Foto: Canva
REČ STRUČNjAKA
Boja kao fizička osobina zemljišta
Vrlo upadljiva fiička osobina zemljišta kojom su se povodili još od davnina kao jedan od glavnih indikatora plodnosti zemljišta. Ne retko je da se i danas poljoprivredni proizvođač oslanja na ovu osobinu kada treba da oceni kvalitet zemljšta a očglednoje da se bojom po kad-kad pravi cena zemljšta kao predmet trgovanja.
Zato, imam obavezu da bar malo ukažem na osnovne indikatore različitosti ove fizičke osbine zemljišta. Naučno, boja i jeste jedan od karakteristika koja u morfologiji obeležavaju različite genetske horizonte u zemljišnim profilima, a i sam mehanički sastav je uslovljen ovom fizičkom osobinom može da izvede određeni zaključke i drugim osobinama naročito postojanost vode u ovakvim horizontima.
Osnovne boje u zemljištu koje preovladavaju su : crna, crvena i bela boja.
No boju zemljištu daju sledeće materije, koje za sigurno prate svojim hemihskim aktivnostima u zemljištu i koje sa velikom merom možemo da tvrdimo organoleptički da se dešavaju ako naiđemo na zemljšta sa posebnim bojama:
-Humusne materije koje svojim prisustvom daju razne nijanse zemljištu od tamonosmeđih do sivosmeđih varijeteta.
-Oksidi kao i hidroksidi gvožđa, takođe daju razne varijetete boja od sveđih, žutih, i njima srodnih boja koje zavise od stepena hidratacije. Ovakve boje i jesu indikatori povećane redukcione aktivnosi i nosici slabe plodnosti zemljišta.
-Kvarc kao i drugi oblici prostih soli, AL-hidroksida, kaolinit...daju vrlo upadljivu belu boju pa sve do varijiteta svetlo sive boje.
-Fero hemijska jedinjenja daju plavu do zelene boje.
Mora se obratiti pažnja naročito oko uočavanja i obeležavanja zemljišta sa bojom, da se razni mehanički sastavi sa svojim učešćem u strukturi zemljišta može da zavara bojom, tako da nekada tamnija boja može ustvari da bude kontra činjenično stanje učešća humusa u strukturi, a onda je dodavanje humusnih materija bespotrebno.
Dakle, ovo je ipak zapažanje organoleptičko, a ako hoćemo pravo stanje učešća traženih materija u strukturi zemljišta, laboratorijskim ispitivanjem je nezamnljiva metoda.
Zato, imam obavezu da bar malo ukažem na osnovne indikatore različitosti ove fizičke osbine zemljišta. Naučno, boja i jeste jedan od karakteristika koja u morfologiji obeležavaju različite genetske horizonte u zemljišnim profilima, a i sam mehanički sastav je uslovljen ovom fizičkom osobinom može da izvede određeni zaključke i drugim osobinama naročito postojanost vode u ovakvim horizontima.
No boju zemljištu daju sledeće materije, koje za sigurno prate svojim hemihskim aktivnostima u zemljištu i koje sa velikom merom možemo da tvrdimo organoleptički da se dešavaju ako naiđemo na zemljšta sa posebnim bojama:
-Humusne materije koje svojim prisustvom daju razne nijanse zemljištu od tamonosmeđih do sivosmeđih varijeteta.
-Oksidi kao i hidroksidi gvožđa, takođe daju razne varijetete boja od sveđih, žutih, i njima srodnih boja koje zavise od stepena hidratacije. Ovakve boje i jesu indikatori povećane redukcione aktivnosi i nosici slabe plodnosti zemljišta.
-Kvarc kao i drugi oblici prostih soli, AL-hidroksida, kaolinit...daju vrlo upadljivu belu boju pa sve do varijiteta svetlo sive boje.
-Fero hemijska jedinjenja daju plavu do zelene boje.
Mora se obratiti pažnja naročito oko uočavanja i obeležavanja zemljišta sa bojom, da se razni mehanički sastavi sa svojim učešćem u strukturi zemljišta može da zavara bojom, tako da nekada tamnija boja može ustvari da bude kontra činjenično stanje učešća humusa u strukturi, a onda je dodavanje humusnih materija bespotrebno.
Dakle, ovo je ipak zapažanje organoleptičko, a ako hoćemo pravo stanje učešća traženih materija u strukturi zemljišta, laboratorijskim ispitivanjem je nezamnljiva metoda.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
19. septembar 2024.