Foto: "Glas Podrinja"
Momčilo Lacković, pčelar iz Klenja
Preporuka je najbolja reklama
Tajna dugovečnosti u kontaktu sa prirodom i primeni onog što nam ona nesebično daje. Recept za uspeh na tržištu u stalnom osluškivanju i prilagođavanju. Savet za mlađe generacije: poštujte i čuvajte porodične vrednosti
O Momčilu Lackoviću pčelaru iz Klenja mediji su često pisali. Povod su bila brojna esnafska, opštinska i državna priznanja koje je ovaj devedesetdvogodišnjak redovno osvajao od kada je u poslu sa medom, tačnije, celog života. Kao posebna porodična relikvija se čuva fotografija porodice Lacković sa košnicama iz 1943, ali i Diploma koju je kralj Aleksandar I Karađorđević potpisao 1934. godine, mesec dana pre atentata u Marseju.
-Sve diplome koje je Jugoslavija davala, ja imam i cenim. Sva priznanja koje je Srbija davala, imam i vrede mi podjednako. Posebno sam ponosan na činjenicu da sam bio predsednik Pčelarskog društva opštine Bogatić 1983. godine. To je nešto što se jednom u sto godina daje- ističe za „Glas Podrinja“ Lacković.
Višedecenijska tradicija proizvodnje meda danas je rezultirala da se proizvodi porodice Lacković prodaju širom sveta. Momčilo tvrdi da je najbolja reklama preoporuka, a da se ona razvojem tehnologije daleko čuje. Sa druge strane, opstanak na tržištu zavisi od stalnog osluškivanja potreba istog, tako da pored meda, Lackovići u čijem je posedu pčelinjak od 100 košnica kraj manastira u Petkovici, proizvode mešavine propolisa, polena, jabukovo sirće, različite vrste rakija.
U poslu mu sada pomaže sin. Godine su stigle, ne može sve sam. Do pre izvesnog vremena veliku podršku je imao u supruzi. Preminula je na Mitrovdan prošle godine, a Momčilo je svakodnevno sa ljubavlju i poštovanjem spominje i mlađim naraštajima napominje da veće sreće i vrednosti od porodice nema. On zna, jer od dvoje dece, sina i ćerke, ima četvoro unučadi i šest praunučadi.
Celoživotno iskustvo
Momčilov otac Dragić, imao je dvanaestoro dece. Po povratku sa Solunskog fronta sam je pravio košnice. Proširio je proizvodnju na preko 150 društava, a od kralja Aleksandra dobija diplomu za kvalitet. Ljubav prema pčelama prenosi na dva sina. Momčilu danas pomaže sin Zlatko, bez njega ne bi mogao da zadovolji potrebe tržišta, mada kaže da nekih mešavina, uprkos pomoći, ne može da proizvde s obzirom na potražnju.
-Da bi moglo da se živi od ovog posla moraju da se prate trendovi. Trenutno sam najviše angažovan oko mešavine meda, propolisa i polena za bronhije i imunitet. Posebno je popularna mešavina meda i pergama, toliko da jedva stignem da proizvedem. U Beogradu je posebno popularna naša medovača, a ništa manja potražnja nije ni za jabukovim sirćetom- navodi Momčilo Lacković.
Za popularnost Lackovićevog meda, mešavina i rakija, konzumenti kažu da je presudan kvalitet, a o njemu svedoči i podatak, da Momčilo koji gazi desetu deceniju života, ne pamti kada je poslednji put bio kod lekara.
Recept za dugovečnost
-Imam 92 godine i ne pijem nikakve lekove. Nalazi su mi odlični, zahvaljujući napitku koji sebi pripremam svakog jutra 365 dana u godini. U čašu tople vode ili čaja stavim jednu kašičicu mlevenog polena, jednu kašičicu meda i deset kapi propolisa. To je moja dugogodišnja terapija, od koje mogu i po pola dana da ne jedem, a imam energije da radim- kaže Lacković.
Neko drugačije vreme
Ponosni vlasnik „jednog od najlepših pčelinjaka u Srbiji“ ponosno i uspravno gazi kroz sadašnjost, ali se sa setom seća nekih prošlih vremena. Kaže da je tad bilo sve drugačije, pre svega se znalo za red.
-Ljudi su se poštovali po vrednosti i znanju, sada mladi misle da je dovoljno da imaju para i da ih to čini i pametnim. Nije tako. Sa druge strane mnogo njih se ne ženi i udaje, prvo pitaju ko šta radi, a ne gledaju ko šta u sebi nosi. Moja gospođa i ja smo bili u braku od njene 17, a moje 21. godine. Nije me pitala ni šta radim ni šta imam, a pošla za me. Zajedno smo sve do prošle godine stvarali- priča Lacković, koji rado dosadašnje stečeno znanje, ali i životno iskustvo deli sa mlađim od sebe, ali i neretko sluša savete i inovacije u proizvodnji, jer kako tvrdi ovde smo da učimo dok smo živi.
-Sve diplome koje je Jugoslavija davala, ja imam i cenim. Sva priznanja koje je Srbija davala, imam i vrede mi podjednako. Posebno sam ponosan na činjenicu da sam bio predsednik Pčelarskog društva opštine Bogatić 1983. godine. To je nešto što se jednom u sto godina daje- ističe za „Glas Podrinja“ Lacković.
Višedecenijska tradicija proizvodnje meda danas je rezultirala da se proizvodi porodice Lacković prodaju širom sveta. Momčilo tvrdi da je najbolja reklama preoporuka, a da se ona razvojem tehnologije daleko čuje. Sa druge strane, opstanak na tržištu zavisi od stalnog osluškivanja potreba istog, tako da pored meda, Lackovići u čijem je posedu pčelinjak od 100 košnica kraj manastira u Petkovici, proizvode mešavine propolisa, polena, jabukovo sirće, različite vrste rakija.
U poslu mu sada pomaže sin. Godine su stigle, ne može sve sam. Do pre izvesnog vremena veliku podršku je imao u supruzi. Preminula je na Mitrovdan prošle godine, a Momčilo je svakodnevno sa ljubavlju i poštovanjem spominje i mlađim naraštajima napominje da veće sreće i vrednosti od porodice nema. On zna, jer od dvoje dece, sina i ćerke, ima četvoro unučadi i šest praunučadi.
Celoživotno iskustvo
Momčilov otac Dragić, imao je dvanaestoro dece. Po povratku sa Solunskog fronta sam je pravio košnice. Proširio je proizvodnju na preko 150 društava, a od kralja Aleksandra dobija diplomu za kvalitet. Ljubav prema pčelama prenosi na dva sina. Momčilu danas pomaže sin Zlatko, bez njega ne bi mogao da zadovolji potrebe tržišta, mada kaže da nekih mešavina, uprkos pomoći, ne može da proizvde s obzirom na potražnju.
-Da bi moglo da se živi od ovog posla moraju da se prate trendovi. Trenutno sam najviše angažovan oko mešavine meda, propolisa i polena za bronhije i imunitet. Posebno je popularna mešavina meda i pergama, toliko da jedva stignem da proizvedem. U Beogradu je posebno popularna naša medovača, a ništa manja potražnja nije ni za jabukovim sirćetom- navodi Momčilo Lacković.
Za popularnost Lackovićevog meda, mešavina i rakija, konzumenti kažu da je presudan kvalitet, a o njemu svedoči i podatak, da Momčilo koji gazi desetu deceniju života, ne pamti kada je poslednji put bio kod lekara.
Recept za dugovečnost
-Imam 92 godine i ne pijem nikakve lekove. Nalazi su mi odlični, zahvaljujući napitku koji sebi pripremam svakog jutra 365 dana u godini. U čašu tople vode ili čaja stavim jednu kašičicu mlevenog polena, jednu kašičicu meda i deset kapi propolisa. To je moja dugogodišnja terapija, od koje mogu i po pola dana da ne jedem, a imam energije da radim- kaže Lacković.
Neko drugačije vreme
Ponosni vlasnik „jednog od najlepših pčelinjaka u Srbiji“ ponosno i uspravno gazi kroz sadašnjost, ali se sa setom seća nekih prošlih vremena. Kaže da je tad bilo sve drugačije, pre svega se znalo za red.
-Ljudi su se poštovali po vrednosti i znanju, sada mladi misle da je dovoljno da imaju para i da ih to čini i pametnim. Nije tako. Sa druge strane mnogo njih se ne ženi i udaje, prvo pitaju ko šta radi, a ne gledaju ko šta u sebi nosi. Moja gospođa i ja smo bili u braku od njene 17, a moje 21. godine. Nije me pitala ni šta radim ni šta imam, a pošla za me. Zajedno smo sve do prošle godine stvarali- priča Lacković, koji rado dosadašnje stečeno znanje, ali i životno iskustvo deli sa mlađim od sebe, ali i neretko sluša savete i inovacije u proizvodnji, jer kako tvrdi ovde smo da učimo dok smo živi.
T.T.
Najnoviji broj
10. oktobar 2024.