Jedna od većih opasnosti za vozače su ulegnuli ili izbočeni šahtovi koji se nalaze posred puta i mogu da naprave ozbiljna oštećenja na vozilu. Osim toga, i još važnije, preko njih vozač mora da prođe, jer je posebno opasno i nebezbedno ih zaobići a da se pri tom ne pređe u suprotnu traku kolovoza. Jedan od puteva u Šapcu na kojoj se ovaj problem sanira ali i ponovo vraća je deonica u Industrijskoj zoni pored „Mlekare“ ka novom mostu, odnosno uključenju na autoput Šabac-Ruma.
-U pitanju su šahtovi za kišnu i fekalnu kanalizaciju koji se nalaze na saobraćajnicama ka novom mostu. Velika količina saobraćaja koja je zbog izgradnje mosta i autoputa sada preusmerena tj. se odvija ovim delom grada, uzrok je problema sa šahtovima. Kamioni sa velikom tonažom prolaze tom deonicom, i dobro je što je takva vrsta saobraćaja izmeštena iz grada pa se sad odvija obilaznicom i duž zapadne ka severozapadnoj i severnoj industrijskoj zoni i potom ka mostu, ali saobraćajnice nisu projektovane da izdrže toliko opterećenje. Pa tako i šahtovi koji najbolje da i nisu po sredini puta, ali kad je konkretno put pored Mlekare rađen, nije bilo ni govora da će baš ta deonica, severna transferzala, voditi ka autoputu ili mostu preko Save. U to vreme, rađen je kao lokalni put Šabac-Čevrntija. Okolnosti su danas drugačije i sada je to državni put IIA reda Šabac-Drenovac-Sremska Mitrovica. Glavni problem svugde sa šahtovima jeste ulegnuće ali mislim da je nedavna sanacija na ovom konkretnom putu od pre nekoliko dana urađena kvalitetno i da se problem sa ovom deonicom neće, bar u skorije vreme ponavljati. Izvođači radova, oni koji održavaju saobraćajnice, šahtove moraju da skinu, dovedu u niveletu, ponovo potom postave i obezbede. Svugde su šahtovi posred ulice i to nije problem kada su u „niveleti“, kvalitetno se ugrade i tako izbegne mogućnost propadanja i ulegnuća.
Foto: Glas Podrinja
-Kad se radi plan i regulacija ulice, ono što urbanisti predlože nije uvek i najracionalnije rešenje za budžet. Ide se u pravcu da se što manje zemlje izuzme i otuđi javni interes. Svakako, mora se voditi računa o okolnom zemljištu i svemu onome što podrazumeva regulacija. Zapadna transferzala je rađena kao ulica sa ivičnjacima da se ne bi atmosferska voda odlivala u okolno zemljište zbog zaštite izvorišta „Mali Zabran“. Pre radova na drugoj saobraćajnici, severnoj transferzali, tu nije bilo ničega, čak ni priče o trećem mostu. Kasnije se pominjalo da je njegova lokacija moguća kod Jelenče, međutim od toga se odustalo jer je sa suprotne strane prirodnog dobra „Karakuša“. Kada je rađen prostorni plan pomeren je severnije gde je i urađen. Idealno bi bilo da put koji vodi ka njemu, severna transferzala, dobije još dve trake – kažu u JP Infrastruktura.
Ako se donji slojevi i prsten oko šahta urade kako treba, on bi trebao da izdrži i veći pritisak. Opterećenje zbog saobraćaja i težine je dodatni problem za šaht poklopce koji su ispod točkova automobila i koji vremenom kada se stalno preko njih prelazi, dobiju luft, odvoje se i podignu – navodi građevinski inženjer Mile Macakanja.
Mile Macakanja, građevinski inženjer i Aleksandar Maksimović, mašinski inženjer, Foto: Glas Podrinja
Macakanja objašnjava da je postavljanje šahtova, odnosno kišne i fekalne kanalizacije najbolje izvesti u putnom pojasu, odnosno sa strane, duž kolovoznih traka ukoliko je to moguće.
-Neretko se ipak pribegava stavljanju ispod puta, tačnije put se radi preko cevi zbog uštede naročito u zemljištu. Pet ili deset metara sa obe strane puta kada su parcele u pitanju, automatski smanjuju površinu a time i prodajnu vrednost. Drugi razlog je praktičan – budućim korisnicima, priključak na mrežu i sa jedne i druge strane puta ili ulice je na istom rastojanju i obezbeđen je jednostavan prilaz – objašnjava Macakanja.
-Neophodna je kontrola radova, provera kvaliteta prilikom postavljanja šahtova ali i same izrade idejnog projekta buduće saobraćajnice. Sa druge strane, kada bi se, recimo, gradovi odlučili da premeste šahtove preuređivanjem postojećih komunalnih puteva, ili čak krenuli sa izgradnjom potpuno nove mreže, to bi koštalo milione i milione. Idealno bi bilo da se u startu radi fekalna kanalizacija sa jedne i druge strane a samo kišna da ostane po sredini jer u nju ide i slivnička mreža. Zbog šaht poklopaca zovu nas često građani. Konkretno kad je deonica puta koja vodi do novog mosta u pitanju, „Vodovod“ nema nadležnost jer mi ne održavamo niti smo učestvovali u njegovoj rekonstrukciji, to je državni put – ističe mašinski inženjer Aleksandar Maksimović, rukovodilac Sektora razvoja i investicija u šabačkom „Vodovodu“.
Foto: Glas Podrinja
Kad se završe radovi na brzoj saobraćajnici do Loznice, a to bi prema najavama iz resornog Ministarstva trebalo da bude sredinom decembra meseca ove godine, putevi kroz Industrijsku zonu bi trebalo da budu nešto manje opterećeni.
- Veliki broj vozila koja se slivaju sa autoputa Ruma-Šabac nastaviće ka Loznici i dalje ka Bosni. Samo oni koji idu u Šabac i eventualno u Valjevo ili ka Krupnju, prolaziće Industrijskom zonom – kaže Maksimović.
Foto: Glas Podrinja
Mile Macakanja, građevinski inženjer i Aleksandar Maksimović, mašinski inženjer, Foto: Glas Podrinja
Foto: Glas Podrinja
