ŽETVA PŠENICE U ŠABAČKOM KRAJU
HLEB ZA SOCIJALNU SIGURNOST
Bez obzira na tropske vrućine, na šabačkim poljima od kombajna vri kao u košnici. Počeo prijem žita u silose. Najveću muku proizvođačima zadaje to što ne znaju otkupnu cenu
Od većih otkupljivača još niko nije izašao sa cenom.
Prema rečima zamenika direktora Mlinske industrije Popović, Vladimira Popovića priča se da će cena biti 22 dinara sa PDV po kilogramu.
- Zvanična cena znaće se ovih dana. Pratimo onu sa berze. Obezbedili smo sredstva za kupovinu 20.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice. Što se tiče troškova skladištenja, uslovi su ostali isti, kao i prethodnih godina. Poljoprivredni proizvođači koji nama prodaju pšenicu ne plaćaju troškove skladištenja, kao ni oni koji vrše naturalnu razmenu. U slučaju da povlače robu, onda moraju platiti troškove čuvanja. Dosadašnja praksa je pokazala da se to retko dešava, kaže Popović.
Upravo zbog cene i računice proizvođači kažu da im se gajenje pšenice ne isplati, zato je u Srbiji sve manje pšeničnih polja. Prema rečima ratara iz Pocerine gajenje pšenije isplativije je u Mačvi, jer se ostvaruje veći prinos.
To potvrđuje i Ljubinko Jevtić poljoprivrednik iz Badovinaca, koji je ovog leta ostvario rekordan prinos pšenice, gejeći najnoviju novosadsku sortu NS ““ 40.
- Na jednom hektaru prinos je bio 8,5 tona. Veoma sam zadovoljan, imajući u vidu i vremenske uslove koji su pratili celokupnu vegetaciju pšenice. Primenio sam potpunu agrotehniku i rezultat nije izostao, kaže Jevtić.
Prema rečima zamenika direktora Mlinske industrije Popović, Vladimira Popovića priča se da će cena biti 22 dinara sa PDV po kilogramu.
- Zvanična cena znaće se ovih dana. Pratimo onu sa berze. Obezbedili smo sredstva za kupovinu 20.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice. Što se tiče troškova skladištenja, uslovi su ostali isti, kao i prethodnih godina. Poljoprivredni proizvođači koji nama prodaju pšenicu ne plaćaju troškove skladištenja, kao ni oni koji vrše naturalnu razmenu. U slučaju da povlače robu, onda moraju platiti troškove čuvanja. Dosadašnja praksa je pokazala da se to retko dešava, kaže Popović.
Upravo zbog cene i računice proizvođači kažu da im se gajenje pšenice ne isplati, zato je u Srbiji sve manje pšeničnih polja. Prema rečima ratara iz Pocerine gajenje pšenije isplativije je u Mačvi, jer se ostvaruje veći prinos.
To potvrđuje i Ljubinko Jevtić poljoprivrednik iz Badovinaca, koji je ovog leta ostvario rekordan prinos pšenice, gejeći najnoviju novosadsku sortu NS ““ 40.
- Na jednom hektaru prinos je bio 8,5 tona. Veoma sam zadovoljan, imajući u vidu i vremenske uslove koji su pratili celokupnu vegetaciju pšenice. Primenio sam potpunu agrotehniku i rezultat nije izostao, kaže Jevtić.
Najnoviji broj
25. april 2024.
