi ne govori dovoljno i često dijabetičari nisu svesni koliko su im i bubrezi ugroženi ovom hroničnom bolešću, sa dr Ostojić smo razgovarali na ovu temu.

Sklonost ka oboljevanju od dijabetesa tipa dva raste sa godinama. Udruženo sa dijabetesom mogu se javiti i drugi poremećaji metabolizma, kao što je poremećaj metabolizma masti, a sa tim dolazi
i sklonost ka povišenom krvnom pritisku

-Prema zvaničnim podacima, u Srbiji od šećerne bolesti boluje oko 700.000 ljudi, što je na broj stanovnika veoma velika cifra. Veruje se da je još četvrtina od ovog broja obolelih koji to još i ne znaju, zbog toga što se dijabetes tipa dva, onaj koji nastaje u srednjim i poznijim godinama, otkriva prvi put posle najmanje pet godina. Nekada se on otkrije na rutinskim i sistematskim kontrolama, a nekada, kada se već pojave određene komplikacije, navodi dr Katarina Ostojić Bukvić.

Određeni broj pacijenata na dijalizi u Šapcu su dijabetičari. Kako navodi naša sagovornica, oni su kao komplikaciju imali dijabetesnu nefropatiju, koja je otkrivena u terminalnoj fazi i bilo je neophodno lečenje dijalizama (hemodijalizom ili peritoneumskom).

-Čini mi se da dijabetičari kod nas nisu dovoljno edukovani o ovoj temi. Potrebno je da što češće govorimo o obolelima, formama bolesti, kao i o znakovima i simptomima koji mogu pratiti nastajanje oboljenja. Veoma je često kod nefroloških bolesnika zastupljen dijabetes, kao komplikacija u vidu dijabetesne nefropatije. Najvažnije je da se otkrije da neko ima poremećaj regulacije glikemije, a zatim da se počne sa adekvatnim merama lečenja. Mere lečenja podrazumevaju od uvođenja odgovarajuće ishrane i fizičke aktivnosti, preko uvođenja određenih lekova u vidu tableta, a u nekim stadijumima, kada se iscrpe mogućnosti samog organizma prelazi se na insulinsku terapiju. Bitna je prevencija, a kada se otkrije redovno uzimanje terapije, redovne kontrole, a uz to i adekvatna ishrana i fizička aktivnost, kaže dr Ostojić Bukvić i dodaje da su važne i kontrole kod subspecijalista iz određenih grana medicine, jer se mogu ispoljiti neurološke manifestacije, očne, bubrežne, kardiovaskularne, zbog toga što se radi o sistemskoj bolesti.

Foto: "Glas Podrinja"


Naša sagovornica podseća da se u Domovima zdravlja može uraditi pregled mokraće gde se utvrđuje nivo proteina, odnosno frakcije proteina, albumina. Na osnovu toga lekari procenjuju da li postoje bubrežna oštećenja i u kom stepenu.

-Čim postoji oštećenje, ako je i u samom začetku, neophodno je obratiti se nefrologu, nakon čega sledi nefrološko praćenje i uključivanje odgovarajuće terapije za očuvanje postojeće bubrežne funkcije. Kada se albumini nađu u nekoj koncentraciji u urinu, već je oštećena bubrežna funkcija i već je nastupio neki od početnih stadijuma hronične bubrežne slabosti, kaže dr Katarina Ostojić Bukvić.

Podvlači da nema potrebe da ovakve preglede mokraće rade svi, nego ljudi koji imaju rizik, pre svega oni čiji roditelji ili bliski srodnici koji imaju dijabetes. Savetuje da preventivni pregledi inače treba da se rade na godinu dana.

Naša sagovornica podseća da se u Domovima zdravlja može uraditi pregled mokraće gde se utvrđuje nivo proteina, odnosno frakcije proteina, albumina. Na osnovu toga lekari procenjuju da li postoje bubrežna oštećenja i u kom stepenu

-Sklonost ka oboljevanju od dijabetesa tipa dva raste sa godinama. Udruženo sa dijabetesom mogu se javiti i drugi poremećaji metabolizma, kao što je poremećaj metabolizma masti, a sa tim dolazi i sklonost ka povišenom krvnom pritisku. Sve to predstavlja grupu poremećaja, koji udruženi u starijem životnom dobu dodatno oštećuju funkciju bubrega. Konkretno, dijabetes, hipertenzija i gojaznost su jedni od vodećih, kako kardiovaskularnih, tako i bubrežnih komplikacija, jer bubreg je kardiovaskularni organ. Svi organi su povezani sa bubregom i kada bilo koji organ „ispadne iz koloseka“ bubreg trpi. Bubreg je golman koji brani utakmicu života, navodi dr Ostojić Bukvić.

Trenutno na hemodijalizi u Šapcu ima 103 pacijenta. Najmlađa pacijentkinja stara je samo 25 godina, dok je jedna pacijentkinja na dijalizi ima čak 33 godine. Na dijalizu u Šabac dolaze pacijenti i iz Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve.
M.M.

Najnoviji broj

5. septembar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa