Jesenji radovi u voćnjacima

Na teritoriji četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna savetodavna stručna služba u Šapcu, pod zasadom voća je oko 13 hiljada hektara. Najzastupljenije vrste su višnja, šljiva, slede jagoda, malina, kupina i na kraju borovnica. Kako bi se održala zdrava stabla i dobar rod, redovna rezidba jedna je od obaveznih mera održavanja.

Uspešno prezimljavanje podrazumeva adekvatnu pripremu
- Pojavom niskih temperatura i prvih mrazeva dolazi do otpadanja lista, biljke ulaze u period zimskog mirovanja, vegetacija se smiruje i prva i jedna od najbitnijih „operacija“ je zimska rezidba.
Preporuka proizvođačima jeste da se prvo orezuje jabučasto voće pa tek onda koštičavo, orah i na kraju vinova loza za koju je pravo vreme tek u februaru kada prođe period opasnosti od ekstremno niskih temperatura. Neki voćari imaju velike površine zasada a primetna je pojava nedostatka radne snage, rezača, što uslovljava da moraju da krenu sa rezidbom ranije i koštičavog voća i vinograda mada je, ponavljam, najbolje to učiniti tek u drugoj polovini februara meseca. To važi i za malinu i kupinu. Ko može da ostavi da se orezuju prilikom kretanja vegetacije neka sačeka taj period godine. Ove voćne vrste su specifične jer najčešće stradaju od ranih jesenjih mrazeva jer ulaze u period zimskog mirovanja sa dosta zelenog lista i onda u tom periodu imaju dosta sokova u sprovodnim sudovima i kad se desi temperatura u minusu, dolazi do delimičnog oštećenja. Ako bi se sad vršila konačna rezidba, a govorimo o malim zasadima, moglo bi da se desi odbacivanje izdanaka odnosno smanjenje rodnog potencijala, i ostajanje onog što je oštećeno – objašnjava Milorad Jocković, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Šapcu.

Foto: "Glas Podrinja"

Zimsko tretiranje za bogatu berbu
Sledeći korak kod jesenjih radova u voćnjacima jeste takozvano zimsko tretiranje, odnosno hemijska zaštita i ona se obično radi bakarnim preparatima. Najbolje je ovaj korak obaviti neposredno po završetku rezidbe, a ukoliko se ona ne radi u ovom periodu, tretman se preporučuje odmah po otpadanju jedne trećine do polovine lista.

-Sledi redovna prihrana mineralnim đubrivima. Za voćare je preporučljivo da se koriste đubriva sa što manje azota a najbolje ga je upotpunosti izbeći, s tim što je veoma bitno i preporučljivo da se prethodno obavi hemijska analiza zemljišta. Nju bi minimalno trebalo obaviti bar jednom u četiri godine. Na osnovu analize i voćne vrste, kondicionog stanja, starosti, rodnog potencijala, vrši se planiranje i određivanje količine i formulacije đubriva. Dodaje se i stajnjak, kojeg je nažalost sve manje, kako bi se humusni deo zemljišta popravio i kako bi biljke dobile i to dodato mineralno đubrivo – navodi Jocković.

Foto: "Glas Podrinja"

Ne preskakati „korake“
Stručnjaci ističu da je pozna jesen pravo vreme da se planira a za dva tri meseca i započne, podizanje novih zasada.

-Naročito kod novih zasada je neophodno uraditi prvenstveno hemijsku analizu zemljišta i na osnovu toga ga pripremiti. Često nas voćari pitaju da li može da se sadi a da se ne dodaje stajnjak, da se posadi na neobrađeno zemljište bez primene bilo kakve zaštite. Sve ono što se preskoči u startu višestruko se kasnije naplati, odnosno jako je teško nadoknaditi i ispraviti. Savet proizvođačima je da je bolje podići pet ari kako treba nego pet hektara a da se ne uradi sve što treba. To podrazumeva hemijsku analizu zemljišta, na našim terenima obavezno podrivanje, meliorativno đubrenje, duboko oranje, fina priprema zemljišta i sadnja. Pod jesenjom sadnjom se podrazumeva sadnja sve do polovine februara pa i duže, dok ne krene vegetacija. Kad me pitaju da li je bolje saditi u jesen ili u proleće, citiram izreku koja kaže „i najgora jesenja sadnja je bolja od najbolje prolećne“.

Sve ono što se preskoči u startu višestruko se kasnije naplati, odnosno jako je teško nadoknaditi i ispraviti. Savet proizvođačima je da je bolje podići pet ari kako treba nego pet hektara a da se ne uradi sve što treba

Za nove zasade postoje podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede. Preporuka je da se sadni materijal kupuje kod registrovanih rasadničara, da se ne uzima od divljih proizvođača. Kad posadite voćku to je dugogodišnji zasad i isto takva investicija. Nije poželjno da tek u četvrtoj, petoj godini uvidite da je dosta novca uloženo a da prinos nije očekivan. Zato je bolje u startu uraditi sve kako treba.
Ova godina je bila prilično nepovoljna za voćare, naročito zbog visokih letnjih temperatura koje su dugo trajale. Prinosi su bili niži naročito kod voćara koji nemaju sistem navodnjavanja. Kad je otkup u pitanju, višnja je imala solidnu cenu i ne tako loše prinose. Sve ostalo, šljiva, kajsija, kupina, malina donekle, nisu sjajno prošle – ističe Jocković.