Berza

  • aero 840 ▼ -1,06%
  • alfa 31.000 ⚫ 0,00%
  • dnvg 119 ▲ 19,00%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • hmbg 666 ▲ 30,08%
  • impl 3.211 ▼ -0,31%
  • irtl 707 ▲ 1,00%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,74%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 544 ▲ 4,82%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(5. jul 2012.)
OBELEŽEN VIDOVDAN

U SPOMEN NA SRPSKE JUNAKE

„Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim“ (Lazar Hrebeljanović, 1389.)
Vidovdan, praznik sećanja na kosovsku pogibiju, ali i moralnu pobedu kosovskih junaka, obeležen je crvenim slovom u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Za naziv praznika vezuje se Sveti Vid koji je, prema „Prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom sa Sicilije, a hrišćanstvo je zadužio podvizima u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja hrišćana.
Isti datum u kalendaru SPC pominje se i kao praznik starozavetnog proroka Amosa ““ slave srpskog kneza Lazara koji je poginuo na taj dan, a u predvečerje praznika sa svojim velmožama pričestio se u crkvi Samodreži na Kosovu. Na ovaj dan proslavlja se i patrijarh Jefrem koga je Sabor izabrao 1375. godine i koji je „1382. venčao kneza Lazara za cara“.
Uoči boja na Kosovu, prema predanju crkve, knezu Lazaru javio se anđeo Gospodnji rečima koje je zabeležio narodni pevač: „Kojem ćeš se privoleti carstvu, dal“™ zemaljskom ili nebeskome?“ Narodna epska pesma istovremeno beleži i reči čovekoljubivog i hristoljubivog Lazara koji poziva srpske vitezove da se „kao Hristovi ratnici“ suprostave najezdi „Alahovih ratnika“: „Zemaljsko je za maleno carstvo, a nebesko uvek i doveka“.
U „Povesnom Slovu o knezu Lazaru“ nepoznati letopisac zabeležio je obraćanje kneza Lazara svojim vojnicima uoči bitke: „Pođimo, braćo i čeda, pođimo na podvig koji je pred nama, ugledavši se na nagradodavca Hrista. Smrću poslužimo dužnosti, prolijmo krv našu, iskupimo život smrću i dajmo udove naših tela nepoštedimo za čast i otačastvo naše, a Bog će se svakako smilovati na ostatke naše i neće istrebiti do kraja rod i zemlju našu“.
Povezanost kosovskog mita, narodnog verovanja, istorijskih zbivanja i hrišćanstva očigledna je. Knez Lazar izabrao je carstvo nebesko. Kneževa večera uoči boja je kao poslednja (tajna) Hristova večera. Izdajnik Vuk Branković proizveden je u Judu, a Miloš Obilić, koji je ubio Murata, u Svetog Petra koji brani Hrista u Gestimenskom vrtu. Kosovska devojka je novozavetna žena mirosnica.
Boreći se za hrišćanstvo i gradeći crkve i manastire sveti knez Lazar zadužio je pravoslavnu crkvu. Njegove zadužbine, manastir Gornjak i Ravanica, koja je posvećena Svetom Vaznesenju Gospodnjem, gde danas počivaju njegove svete mošti, vraćene 1989. godine, na šestotu godišnjicu Kosovske bitke, svedoče o duhovnoj veličini i hristoljubivoj duši.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa