Prostor iza gradske Tržnice, pored nekadašnjeg restorana „Točkonja“, skoro dve decenije namenjen je za uličnu prodaju cveća. Šapčani, naročito iz tog dela grada, navikli su da tu pazare sadnice, saksijsko i rezano cveće za svoje bašte, terase, vaze, poklone. Zakup mesta prodavci plaćaju po metru dužnom na dvomesečnom nivou u Odeljenju za Komunalne i inspekcijske poslove Grada. U sezoni, od marta do juna meseca bude 10 do 12 stalnih prodavaca, ostalih meseci nešto manje. Ipak, u svako doba godine, mnoštvo različitih vrsta cveća i šarenilo boja mami poglede prolaznika.
Cvetni trg kao prostor i adresa u Šapcu podrazumeva deo grada u samom centru, gde se nalaze kružni tok, spomenik Jevremu Obrenoviću odnosno deo zelene površine pored kružnog toka. Ipak, asocijacija Šapčanima kada se kaže „cvetni trg“ je vrlo često upravo prostor iza Tržnice i mesto za prodaju cveća.
- Najbolji period godine je proleće, dok sad tokom jeseni uglavnom od prodaje pokrivamo troškove. Zimi ide rezani cvet jer druge biljke uglavnom ne podnose niske temperature. Sad, s jeseni su pretežno zastupljeni viola i hrizanteme. Ljudi su navikli da dolaze ovde, znaju da je ovo „cvetna pijaca“ i ovako kako je, to funkcioniše. Kada bi bile tezge, bilo bi malo urednije. To ne bi mnogo pomoglo u zimskom periodu, ali premeštanje u prostor Tržnice tokom hladnog perioda ne mislim da bi bilo dobro za prodaju. Šapčani su navikli da ovde pazare, bilo bi teško to promeniti i loše bi funkcionisalo. Trebale bi da prođu godine i godine da bi zaživelo. U svakom gradu postoje slični cvetni trgovi i isto je kao kad je kupovina na pijaci u pitanju, ko je navikao da kupuje na jednoj tezgi od određenog prodavca, teško će se privići na drugog i na drugo mesto. Mi smo navikli na ovaj prostor, kupci su navikli, a tezge bi dobro došle. Kad dođe bilo kakva delegacija u posetu našem gradu, svi se oduševe kako ovaj prostor lepo izgleda kad je pun cveća, fotografišu se obavezno ispred – objašnjava Ljubomir Đurđević prodavac cveća iz rasadnika u Orašcu.
-Taj prostor je opredeljen kao površina javne namene – Trg đačkog bataljona. Odeljenje za inspekcijske i komunalno - stambene poslove Gradske uprave grada Šapca, izdaje odobrenje za korišćenje površina javne namene u skladu sa Odlukom o komunalnom uređenju. U postupcima izdavanja odobrenja za korišćenje površina javne namene vrši se naplata naknade za korišćenje istih koja je definisana Odlukom o lokalnim naknadama za korišćenje javnih površina. Korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne, odnosi se na privremeno korišćenje prostora na javnoj površini i ne obuhvata korišćenje trajnog karaktera izgradnjom objekata infrastrukture. -Za postvljanje tezgi za prodaju cveća na Trgu đačkog bataljona, potrebno je izraditi Tehničke uslove za postavljanje privremenih objekata-tezgi za prodaju cveća, ukoliko se pojavi inicijativa za to – navodi Jelena Mišković, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske i komunalno-stambene poslove.
- Bilo bi dobro kad bismo imali tezge. Sad improvizujemo i pravimo ih od kartonskih kutija. Ako je vlažno vreme i najmanja kiša kad padne, one su vrlo brzo neupotrebljive. Onda su muke gde svo to cveće i saksije posle spakovati. Svaki dan dovozimo robu, a popodne ponovo kutije tovarimo i vraćamo, iznosimo kod kuće, pa ponovo pakujemo. Sutradan sve ispočetka. Kad bismo imali tezge mogli bi bar deo robe da ostavimo – kaže Milena Stojićević proizvođač iz Gornje Vranjske. Sa njom se slažu i Mirjana Savić iz Klenka i Milica Arsenović iz Jevremovca dugogodišnji prodavci cveća na prostoru iza gradske Tržnice i dodaju da kad bi se taj prostor „bar malo uredio, zaista bi bila još lepša slika iz samog centra grada“. Takođe, priznaju da nisu ni upućivali zvaničan zahtev gradskoj upravi odnosno komunalnoj inspekciji, za uređenje i postavku tezgi.
Foto: Glas Podrinja
Prodavci ističu da za ovaj prostor ne postoje posebni pijačni dani, da su tu svakodnevno bez obzira na vremenske uslove, visoke ili niske temperature. Ono što se menja jedino je ponuda koja se razlikuje kada je sezonsko cveće u pitanju za pojedina doba u godini.
Foto: Glas Podrinja
