Sela opštine Vladimirci kao đerdan rasuta su oko Save u dane oko najradosnijeg praznika svih Srba. A sa kolena na koleno neguje se predanje od dedova i baka i dodaje pomalo ovovremenih začina. Veliki petak dan postradanja Hrista uz tihovanje u znaku je kuvanja jaja uglavnom u crvenoj boji ili lukovini. Prethodno je mašti podloga bilo nadahnuće uglavnom domaćica uz verovanje da koliko se jaja išara toliko se greha domogne oprosta a čuvari se noć pre kuvanja nađu u posudi sa čuvarkućom. Sam čin kuvanja samo je niska lepih, toplih želja primereno iščekivanju samog Vaskrsa.
Foto: Canva
Na najradosniji dan Hrišćana gnezdi se radost a prednjače najmlađi dok bi starine zborile priče o popi koji je dolazio da sveti vodicu u pratnji crkvenjaka sa pletenim cegerom koji je u postu narod punio upravo jajima ili tek ponekim talirom. Behu po vremešnima teška vremena a točak istine zadesi nas i ovih leta. Opet se lome bratska koplja i tvrde nedorasli iskušenjima harače svoj rod a čestiti i nekad i sad ponizno ćute nadajući se pomoći i Vaskrslog Hrista.
U tom ramu je tradicija da se čuvar od prošlog leta ili pusti niz vodu potočića i rečica ili pak zakopava pod mladicu voća. Sama trpeza vremenom postala merilo o dolazećem letu, o nadama da će bogato roditi i polja i doneti bogate darove i do narednog Vaskrsa. Sve opet u ramu želja Hristo Vaskrse, Vaistinu Vaskrse....
Foto: Canva
Praznik porodica koje su znale brojati čelja i sa desetak čupavih glava uz nadu da će i potomci poniznošću odoleti svakoj pošasti i bezumlju. Da vaskrsne dobro kao plodna oranica koja zatalasalim pobrđima belim hlebom rani i da pripomogne u svakom danu svjim bogatim darovima. Od bašti do klasja žita, zrnevlja kukuruza, nebrojenih naviljakasena, korpi povrća i voća kojima Posavina obiluje. Da se neguje pobeda života nad smrću a šarano crveno jaje samo je simbol da se dobro vazda dobrim uzvraća.
Foto: Canva
Foto: Canva
