Okosnicu šabačkog tria LU čine: Mario Đurić (bas), Živorad Popović (bubnjevi) i Ivan Bilan (gitara i vokal). Bend je nastao 2021. godine iz želje da se njihova muzika čuje i da jednog dana budu na listi najpoznatijih u Šapcu, kažu u šali članovi benda.
Nedavno su izdali i svoj prvi debitantski studijski album pod nazivom „Ne mogu ništa sam“. Albumu su prethodile tri singla, a nakon saradnje sa producentom Urošem Milkićem.
Na pitanje zbog čega su odabrali ime i LU i kakvu ono priču, simboliku nosi, u svom stilu odgovaraju. Ivan: Bilo nam je potrebno ime za svirku, smislili smo u pet minuta. Predložio sam, ostali su prihvatili. Mada, jedan portuglaski bend s početka 2000-ih ima isto ime i milionske pregleda pesama na YT, tako da možda simbolika postoji. Ali moram da naglasim da nije skraćenica od Lucifer.
Živorad: Za javnost, ime je mistično i ima super priču kako je nastalo.
Foto: Pavle Ranković
Producent predložio je izdavaču da posluša LU, te je tako došlo do saradnje i prvog albuma. “Ne mogu ništa sam” je prvo izdanje iz edicije Zeleni kačket, koja u okviru kolektiva Pop depresija-Kišobran-Anderklas promoviše mlade bendove i njihovu muziku.
Zvuk koji su LU kreirali zajedno sa producentom idejno je mnogo bliži Brzim bendovima Srbije, nego današnjim Hali Gali herojima (i antiherojima), ističu iz producentske kuće „Pop depresija“.
Za njihovu muziku kažu da su „gitare dominantne uz karakterističan Ivanov glas, ali da je ritam sekcija ta koja priču vuče na svoju stranu i često rešenja spontano nalazi u fanku ili regeu, dok melodija izbija i tokom najveće kakofonije, a toplina se razliva kroz sve pesme“. Autor tekstova je upravo Ivan (vokal i gitara).
Foto: Pavle Ranković
Ivan: Sviramo rok. Smataramo da nije potrebno strogo definisati žanr. Trudimo se da naša muzika bude slušana, da ne mora da bude okrakterisana kao alternativni rok ili indi ili nešto treće. Živorad: Mogao bih da kažem da je naša muzika sažetak naših iskustava u životu. Ostavljamo slušaocima da sami pronađu svoju poruku i emociju. Milslili smo da ćemo privući svoju generaciju, ali se ispostavilo da na nastupe dolaze i mlađi i stariji.
Pre zvaničkog izlaska albuma bend je imao nastup na Exit-u. Bukirani su datumi za svirke u Beogradu. Živorad: Kada smo počinjali, imali smo ideje, želje i sada se sve to realizovalo. Korak po korak, ali napredujemo. Pesme, album, svirke. Nastupali smo i sa Goblinima u KST-u. To nam je bilo posebno iskustvo, jer smo ih kao klinci slušali.
Ivan: U planu je da snimimo još nekoliko spotova. Za njih je do sada bio zadužen Šačanin Ilija Petrović. Takođe, naredne godine su festivali u fokusu.
Smataraju da Šabac ima dobru muzičku scenu, te da će verovatno 2024. godina biti jedna od najplodonosnijih za lokalne bendove.
Ne mogu ništa sam Nikad ne pričam nikom Šta mi se dešava sad I mislim mogu sve sam, mogu sve sam, ma mogu sve sam
Beskrajan krug oko grada Hodam sam, muzika u ušima U glavi ista priča Nema rešenja, a više nemam strpljenja I mislim mogu sve sam, mogu sve sam, mogu sve sam, mogu sve sam
Ne mogu ništa sam Ne mogu sam Nek bude da sam slab Molim te dođi sad Ne mogu ništa sam
Ivan: Mislim da je bolja situacija nego ranije. Zbog ambicije i krativnosti mladih ljudi. Nije lako izaći iz lokalnih okvira. Mi smo imali sreću, te se naše pesme mogu čuti na Rok radiju, Radiju 202.
Živorad: Ima sigurno sedam mladih autorskih bendova. To su: Sprž, Vermilion, Enkor, Katul ferman, Andrejin krst, Soba smrdi sve. Možda nisu toliko vidljivi široj javnosti jer Šabac nema mesto gde mogu da sviraju. Najčešće Moto klub „Čivija“ izlazi u susret, te daje prostor za svirke i Kulturni centar.
Foto: Pavle Ranković
Foto: Pavle Ranković
