Tišina jedini komentar

Kada je Radnički gostovao u ondašnjem Sovjetskom savezu, tekle su godine pred pad Berlinskog zida. Jugoslavija je bila zapad lokalnom stanovništvo koje nije znalo šta znači preći granicu. Radnički je imao odličan smeštaj, hotel sa bazenom i saunom, međutim malo kome je to bilo zanimljivo. Mnogo interesantnije bilo je gde i šta nabaviti, a posebno kako da se žvakaće gume, najlon čarape, farmerke nađu u rukama „lokalaca“ koji su od prvog dana „opsedali“ Šapčane. Pokazali su fudbaleri tom prilikom izuzetan dar za trgovinu, a posebno su se isticali Prija i Aca. Od zarade se kupovalo sve što se moglo poneti.

Ipak, sećajući se te turneje, vraćaju se najpre teške slike redova pred prodavnicama mešovite robe gde je po pedesetak ljudi strpljivo čekalo, koliko god treba da dođe na red, nadajući se da će imati šta da ponese u torbama. Brana Mihajlović nije mogao da ignoriše svoju radoznalost i uputio se preko reda da bi video šta je to što vredi tolikog čekanja. Iako su se ljudi bunili zbog zaobilaska svih, uspeo je da objasni kako je stranac i da samo želi da pogleda šta je u ponudi. Trajala je rasprava među ljudima o već nekoj aktuelnoj temi, kada je Brana izašao i zatečeno rekao: „U prodavnicu je stigao samo jedan svinjski but“. Bez reči nekoliko članova Radničkog koji su bili u blizini otišlo je zatečeno takvim stanjem.