Druga decenija od početka prelaska na nastavu u dve smene, u intervalima od sedam dana
Promena smena u osnovnim školama
Rezultat ankete Glasa Podrinja: Vratiti na staro!
Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju koji je stupio na snagu školske 2013/2014 godine, „škola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca“. Deset godina od primene, i dalje su oprečna mišljenja o ovoj praksi. Podsećamo, predlog izmene zakona pokrenut je na inicijativu koja je krenula iz Šapca. Zanimljivo je i to što su upravo Šapčani, odnosno roditelji đaka bili među najglasnijima i protiv donošenja zakonskih izmena i prelaska škola na sistem sedmičnog menjanja smena. Organizovane su protesne šetnje, potpisivane peticije, ali zakon nije povučen. Primena je ušla u drugu deceniju, a mišljenja su i dalje podeljena.
Foto: Canva
-Roditelji su se organizovali i inicirali tribine na kojima su govorili psiholozi i psihijatri o ovom predlogu. Argumenti su išli u prilog stavova da promena smena za osnovce na nedeljnom nivou nije dobar predlog na osnovu čega smo organizovali potpisivanje peticije. Prikupljeno je više od pet hiljada potpisa protiv, ali ni to nije pomoglo. Zakon je izglasan u Skupštini i već od te godine počeo sa primenom – seća se jedan od članova odbora Udruženja roditelja.
Deset godina kasnije, ako je sudeći prema komentarima roditelja, nekima više odgovara kad su časovi prepodne, nekima opet ne. Posao, vannastavne aktivnosti, odvođenje i dovođenje u školu đaka nižih razreda, neki su od razloga da prvu ili drugu smenu navode kao „lakšu za organizaciju“. Ipak, preovladava mišljenje i to u ogromnom procentu, da menjanje na svakih sedam dana, nije dobro rešenje.
Deset godina od primene, i dalje su oprečna mišljenja o ovoj praksi. Podsećamo, predlog izmene zakona pokrenut je na inicijativu koja je krenula iz Šapca. Zanimljivo je i to što su upravo Šapčani, odnosno roditelji đaka bili među najglasnijima i protiv donošenja zakonskih izmena i prelaska škola na sistem sedmičnog menjanja smena
-Kad dođe nedelja veče, moram da se setim koja je dete smena te sedmice. Imam đaka u četvrtom razredu, prva tri jutra su baš problematična za rano ustajanje. Četvrtak i petak malo kraće traje buđenje, a onda kad se taman naviknu, dolazi popodnevna smena. I tako u krug. Nikako nam ne odgovara ovaj ritam. A tek usklađivanje sa treninzima, tu tek nastaje haos – navodi Jovana Č., majka četvrtaka.
-U drugom razredu smo odustali od školice crtanja i školice sporta baš zbog promene smena. Ne možemo da se uskladimo a da ne zapustimo školske obaveze. Kad su jutarnja smena, dođe iz škole, uradi domaći, malo se igra i već je umoran jer smo ustali u 6.30. Mali su još da u tom uzrastu izdrže da ustaju rano, budu u školi, uče i plus ako ima nešto van nastave. Popodnevna smena je malo bolja, bar su naspavani a i imaju vremena za sve. Pošto do petog razreda nemaju u danu više od pet časova, završavaju do 18 časova, i opet imaju vremena za sve. Da je barem na mesec dana a ne na nedelju – objašnjava tata jednog trećaka.
Struktura dana, da znate kad se šta radi je važna od prvog razreda. To je ono što se i roditeljima savetuje da postignu, da se usklade u odnosu na smene i druge obaveze deteta tako da promene na nedeljnom nivou su svaki put i fiziološki i psihološki gledano, novi šok za organizam
Višedecenijska praksa bila je da učenici nižih razreda pohađaju školu u popodnevnim satima, i sa časovima završavaju u 17.00 odnosno 18.00 časova. Prepodnevna smena od 7.30 bila je rezervisana za učenike od petog do osmog razreda.
-Učitelji su ti koji su bili nezadovoljni što tokom čitave školske godine moraju da rade popodne. Sećam se komentara pojedinih koleginica da nikad ne mogu da planiraju popodne jer su stalno u to vreme na časovima. Pa i sad je svake druge sedmice takav raspored. Mislim ipak da nisu u većini tada učitelji bili ti koji su insistirali na promeni, već manja skupina – priča jedna nastavnica.
- Kolege nastavnici su svako popodne imali slobodno dok smo mi učitelji morali da budemo u školi. Nemoguće je bilo planirati bilo kakav izlazak, porodični ručak ili okupljanje. Ovako sad bar svake druge sedmice završavamo sa nastavom do 12 sati i celo popodne je slobodno – objašnjava učiteljica iz jedne šabačke osnovne škole.
Čini se da se obrazloženja i stavovi za i protiv koje iznose nastavno osoblje pa i roditelji, svodi na njih same, njihovu organizaciju, obaveze i slobodno vreme.
Gde su tu deca? Psiholozi kažu da stalna promena ritma u tako kratkim vremenskim intervalima nije preporučena.
-Teško je nama starijima, mogu da zamislim tek kako je deci. Struktura dana, da znate kad se šta radi je važna od prvog razreda. To je ono što se i roditeljima savetuje da postignu, da se usklade u odnosu na smene i druge obaveze deteta tako da promene na nedeljnom nivou su svaki put i fiziološki i psihološki gledano, novi šok za organizam. Roditelji i komentarišu da im je nezgodno ali ne postoji inicijativa da se to promeni. Najglasniji u vezi sa tim jesu nastavnici što negde i ima smisla. Deca starijih razreda kad su druga smena, završavaju sa časovima u 19 časova što je, naročito zimi poprilično nezgodno. Posebno je problem za decu putnike kojih ima u svim školama. Mišljenja sam da treba smene vratiti onako kako su bile ranije, da mlađi razredi idu popodne, stariji pre podne baš zbog broja časova. Starije kolege opet kažu da je takav raspored opterećivao učenike nižih razreda da stalno budu popodne. U nekim gradovima je praksa da se promena smena obavlja na mesečnom nivou i mišljenja sam da je takvo kompromisno rešenje dobar model. U svakom slučaju, bio mi manji šok za organizam. Možda bi bilo malo nezgodno prvih nedelju dana dok se ne prilagodi na takav režim ali onda bar naredne tri nedelje imate uhodan raspored – objašnjava Danijela Reljić, psiholog u OŠ „Vuk Karadžić“.
Danijela Reljić, psiholog u OŠ „Vuk Karadžić“, Foto: Nikolina Popratnjak
Da li je vreme za preispitivanje odluke? Ako je sudeći prema anketi koju je sproveo Glas Podrinja, u skoro sto odsto iznetih komentara, učesnici su se izjasnili protiv ovakvog načina organizovanja nastave.
Objava korisnika “Glasa Podrinja”
„Užasno im je, menjanje smena remeti učenje, treninge, obroke i odmor“, „Mislim da ovo nikome ne odgovara“, „Jedno polugodište prva smena, drugo polugodište druga smena, to bi bilo kompromisno rešenje“, „Katastrofa, naročito za prvačiće“, neki su od komentara.
Ministarstvu prosvete, Odsek za osnovno i predškolsko obrazovanje, smo prosledili upit, i do zaključenja ovog broja, odgovor nismo dobili.
To:osnovno@prosveta.gov.rs Thu, Nov 7 at 11:43 AM Poštovani, za potrebe teksta odnosno teme za nedeljni list “Glas Podrinja” Šabac, molimo za odgovore i pojašnjenja: -Kada je doneta odluka da osnovne škole pređu na sedmičnu promenu smena? -Na čiju inisijativu je takva odluka doneta, kakvo je obrazloženje bilo za prelazak na takav raspored nastave i kakvi su do sada pokazatelji? -Da li se nedeljna promena smena odvija u svim osnovnim školama u Srbiji (školskim upravama, gradovima, opštinama), ako ne od čega zavisi? -Da li je u međuvremenu bilo nekih inicijativa, predloga..o izmeni takvog režima nastave, odnosno ispitivanja i pokazatelja od strane ministarstva, prosvetnih inspektora itd.?
Foto: Canva
Danijela Reljić, 
Objava korisnika “Glasa Podrinja”
