Radi se o globalnom problemu. Veliki broj ljudi je oboleo od ove bolesti i veliki je broj smrtnih slučajeva od nje. Tužno je što se bolest širi i smrtnost je u porastu, a mi pri tom imamo ogromno oružje u prevenciji - vakcinu, a pre vakcinacije dijagnostiku
Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležen je 28. jula. Tim povodom u Zavodu za javno zdravlje Šabac održana je konferencija za medije na kojoj su govorile dr Ana Pajičić, spec socijalne medicine, iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i dr Marina Malbaški, spec. medicinske mikrobiologije, načelnica Centra za mikrobiologiju ove ustanove.
Na konferenciji je istaknuto da je cilj obeležavanja ovog dana podizanje svesti i razumevanja virusnog hepatitisa i bolesti koje on izaziva. Dr Ana Pajičić je podsetila da postoji pet tipova hepatitisa - A, B, C, D i E.
Foto: Canva
-Radi se o globalnom problemu. Veliki broj ljudi je oboleo od ove bolesti i veliki je broj smrtnih slučajeva od nje. Nažalost, smrtnost je u porastu. Problem je što hepatitis izaziva upalu jetre. Virus hepatisa B, C i D prelazi u hronični oblik i izaziva hroničnu infekciju koja može da se nosi, a da pacijent pri tom nema nikave simptome. Progresijom ovih bolesti mogu da nastanu ciroza i karcinom jetre. Takođe je veliki problem i prenošenje hepatitisa sa majke na bebu. Tužno je što se bolest širi i smrtnost je u porastu, a mi pri tom imamo ogromno oružje u prevenciji - vakcinu, a pre vakcinacije dijagnostiku. Svetska zdravstvena ogganizacija ima za cilj da do 2030. godine stavi pod kontrolu i iskoreni ove opasne bolesti, rekla je dr Pajičić.
Kako je dr Pajičić navela, na globalnom nivou postoji ogroman broj nedijagnostifikovanih i nelečenih osoba koje žive sa hepatitisom. Većina simtoma se pojavljuje tek kada je bolest uznapredovala, a većina obolelih otkrije da ima hepatitis tek kada razvije ozbiljno oboljenje jetre ili rak.
-Većina ljudi ne oseća nikave simptome kada se novoinficira. Neki imaju akutnu bolest sa simptomima koji traju nekoliko nedelja, to su: žutilo kože i očiju, tamni urin, osećaj umora, mučnina, povraćanje, bol u stomaku. Težak akutni hepatitis može dovesti do otkazivanja jetre, što može uzrokovati smrt. Iako će se većina ljudi oporaviti od akutne bolesti, neki pacijenti sa hroničnim hepatitisom B će razviti progresivno oboljenje jetre i komplikacije, navodi dr Pajičić.
Epidemiološki podaci u Srbiji Tokom 2023. godine prijavljena su ukupno 392 slučaja hepatitisa, što je rezultat bolje evidencije, omogućenog testiranja i rane dijagnostike, koja dovodi do boljeg ishoda lečenja ako se bolest otkrije na vreme. Tokom iste godine hronični hepatitis C registrovan je kod 190 osoba, odnosno oko tri osobe na 100.000 stanovnika. Iste godine u Republici Srbiji bilo je pet prijavljenih smrtnih ishoda, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Od početka ove godine, ukupno su prijavljena 253 slučaja hepatitisa B i C. Najučestaliji su prijavljeni slučajevi sa dijagnozom hroničnog hepatitisa C, ukupno 98, a slede prijavljeni slučajevi sa dijagnozom akutnog hepatitisa B. Zabeležen je jedan smrtni ishod od početka godine.
Dr Marina Malbaški je istakla da se u ZZJZ, pored dosadanje serološke dijagnostike, radi i molekularna, te da je PCR (Pi Si Ar) dijagnostika najbrža najpreciznija i najpouzadnija. Zahvaljujući ovom metodu vreme uspostavljanja dijagnoze je višestruku kraće.
-Pored detekcije samog virusa PCR dijagnostika određuje i količinu samog virusa u uzorku. Bitna je u ranoj dijagnostici zbog toga što vrlo brzo od pojave infekcije može se detektovati u uzorku. Automatizovana i uticaj čoveka je tu smanjen na minimum. Pored dijagnostike značajna je i praćenju toka infekcije, prognozi bolesti i praćenju toka terapije. Mi smo od prošle godine uveli nov laboratorijski informacioni sistem, gde smo poboljšali zdravstvenu uslugu pacijentima i smanjili smo redove čekanja, a kliničarima smo omogućili da od naših izveštaja budu na samo jedan klik. To omogućava da pacijenti dobiju adekvatnu terapiju, poboljšaju ishod lečenja i ubrzaju terapijski uspeh, rekla je dr Malbaški.
Foto: "Glas Podrinja"
Vakcinacija protiv hepatitisa B u Srbiji je obavezna od 2002. godine.
Centar za mikrobiologiju ZZJZ dijagnostifikuje i panel seksualno prenosivivih bolesti, respiratornih, vrši genotipizaciju 15 HPV genotipova i vrši brojne druge analize, a odnedavno ovde se može proveriti i da li je krpelj koji se na nekog zakačio bio zaražen.
Foto: Canva
Foto: "Glas Podrinja"
