Kako se izboriti sa napastima

Kažu da bi preživele i nukleatni rat, ta odvratna bića – bubašvabe. Pažnju na problem su nam skrenuli naši čitaoci. Kažu da ovih insekata ima svuda i da individualna dezinsekcija kuća i stanova ne pomaže. Zbog toga apeluju na nadležne da se uradi dezinsekcija na nivou grada.

-Živim u Radničkoj ulici, u blizini pijace Žvinarnik. Bubašvaba ima u čitavoj okolini, ali i u celom gradu. Mi smo kupili količinu preparata za suzbijanje koje je, kako kažu u poljoprivrednoj apoteci, nestvarna. Nažalost, problem nismo rešili i one i dalje naviru, jer ih u našoj ulici samo mi suzbijamo. Smatramo da je neophodno da se uradi sistematska dezinsekcija u celom gradu, kaže sugrađanka Danka Šarčević.

Foto: Pixabay

Jedan od značajnih prirodnih faktora koji reguliše broj mišolikih glodara, ali i buba jeste
zima. Poslednjih godina nemamo pravu zimu što i njima olakšava opstanak

Za borbu protiv isekata u Šapcu su ovlašćeni Zavod za javno zdravlje Šabac i DDD služba Veterinarske stanice. To su adrese na koje građani treba da se obrate ukoliko imaju problem.
Kako navodi specijalista higijene Zavoda za jano zdravlje Šabac dr sci. med. Igor Dragičević bubašvabe i bubaruse su među najstarijim i najuspešnijim živim bićima na zemlji.

-Jako su prilagodljivi i možemo ih naći širom sveta. Osetljivi su na svetlost i uglavnom su aktivni samo noću. Žive u grupama na mračnim, vlažnim i toplim mestima. Reproduktivni potencijal im je vrlo visok, i zavisno od vrste, tokom jedne godine, ženka može dati do 35.300 jedinki. Ovi insekti mogu da prenose uzročnike zaraznih bolesti, uzrokuju uznemirenost, alergijske reakcije, uništavaju uskladištenu hranu, kaže dr Dragičević.

dr sci. med. Igor Dragičević, Foto: "Glas Podrinja"

Obajšnjava da je dezinsekcija je skup različitih mera koje se preduzimaju sa ciljem smanjenja populacije, najmanje do praga štetnosti, zaustavljanje rasta i razmnožavanja ili potpuno uništavanje prisutne populacije štetnih zglavkara. Dezinsekcija se sprovodi mehaničkim, fizičkim, biološkim i hemijskim metodama.

-Dezinsekcija zahteva stručnost, počev od dobrog poznavanja vrste koja se suzbija (biološki ciklus, broj generacija, mobilnost), preko staništa i izbora preparata i načina primene. Preventivna dezinsekcija, kao obavezna zakonska mera sanitarne zaštite, isključuje svaku eventualnu jaču infestaciju objekata štetočinama, a samim tim i sve negativne posledice. Ona je ujedno i znatno jeftiniji način održavanja objekata, budući da su mere suzbijanja usled svoje složenosti, metoda i potrošnje znatno većih količina sredstava, znatno skuplje, navodi dr Dragičević.

Metode dezinsekcije
Dr Igor Dragičević navodi da se odabir metoda aplikacije insekticida kao i vrste insekticida u postupku dezinsekcije obavlja neposredno, zavisno od procene i stanja predmetnih objekata.
ZZJZ dezinsekciju obavlja sledećim metodama: vlažna kontaktna dezinsekcija električnim i motornim prskalicama, generatorima za toplo i hladno zamagljivanje, i pasivni tretman gelovima i feromonskim klopkama
-Dezinsekciju izvršavamo primenom najkvalitetnijih, u praksi proverenih ekoloških sredstava, na način koji isključuje mogućnost incidenata, bez ometanja poslovanja s posebnom pažnjom prema svojini korisnika usluga, imajući u vidu posebnost svakog pojedinog objekta, navodi dr Dragičević.

Služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju (DDD) pri Veterinarskoj stanici Šabac postoji od 1972. godine. Rukovodilac ove službe, dr vet. med. Petar Pušić smatra da nikada nije bila gora situacija sa bubašvabama. Kaže da sistematska dezinsekcija nikada nije rađena, dok se deratizacija povremeno radi. Od pre nekoliko godina o deratizaciji i deznsekciji ne vodi računa grad nego upravnici stambenih zgrada i privrednici.

Nikada nije bila gora situacija sa bubašvabama. Kaže da sistematska dezinsekcija nikada nije rađena, dok se deratizacija povremeno radi. Od pre nekoliko godina o deratizaciji i dezinsekciji ne vodi računa grad nego upravnici stambenih zgrada
i privrednici

Skupštine stanara, odnosno njihovi predsednici (ili profesionalni upravnici) su dužni da rade dva puta godišnje preventivnu deratizaciju i dezinsekciju zajedničkih prostorija u stambenim zgradama. Obavezu imaju i svi privrednici, bez obrzira na broj zaposlenih. Privrednike kontroliše sanitarna inspekcija.

-Zajedničke prostorije su hodnici, podrumi, negde postoje svetlarnici. Mi radimo jako mali broj zgrada u odnosu na ono koliko ih ima u gradu. Privrednici su mnogo ozbiljniji po tom pitanju i to svi, od najmanjih STR radnja do najvećih firmi, a što je firma veća to su i ozbiljniji u ovim poslovima. Oni to ne rade zato što im je naloženo, nego da bi dobili određene standarde, jer je taj segment jako vrednovan. Ne smemo da radimo ništa van toga, jer ipak su u pitanju otrovne materije. Zbog toga i sami građani to ne smeju da rade i apelujem na njih da ne rade ništa sami, navodi dr Pušić.

dr vet. med. Petar Pušić, Foto: "Glas Podrinja"

Građane koji žive u stambenim zgradama savetuje da zahtevaju od predsednika kućnih saveta da se dezinsekcija i deratizacija radi dva puta godišnje. Takođe, stanovi mogu da se rade individualno, ali o trošku stanara.

Ova služba, uz ZZJZ Šabac, jedine rade usluge dezinsekcije preko računa. Istovremeno, dolaze i privatne firme iz drugih gradova koje nude svoje usluge, koje ne ostavljaju potvrde, ne zna se sa kakvim preparatima rade i da li će njihov tretman imati efekta. Jednostavno rečeno, ne snose odgovornost za svoj rad, a verovatno nisu ni obučeni.

Stenice i pacovi
-Pojavio se problem i sa stenicama. Njih je izuzetno teško iskoreniti. Pre dve godine su se pojavile u Francuskoj i još nekim zemljama, po jeftinijim hostelima i motelima. Međutim, sada ih ima i kod nas. Ljudi su ih doneli iz hotela u Banji Koviljači. Zato je najbolje ne vaditi stvari ih kofera na putovanjima.
Sve češće se dešava i da pacovi izađu iz vc šolja i na nižim i na višim spratovima. Mora da se zatvori otvor ispod starih kada, izlaze i tu. Problem je i sa hvatanjem pacova kada uđe u kupatilo. Ljudi ih hvataju na mišolovke koje oni oduku za sobom, ili stavljaju otrov. Pacov se zavuče negde i ugine, onda ne mogu da dođu do njega. Rešenje je pacolovka, koja mora da se veže za nešto, da glodar ne može da je odvuče, navode dr Petar Pušić.

Kako navodi dr Pušić, jedan od značajnih prirodnih faktora koji reguliše broj mišolikih glodara, ali i buba jeste zima. Poslednjih godina nemamo pravu zimu što i njima olakšava opstanak.

-Mi smo u manjini u odnosu na glodare i insekte. Oni nam najveći problem neće napraviti tako što će nam pojesti hranu, nego će je zagaditi. Moralo bi da se izričito naloži upravnicima zgrada da su u obavezi da rade dezinsekciju i deratizaciju. Kada bi se to radilo dva puta godišnje redovno bilo bi dovoljno. Međutim, to je više preventivno. Neko ko ima mnogo bubašvaba u svom stanu ne može očekivati da kada mi uradimo dezinsekciju zajedničkih prostorija, nestanu i bube iz njegovog stana.
Preparat koji koriste u zgradama nije otrovan za ljude i životinje i nije inhalacion. Buba mora da ga pojede. Bubašvabe jesu jako otporne i adaptibilne. Preparati koji su se ranije koristili više ne deluju na njih, kaže dr Pušić i dodaje da je istraživanje rađeno u Engleskoj je pokazalo da su uzrok astme kod male dece bubašvabe koje se hrane ostacima hrane sa lica dece i pritom na svojim nogama prenose alergene.

Foto: Canva

Svako ko ima problem sa bubašvabama u kući ili stanu može da nazove nadležnu službu. Preparate koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji ne treba olako shvatati i koristiti tek tako, jer u njima ipak ima otrova.

-Muve su takođe postale rezidentne na sve poznate preparate, iz razloga što su ljudi to dodavali kako hoće, takođe su u apotekama prodavali razblažene materije, navodi dr Pušić.

Dr Igor Dragčević navodi koje su to mere koje građani mogu sami preduzeti u svojim domaćinstvima. Pre svega tu je držanje hrane u zatvorenim posudama i frižideru, održavanje opšte čistoće objekta i redovno uklanjanje ostataka od hrane, ali i izbegavanja nagomilavanja nepotrebnih stvari po podu, koji predstavljaju sklonište za insekte.

Svako ko ima problem sa bubašvabama u kući ili stanu može da nazove nadležnu službu. Preparate koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji ne treba olako shvatati i koristiti tek tako, jer u njima
ipak ima otrova

-Bubašvabe vole vlažne uslove, tako da je potrebno sanirati svako curenje posebno ispod kada i tuš kabina, kao i provetravati kupatilo. Takođe je važna dobra zaptivenost vrata i prozora, zaptivenost oko vodovodnih, kanalizacionih ili ventilacionih instalacija kao mehanička barijera za ulazak insekata. Kod manje infestacije, građani mogu sami pokušati da problem reše dostupnim preparatima. Ukoliko to ne uspeju ili se radi o većoj pojavi insekata, a posebno kada je to pojava u celoj zgradi, potrebno je pozvati specijalizovane ekipe. Zavod za javno zdravlje Šabac vrši usluge dezinsekcije i u individualnim domaćinstvima, kao i u privrednim subjektima, navodi dr Dragičević.