20. jun 2024.20. jun 2024.
Foto: "Glas Podrinja"

Foto: "Glas Podrinja"

U Kulturnom centru Šabac

Promovisane tri knjige o Mačvi i Mačvanima

„Viđeniji Mačvani“ i „Mačvani laju, al’ nisu brezobrazni“ Miomira Filipovića Fiće i „Vake se reči govoru u Mačvi“ koju je priredio zajedno sa Draganom M.Avrićem
Tri knjige kojima je zajednički imenitelj Mačva promovisane su prošlog četvrtka u Kulturnom centru Šabac- „Viđeniji Mačvani“ i „Mačvani laju, al’ nisu brezobrazni“ Miomira Filipovića Fiće, novinara, publiciste i književnika i „Vake se reči govoru u Mačvi“, koju je priredio zajedno sa Draganom M.Avrićem, diplomiranim vojnim mašinskim inženjerom i generalom. Na promociji su govorili autori i prof. dr Anđelka Lazić.

Foto: "Glas Podrinja"


Mali rečnik i veliki ljudi
-Zajednički činilac je mačvanski govor koji je u osnovici standardnog srpskog jezika i sve tri knjige odnose se na taj govor i ljude iz tog kraja. Ovde pritom imamo kao informatore tipične Mačvane, nemaju oni distancu prema mačvanskom govoru, niti su lingvisti, ali imaju entuzijazam. Smatram iz mnogo razloga da bi taj govor trebalo zabeležiti. Kao lingvista, došla sam do zaključka da je govor reprezentant srpskog jezika, možda u samom vrhu stoji u tom smislu, zato što je još Vuk uzeo šumadijsko- vojvođanski i istočno- hercegovački govor onog momenta kad je radio reformu jezika, a posle se pokazalo da se u mačvanskom govoru prelamaju oba ova dijalekta ili narečja. Knjiga „Vake se reči govoru u Mačvi“ je mali rečnik zabeležen na terenu Mačve, što je jedan od vrhunskih metoda kada se bavimo govorom, jer narod je najveći kreator, govor je duhovna pojava- rekla je prof. dr Lazić i dodala da je u knjizi „Viđeniji Mačvani“ navedeno 750 Mačvana poznatih od pre tri veka, savremenih i prošlih likova, koji su ostavili trag u srpskoj kulturi, a među njima i Stojan Novaković.

Drugo, prerađeno izdanje knjige „Vake se reči govoru u Mačvi“ obuhvatilo je oko 190 fotografija i 4.000 reči, a za najveći broj njih navedeni su primeri upotrebe i kontekst. Na kraju su date izreke, sintagme, kletve, karakteristične za Mačvu.

Foto: "Glas Podrinja"


-Mi smo to nazvali zapisom. Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje jako se razlikuje od prvog i kvalitativno i kvantitativno. Želeli smo da ovaj rečnik u ovom obliku dobije jedan akademski nivo. Zato smo konsultovali kompetentne recenzente, da ne bude to samo nekakav simpatičan zapis o pređašnjim vremenima, rečima itd, već da bude i poučnih stvari za buduće. Nas je pokrenulo to što mi možda možemo bez ovih reči, ali one bez nas neće preživeti. Dugo su služile da bi takvu sudbinu dočekale, pa smo želeli da ih bar kroz ovaj zapis koji je i arhivski na neki način približimo vokabularu i tekstovima današnje generacije, da se ne odmaknu od tog standardnog srpskog jezika, ali ipak da drže vezu sa narodnim jezikom, što je karakteristično za ovakve zapise. Mislim je to jedna vreža koja će podsetiti, naročito mlađu generaciju, gde su nikli i da je to korisno za ovaj naš mačvanski narod i mačvansko podneblje. Ustupićemo je bibliotekama, školama, to je deo misije da svoj trag održimo na neki način, mislim da se sve više gubi, naročito u rečniku mladih generacija- istakao je Avrić.

Foto: "Glas Podrinja"


Autentični mačvanski humor
Treća „Mačvani laju, al’ nisu brezobrazni“ je, naglasila je prof. dr Lazić, šaljivog karaktera.
-Odavno sam mislila da bi bilo lepo da se autentični mačvanski humor zabeleži. U ovoj knjizi prvi put vidim tako nešto. Jedino je kod Tome Jerotića bilo šaljivih dogodovština iz Mačve- navela je prof. dr Lazić.

Mi smo dobar narod, mi to radimo iz dobročinstva, ne radimo to da bismo opsovali ili lanuli, zato što nekog mrzimo ili ne volimo, rekao je Filipović.

Foto: "Glas Podrinja"


-Hoćemo da pokažemo da smo duhovit narod. Kad nešto opsujemo detetu našem, kažemo mu da je baraba, nismo opsovali iz mržnje, to kažemo zato što nam je duša takva, volimo što je dete slobodnijeg kova, ima neku ideju drugačiju. Nismo brezobrazni. To „r“ pojačava efekat, kao da je neko stvarno bezobrazan. Na ovom području Šapca, Mačve, ne postoje nepismeni, samo pismeni i usmeni ljudi i ti usmeni nekad izgovore nešto da se zaprepastiš kako je tim ljudima to palo na pamet, ali to se dešava u komunikaciji između ljudi. Iz te priče se izrode mnoge kovanice, 2.000 takvih sam zabeležio, ono što usmeni narod između sebe komunicira. Ljudi koji se bave jezikom treba da ispitaju kako je došlo do toga. Mislim da je naš narod izuzetno duhovit, pametan i još kad se malo obrazuje, nema šanse da ne uspe- dodao je Filipović.
D.D.

Najnoviji broj

18. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa