ČIJA JE OVA NAŠA VLADA

Čija je ova naša Vlada, pita se narod Srbije. Da je drugačije verovatno ova igra mačke i miša ne bi tako dugo trajala. I dok se oni presaberu ko će sa kime, život u postizbornoj Srbiji postaje sve skuplji. Eto, bar smo na ceni.
Kod nas je, tako, bar nešto usklađeno. Visoke temperature, visoke cene, jedino je standard na ledu.
Baš je bajkovito ovo vreme čekanja Vlade. Bajka o Ivici i Marici po svemu sudeći je dovedena u pitanje. Naime, nezvanično se saznaje da je Marica bremenita. Izgleda da joj je Ivica nešto smestio.
Ko čeka, taj dočeka, kaže naš narod.
Ustvari, ova naša, sada čika Tomina koleba, to jest Srbija, kao da nema krova. A i narod sve više liči na kolebare. Ogologuzuje.
Još davno je Dušan Radović rekao “Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu. Svi čekamo lepše dane“. To se sad odnosi i na Srbiju.
Neki narodi iz našeg okruženja kažu “Blago Srbima, za sve što im nije po volji sad mogu da okrive novoizabranog predsednika“. Tako sad i neki kod nas tvrde da su se neki protokoli, memorandumi, ugovori i još koješta potpisano pa izbrisano, poplašili čika Tome pa se preselili na neke druge destinacije.
Mnogi se pitaju da li su ti inostranci te memoradnume potpisivali sa Srbijom ili pojedincima. Razlike ima.
A ovogodišnja mala matura potvrdila je da u srpskom obrazovanju vladaju isti odnosi kao u dnevno političkom životu. Ispostavilo se da nije važno koliko se zna, nego šta se zna, odnosno, znanje je podređeno umeću. A zbog tih što umeju a malo znaju, Srbija i jeste tu gde jeste. Na primer, predstavnik resornog ministarstva obrazložio je da u maturskom ispitu na pitanje “Ko je napisao Gorski vijenac“, ako učenik odgovori da je to Petar Petrović Njegoš, i ako početna slova imena budu napisana malim slovom ili pomešana latinica i ćirilica, odgovor je ipak tačan. Eto, spali smo na malo slovo. Pa da, velikim se pišu samo imena tajkuna.
Podrazumeva se, moralo je ministarstvo napraviti neki ustupak đacima kada im već nije dozvolilo da osnovnu školu završe u kafani uz hladan viski, još hladnije pivo i vrele obnažene pevačice.
Izgleda da ćemo sad nekako dobiti uskraćene srednjoškolce. Propustili su priliku da se na maturskoj večeri napiju, potuku, polome nešto posuđa... Sad će za takvu priliku morati čekati ili neku prigodnu ekskurziju u inostranstvo ili tek veliku maturu.
A kad je knjiga u pitanju tu je i priča, nedavno je grupa mladih u Republici Srpskoj načinila takozvani performans, te su za predate knjige davali određenu količinu svinjskog pečenja. I odziv je bio veliki. Videlo se da je narodu miliji praseći batačić nego nekakav književni klasik. Pa sad vi pisci pišite, pišite, vremenom će to neko pojesti.
Dobro je što se ovaj fudbalski šampionat desio baš sad. Naravno za nas. Pre svega nema nervoze, naši ne igraju, a drugo, da nije fudbala mi Srbi bi morali pratiti kako ove naše političke stranke i njihovi lideri, prebacuju loptu u tuđe dvorište. Da su i oni gledali fudbal, znali bi da je lopta okrugla.
Ajd“™ što naši fudbaleri nisu otišli na evropski šampionat, nije im ni prvi put, al“™ što su uskratili srpskim navijačima da se tamo po stadionima i ulicama svojski potuku sa ostalim narodima. E to nije lepo!