O MATURI...

Rastao sam u generaciji čije su školovanje pratile mnoge nedaće, koje su za nas, decu, bile viša sila koju smo tada nemo posmatrali. Uprkos tome, život nije prolazio pored nas. Zajedno smo, često nesvesno, stvarali događaje za pamćenje i čuvali ljubavi u beskrajnom sjaju nevinog dečjeg oka. Godine smo ostavljali za sobom, nekako lako, ili su one izgubile korak sa nama. Uspomene su se zadržale tamo, u hodnicima vremena i dalekim nedodirljivim mestima svesti gde izvire život. To su mesta gde emocija ostavlja trag za sobom kad se spoji sa kosmosom i spusti se na zemlju poput prolećne kiše. Kad prva kap te kiše dohvati topao asfalt, onda kažemo da se rodio nezaborav.
U sredu, 6. juna, još jedna generacija maturanata “Lazine“ škole je stvorila nezaborav. Sveže junsko veče ugostilo je sav njihov talenat, kreativnost, ljubav, inat i pustilo da im korak odjekuje mestom na kojem su se prvi put sreli.
Svoje poslednje veče u osnovnoj školi su proveli baš tu, na platou ispred učeničkog ulaza. Bili su pokriveni tamom neba i okruženi onima koji su osam godina u njima kušali plamen stvaralaštva, tražili puteve izazova i sigurnom rukom ih vodili ka svetlosti i ciljevima. Osam godina dug put se nije sam od sebe popločao uspomenama. Od prve suze i nepoverljivog pogleda, pregazili su put do dana, kada shvatamo da su polako počeli da prestaju da budu deca.