Dobri uslovi za ozime useve

Padavine su dobro došle poljoprivrednicima i sačuvaće ono što je na poljima zasejano. Ako snega i kiše bude i u narednom periodu neće biti problema, s obzirom da je sada trenutno period mirovanja useva, navode u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi. Savet je da se na vreme krene sa prihranom.

Stanje useva u najvećoj meri zavisi od vremenskih prilika. Sneg i mraz su dva značajna faktora koja mogu imati veliki uticaj na poljoprivredne kulture, uključujući i ozime useve kao što je pšenica. Snežni pokrivač deluje kao prirodni izolator, štiteći biljke od dubokog smrzavanja zemljišta. Korenje je tako zaštićeno od oštećenja od mraza. Sneg predstavlja i značajan izvor vode koja se postepeno otapa i dopunjava vodne rezerve u zemljištu. To je posebno važno u proleće kada biljke intenzivno koriste vodu. Snežno pokrivač ublažava nagle promene temperature, što je povoljno za biljke.

Za očekivati je dobar prinos
-Na području četiri opštine koje prati Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Šabac stanje ozimih useva, pre svega pšenice, je dobro. S obzirom na vremenske uslove koje su pratile početak setve, bilo je dovoljno padavina da se predsetvena priprema i sama setva završe po planu. Međutim, nedostatak padavina posle setve uticalo je da se produži sam period nicanja useva. Kasnije tokom novembra je ponovo došlo do padavina koje su uslovile da usevi koji nisu do tada, započnu nicanje, tako da smo zadovoljni sklopom biljaka i možemo očekivati dobar prinos - navodi Svetlana Zlatarić, savetnik za ratarstvo PSSS Šabac.

Stanje useva dobro, biljke su zdrave
Padavine u novembru i decembru su dobro došle da dođe do akumuliranja vlage i u dubljim slojevima a ne samo u površinskim, oraničnim slojevima.

-To je važno i za setvu jarih useva u proleće. Snežne padavine su uvek dobro došle kao toplotni izolator i da štite useve od izmrzavanja i golomrazice. Bez obzira što su strna žita koja pripadaju porodici trava otporna i dobro podnose niske temperature, ipak je snežni pokrivač dobrodošao – ističe Zlatarić.

Debeo snežni pokrivač može i da uguši biljke, posebno ako se formira ledena kora na površini snega. Ovo sprečava prodor vazduha do biljaka i može dovesti do njihovog propadanja. Problem mogu imati i voćari, težina snega može da polomi grane voćaka i drugih drvenastih biljaka. S obzirom da se prema prognozi, ne predviđa prevelika količina padavina, nije za očekivati ovakve vrste problema za ratare i voćare u šabačkom kraju.

Obilaziti parcele
- Našim poljoprivrednim proizvođačima preporučujemo da u ovom periodu što češće pregledaju svoje useve jer je svakako smanjen obim posla na polju. Znači, obilaziti parcele češće i ukoliko uoče neke promene da konsultuju našu službu zaštite bilja da bi dobili adekvatnu i pravovremenu zaštitu. U odnosu na prošlu, ove godine nije bilo toliko napada glodara ali svakako kako vreme odmiče, za očekivati je mogućnost pojave u većem broju. Ti napadi mogu biti toliko veliki da može i prepoloviti usev odnosno umanjiti prinos i preko 50 odsto. Prošle godine smo imali situaciju da su određene parcele morale da se presejavaju, odnosno da izvrše setvu drugog useva u proleće. To znači da moraju da budu obazrivi i ne prave iste greške – znači što češće pregledanje parcela kako bi se na vreme reagovalo. Obavezno treba konsultovati stručnjake kako preparati protiv štetočina ne bi uslovili trovanje ptica. Na to se mora obratiti poebna pažnja – podseća stručnjak za ratarstvo.

Foto: Canva

Na vreme započeti prihranu
Već početkom narednog meseca poželjno je započeti sa prihranjivanjem. Biljke i usevi uskoro će početi da izlaze iz perioda mirovanja, kako se kalendarski približava proleće.

-Predstoji veoma važna agrotehnička mera – prihrana, koja u zavisnosti od vremenskih useva počinje već od februara meseca. Ona se bazira na agrohemijskoj analizi zemljišta i prihranom nekim od preparata, najčešće kanom. Najbolje vreme je upravo ono kad biljka izlazi iz procesa mirovanja i ulazi u period porasta. Kad strna žita formiraju prinos, tada im je potrebna velika količina azota, dve trećine od planirane količine posuti odmah a za dve do tri nedelje, kod tzv. korektivne prihrane, ostatak. Na vremenske uslove ne možemo da utičemo, ali možemo na sve ostalo – ističe Svetlana Zlatarić.