Foto: Canva
SAVET ZA POLjOPRIVREDNIKE
Primena krečnog materijala
Primena krečnog materijala može da se vrši u bilo kojem godišnjem dobu, ali ipak moramo naglasiti da se poštuje vreme a to je da se lečenje zemljišta može lečiti najpravilnije posle skidanja strnih žita iz razloga slobodnih i prohodnih puteva. U svakom slučaju je prednost gde se aplikacija vrši u vremenskom periodu kad se po strnjištu mogu kvalitetno obaviti svi meliorativni radovi kalcifikacije, kvalitetna inkoporacija u dubljim slojevima rizosfere. Naravno moramo naglasiti da se vreme primene i same aktivacije kalcijum jona podudara sa vremenskim planom razgradnje a to je sigurno od tri pa i više meseci do naredne setve što pogoduje svakoj biljnoj vrsti jer promena pH vrednosti se uglavnom ne vrši u vegetaciji zbog ravnoteže i izazivanja kalcijskog šoka.
Mašine za dubinsko unošenje kreča zaoravanje krečnog materijala:
Kada govorimo o načinu unošenja, ono se redovno obavlja plugovima ali se to može raditi i drugim oruđima (kultivatorima, drljačama, tanjiračama i rotofrezama).
Vrlo je važno naglasiti da je delovanje kalcijuma ograničena sa dubinom inkoporacije, što znači da ne treba očekivati da će imati većeg uticaja na dublje , kalcizacijom ne tretirane slojeve zemljišta.
Principijelno meliorativnu kalcizaciju treba suštinski odvojiti od ostalog đubrenja, naročito je važno ako se primenjuju hemijski vrlo aktivno krečno đubrivo tipa živog kreča.
Savet je da se kalcizacija na oraničnim površinama vrši kao prva radna operacija dok se vremenski period od 3-4 nedelje primenjuje oragansko đubrivo.
Takođe mora se povesti računa da se azotna mineralna i organska đubriva, osoke i uree, u kombinaciji sa živim ili gašenim krečom mora izbegavati mora vremenski razdvojiti kako ne bi došlo do volatizacije ili gubitka azotnih jedinjenja u vazduh. Setvu ili sadnju acidofilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati, ili računati da se takva aktivnost obavi najmanje 3-4 meseca pre setve ili sadnje.
Nakon meliorativne kalcifikacije treba očekivati pad plodnosti zemljišta i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost povećava i rast prinosa gajenih biljaka. Najjači se efekat kalcifikacije oseća druge i treće godine nakon kalcifikacije, kada učinak kalcifikacije ponovo stagnira.
Ali se može reći, da nakon meliorativne kalcifikacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljištu ima slobodnih kalcijumovih jona. Treba znati, da neka mineralna đubriva zakiseljavaju zemljište, zato povremeno treba primeniti dopunsku kalcifikaciju đubrivima koja u sebi imaju kalcijum, neka đubriva povećavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko koncentrovana kompleksna đubriva).
Mašine za dubinsko unošenje kreča zaoravanje krečnog materijala:
Kada govorimo o načinu unošenja, ono se redovno obavlja plugovima ali se to može raditi i drugim oruđima (kultivatorima, drljačama, tanjiračama i rotofrezama).
Vrlo je važno naglasiti da je delovanje kalcijuma ograničena sa dubinom inkoporacije, što znači da ne treba očekivati da će imati većeg uticaja na dublje , kalcizacijom ne tretirane slojeve zemljišta.
Principijelno meliorativnu kalcizaciju treba suštinski odvojiti od ostalog đubrenja, naročito je važno ako se primenjuju hemijski vrlo aktivno krečno đubrivo tipa živog kreča.
Savet je da se kalcizacija na oraničnim površinama vrši kao prva radna operacija dok se vremenski period od 3-4 nedelje primenjuje oragansko đubrivo.
Takođe mora se povesti računa da se azotna mineralna i organska đubriva, osoke i uree, u kombinaciji sa živim ili gašenim krečom mora izbegavati mora vremenski razdvojiti kako ne bi došlo do volatizacije ili gubitka azotnih jedinjenja u vazduh. Setvu ili sadnju acidofilnih biljaka nakon kalcizacije treba izbegavati, ili računati da se takva aktivnost obavi najmanje 3-4 meseca pre setve ili sadnje.
Nakon meliorativne kalcifikacije treba očekivati pad plodnosti zemljišta i pad prinosa u prvoj godini. Zatim se plodnost povećava i rast prinosa gajenih biljaka. Najjači se efekat kalcifikacije oseća druge i treće godine nakon kalcifikacije, kada učinak kalcifikacije ponovo stagnira.
Ali se može reći, da nakon meliorativne kalcifikacije ne treba ponovo intervenisati dok u zemljištu ima slobodnih kalcijumovih jona. Treba znati, da neka mineralna đubriva zakiseljavaju zemljište, zato povremeno treba primeniti dopunsku kalcifikaciju đubrivima koja u sebi imaju kalcijum, neka đubriva povećavaju potrebu biljaka za kalcijumom (urea, nitrati, kalijumove soli, amonijak i visoko koncentrovana kompleksna đubriva).
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
7. novembar 2024.