Kad čovek nešto hoće on i uradi

Osamdesetogodišnji Momčilo Budimirović-Moma iz Glušaca više od dvadeset godina bavi se proizvodnjom kozjeg sira. Na početku je imao ideju, uporno ju je godinama razrađivao, iz grešaka učio, da bi se njegovi proizvodi danas nalazili u ponudi prestižnih beogradskih restorana, ali i na trpezama širom Evrope i Amerike.

Vodio ga, kaže, inat. Želeo je da dokaže da su Srbi narod za poštovanje. Da je u svojoj misiji uspeo potvrđuju zvanična priznanja iz Brisela i Rusije, ali i zadovoljstvo francuskih kolega iskazano velikom porudžbinom.

-Nisam se obogatio od ovoga niti zaradio neke silne pare, ali sam ponosan i srećan kada neko kaže „dobar sir“. Tada znam da sam uradio odličan posao- kaže za „Glas Podrinja“ Momčilo Budimirović.

Tvrdi da je tajna dobrog sira je u kvalitetu kozjeg mleka. Do prošle godine je imao i svoje stado. Sada dragocenu, belu tečnost kupuje od drugih.

-Kao što ne možete dobiti dobru rakiju od loše šljive, tako ne možete dobiti kvalitetan sir, ako mleko nije ispravno i čisto. Ako se u njega doda bilo šta nije isto- objašnjava agronom, profesor na Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu u penziji, Budimirović.

Foto: "Glas Podrinja"

Proizvodnju ne širi, jer su ga godine stigle, a nove radne snage nema. Baš u tom nedostatku kvalitetnih i odgovornih radnika i vidi najveći problem.

-Mleka ima, sir se traži, ali nema radne snage. Tu vidim usko grlo. U proizvodnji učestvujemo ja i jedna žena, ja sam već ostario, a i ona je sa mnom dvadeset godina. Nema ko da radi- ističe Budimirović.

Imamo čime da se ponosimo
Momčila boli nepravda, a najviše ona prema srpskom narodu. Kaže da nas na Zapadu neosnovano klevetaju i omalovažavaju, a da pri tome „nismo ni nesposobniji ni ružniji od drugih“. Rešio je da to svoje tvrđenje dokaže i dokazao je kako je najbolje umeo: sirom. Da dobije proizvod vrhunskog kvaliteta potrajalo je, ali ga neuspeli pokušaji nisu obeshrabrili, samo učvrstili u stavu i inatu.

-Informatički napredak nam je doneo dosta dobrih stvari, ali i saznanja koja ne idu uz mentalitet našeg naroda. To me naljutilo. Činjenica da Francuzi imaju 260 vrsta kozjeg sira, a mi Srbi ni jedan patentirani, pokazivala je gde su oni u odnosu na nas. Proglašavali su nas i razbojnicima i neradnicima, a ja sam hteo da im dokažem da nisu u pravu. Hteo, pa uradio-priča agronom iz Glušaca i dodaje:

-Trebalo mi je nešto više od dve godine da napravim sir čiji će kvalitet biti priznat i od njihove strane, zvanično. Dobili smo 2009. godine dve zlatne medalje jednu na Sajam noviteta „Eureka“ u Briselu i drugu sa „Arhimeda“ u Moskvi. Posebno značajno mi je bilo kada su mi ovde u Glušce, u posetu došli profesori iz Francuske i posle degustacije naručili 50 kolutova sira da ponesu sa sobom.

Foto: "Glas Podrinja"

Kad postoji kvalitet, plasman nije problem
Izazov je bio napraviti dobar proizvod. Greške su bile česte, ali sa druge strane dobri učitelji. Međutim, kada se proces ustalio u kvalitetu tržište se samo otvaralo.

-Kada sam počeo ovo da radim nisam znao ni kako se sir jede, a kamo li pravi, ali kada čovek zna šta hoće i kada se zainati, to i uradi. Sada naš sir troše najveći i najbolji beogradski restorani. Nemamo problem sa plasmanom, već suprotno, nemamo kapacitet da zadovoljimo potražnju- objašnjava Moma.

Da uskladi i obogati ponudu i potražnju Momčilo je pokušao pre nekoliko godina. U tome su mu pomagali sin i ćerka, ali samo onoliko koliko im je osnovni posao dozvoljavao. Ćerka, ekonomista, bavila se prodajom, a sin zubar, proizvodnjom. Pored osnovnog, sira gde „nisu imali šta preterano da urade, samo da malo poboljšaju ukus i postave na sto“, proizvedenog od prirodne plesni, odlučili su se za proizvodnju sireva meke strukture uz primenu plemenitih plesni. Tako su dobili sireve koji su shodno boji imenovani u „Belu kozu“, „Crnu kozu“, „Braon kozu“. Uprkos „božanskom ukusu“, od ovog proizvoda je sada ostala samo ambalaža.

-Proizvodnja zahteva posvećenost i vreme, ne može da bude uzgredni posao, zbog toga nismo uspeli da se ustalimo, iako smo imali razrađeno tržište- priča Moma.

Kada sam počeo ovo da radim nisam znao ni kako se sir jede, a kamo li pravi, ali kada čovek zna šta hoće i kada se zainati, to i uradi

Vrhunac proizvodnih aktivnosti iznosio je oko 60 kg sira na dnevnom nivou. U ovom trenutku je to značajno smanjeno, jer kao što smo više puta naveli nema ko da radi.

Tokom proteklih decenija čika Moma je svaki svoj naum ostvario. Na tom putu nabavio je opremu, skupio i primenio znanje i iskustvo, upoznao i osvojio i domaće i svetsko tržište. Danas ima još jednu želju: da isnpiriše neke mlade naraštaje da se bave ovim poslom i svojom pričom ih ohrabri da se ne boje da greše u ostvarenju svog životnog cilja.