Foto: Pixabay
Reč stručnjaka
Živi svet i procesi u zemlji
Uloga neprekidnih procesa koji se odvijaju u zemljištu ima za cilj da uspostavlja ravnotežu u prirodi,ovo važi za sve sredine gde je najmanji uticaj čoveka. Svi prirodni procesi se isto tako usporavaju kako se uticaj čoveka povećava i obratno
Zemljište pored hidrosfere i atmosfere predstavlja jedan od najvažnijih preduslova za uspešan razvoj biljnog i životinjskog sveta a samim tim se nameće kao jedan od najvažnijih posmatranih stvari u unaprđenju poljoprivredne proizvoodnje.
Prirodni procesi imaju svoje zakonitosti koje mogu da idu prirodnim tokm a isto tako mogu da se poremete i da trpe određene posledice.
Njihovo praćenje ima za cilj pravovremenu analizu kako bi mogli da predpostavimo njihovo kretanje u prirodi odnosno njihovo delovanje u sredini u kojo se psmatraju.
Na osnovu do sada iznešenog , kada je reč o mikroorganizmima u zemljištu odnosno njihovim praćenjem i analizom mogu u mnogome da se sagledaju dešavanja u zemljištu ,odnosno njihovi biohemiski procesi koje u velikoj meri pomažu da se njihovim radom analizira plodnost zemljišta.
Mikrobiološka aktivnost u zemljištu i prisutnost pojedinih grupa kao i aktivnost nekih enzima su indikatori procesa disanja a samim tim i prisustvo mikroorganizama, gde se takvo zemljište kvalifikuje kao plodno. Veće prisustvo enzima koje su mikroboološkog porekla, je znak da se u takvim zemljištima intezivnije razgrađuje organska materija i humus. Ona je direktno uslovljena i PH vrednošću gde je u neutralnim zemljištima veća mikrobiološka aktivnost. Kao posledica toga je da u zemljištu sa većim sadržajem organske materije (HUMUS) IZNAD 2% I pod povoljnim vodno-vazdušnim svostvima , nailazi se i na veće prisustvo mikroorganizama.
Kada govorimo o kruženju azota i o sadržaju organskih jedinjenja azota, onda mislimo na veće prisustvo mikroorganizama iz grupe amonifikatora i aktivnosti enzima proteaze. Njihova brojnost je indikator velike biogenosti zemljišta , dok enzim proteaza učestvuje u razgradnji složenih proteina do aminokeselina a kao posledica odnosa (C:N) govori da jedan deo azota ulazi u sastav građe mikroorganizama a adrugi je pristupačan biljkama.
U transformaciji prostih organskih azotnih jedinjenja mikroorganizmi i enzimi ureaze, koji govore da njihovo prisustvo indicira veće prisustvo uree u zemljištu koji se jako brzo transformišu u nitrate koji mogu biti opasni po okolinu, zemljište i njihove vodotokove. Takođe mogu i delom da dospeju u poljoprivredne proizvode, koje mogu da budu otrovne i štetne za ljude.
Nitrifikatori su indikatori i pokazatelji sadržaja amonijačnog azota kao i da su ovakva zemljišta dobro aerisana odnosno imaju povoljan vodno-vazdušni režim i dobre fizičko-mehaničke kao i hemijske osobine zemljišta.
Azotofiksatori za svoju ishranu koriste lako razgradive ugljene hidrate i njihovo povećano prisustvo govori da je takvo zemljište tretirano sa organskim materijama (stajnjakom). Ovakva grupa mikroorganizama zahteva povoljan vodno- vazdušni režim dok nedostatak vlage može da ubrza njihovo odsustvo u zemljištu.
Iznete činjenice u ovom tekstu daje mogućnost praćenja procesa u zemljištu,njihove popravke i degradacije kao i predpostavke u kom pravcu će ići sudbina mikroflore i faune na osnovu dešavanja priirodnih činilaca i samog dejstva čoveka. Kao zaključak možemo reći da svi procesi u prirodi imaju smisao i cilj postojanja, tako da i najmanju grešku od strane čoveka može da ima negativan uticaj na prirodne procese a mi sami bi trebali da shvatimo tamnu i svetlu stranu takve uloge čoveka.
Prirodni procesi imaju svoje zakonitosti koje mogu da idu prirodnim tokm a isto tako mogu da se poremete i da trpe određene posledice.
Njihovo praćenje ima za cilj pravovremenu analizu kako bi mogli da predpostavimo njihovo kretanje u prirodi odnosno njihovo delovanje u sredini u kojo se psmatraju.
Na osnovu do sada iznešenog , kada je reč o mikroorganizmima u zemljištu odnosno njihovim praćenjem i analizom mogu u mnogome da se sagledaju dešavanja u zemljištu ,odnosno njihovi biohemiski procesi koje u velikoj meri pomažu da se njihovim radom analizira plodnost zemljišta.
Kada govorimo o kruženju azota i o sadržaju organskih jedinjenja azota, onda mislimo na veće prisustvo mikroorganizama iz grupe amonifikatora i aktivnosti enzima proteaze. Njihova brojnost je indikator velike biogenosti zemljišta , dok enzim proteaza učestvuje u razgradnji složenih proteina do aminokeselina a kao posledica odnosa (C:N) govori da jedan deo azota ulazi u sastav građe mikroorganizama a adrugi je pristupačan biljkama.
U transformaciji prostih organskih azotnih jedinjenja mikroorganizmi i enzimi ureaze, koji govore da njihovo prisustvo indicira veće prisustvo uree u zemljištu koji se jako brzo transformišu u nitrate koji mogu biti opasni po okolinu, zemljište i njihove vodotokove. Takođe mogu i delom da dospeju u poljoprivredne proizvode, koje mogu da budu otrovne i štetne za ljude.
Nitrifikatori su indikatori i pokazatelji sadržaja amonijačnog azota kao i da su ovakva zemljišta dobro aerisana odnosno imaju povoljan vodno-vazdušni režim i dobre fizičko-mehaničke kao i hemijske osobine zemljišta.
Azotofiksatori za svoju ishranu koriste lako razgradive ugljene hidrate i njihovo povećano prisustvo govori da je takvo zemljište tretirano sa organskim materijama (stajnjakom). Ovakva grupa mikroorganizama zahteva povoljan vodno- vazdušni režim dok nedostatak vlage može da ubrza njihovo odsustvo u zemljištu.
Iznete činjenice u ovom tekstu daje mogućnost praćenja procesa u zemljištu,njihove popravke i degradacije kao i predpostavke u kom pravcu će ići sudbina mikroflore i faune na osnovu dešavanja priirodnih činilaca i samog dejstva čoveka. Kao zaključak možemo reći da svi procesi u prirodi imaju smisao i cilj postojanja, tako da i najmanju grešku od strane čoveka može da ima negativan uticaj na prirodne procese a mi sami bi trebali da shvatimo tamnu i svetlu stranu takve uloge čoveka.
Dipl.ing. Darko Simić PSSS Šabac
Najnoviji broj
5. mart 2026.
