IZMEĐU REDOVA
NEKE DRUGE IGRE
U Engleskoj završene olimpijske igre. U Srbiji još traju neke druge igre.
Ne zna se da li bi Olimpijada bila završena da toj svečanosti nije prisustvovao naš premijer, ali se zna, odnosno nazire, da u ovoj našoj novoj vlasti vlada mišljenje da ko nije bio, što službeno što poluprivatno, na Olimpijadi, taj i nije neki frajer u društvu.
Ono malo Srba što je ovog leta sticajem kilavih okolnosti boravilo u voljenoj domovini, imalo je i sijaset zanimljivosti. U atmosferi su vladale paklene temperature, na tlu suša. U tekućem životu cene su pakleno skakale a u standardu je izražena opaka suša.
Naš Olimpijski komitet valjalo bi već sada da uputi onom glavnom olimpijskom štabu apel da nas na budućim takmičenjima ne svrstavaju u grupe sa bivšim jugoslovenskim republikama a danas evropejskim državama. Do juče smo bili braća a sa braćom se nije igrati.
Ljuljali smo se u istoj kolevci, a kad se oni zadojiše jugovine i dohvatiše nogu, odoše mili moji kud koji. I popraviše sebi avlije, i promeniše prezimena, i navike, i običaje, i ... zaboraviše poreklo i počeše da nas nadigravaju.
I sad tokom ove Olimpijade smo se pitali da li je samo kod nas na televiziji praksa da nežni momci komentarišu oštre i grube sportove. Raznežimo se uz njih i mi kraj televizora.
A u jednom azbukovačkom selu održana neki dan manifestacija pod nazivom “Lažijada“. Međutim, organizatori se prisetili pa propisali da mogu učestvovati samo amateri dok profesionalci, među koje spadaju i političari, nisu imali pravo nastupa. Šteta.
Neki trubači iz Guče dobili titulu akademika. Lepo. Već odavno u srpskoj akademiji ima i trubadura.
Ustvari, naš svet napreduje u obrazovanju i usavršavanju. Na primer, među političarima sve je više magistara i doktora. Naša Skupština će uskoro postati i konzilijum.
Neki ministri već počeli da se prepucavaju. A kao da su juče položili zakletvu narodu. Doduše, nisu obećali da se neće svađati.
A onda im je razredni starešina, odnosno premijer, zapretio da će im dati ukore a možda i izbaciti sa nastave ako i dalje budu nemirni na času.
I kad smo kod toga, ih da je izabran još neki ministar za puteve i koridore, možda bi i do Šapca konačno došla ona autostrada.
Dinkić kaže da je nasledio praznu državnu kasu. I kako sad čovek da radi kad je navikao da oko njega ima puno para.
Nedavno se u našoj Skupštini prepucavala vlast i opozicija oko cene hleba. A onda su to čuli proizvođači hleba pa traže nove cene. Eto im, kad čačkaju gde ne treba.
Nova srpska vlast mogla bi da uvede i jednu novinu, naime ne bi bilo loše da se u ovoj zemlji nagrađuju i oni koji nisu upotrebili službeni položaj. Skorašnja hapšenja potvrđuju da je sve više zloupotrebljivača, zato one retke, dok ih ima, koji nisu ništa ućarili ni sebi, ni deci, ni familiji, ni prijateljima... treba nagraditi za odanost domovini.
Ne zna se da li bi Olimpijada bila završena da toj svečanosti nije prisustvovao naš premijer, ali se zna, odnosno nazire, da u ovoj našoj novoj vlasti vlada mišljenje da ko nije bio, što službeno što poluprivatno, na Olimpijadi, taj i nije neki frajer u društvu.
Ono malo Srba što je ovog leta sticajem kilavih okolnosti boravilo u voljenoj domovini, imalo je i sijaset zanimljivosti. U atmosferi su vladale paklene temperature, na tlu suša. U tekućem životu cene su pakleno skakale a u standardu je izražena opaka suša.
Naš Olimpijski komitet valjalo bi već sada da uputi onom glavnom olimpijskom štabu apel da nas na budućim takmičenjima ne svrstavaju u grupe sa bivšim jugoslovenskim republikama a danas evropejskim državama. Do juče smo bili braća a sa braćom se nije igrati.
Ljuljali smo se u istoj kolevci, a kad se oni zadojiše jugovine i dohvatiše nogu, odoše mili moji kud koji. I popraviše sebi avlije, i promeniše prezimena, i navike, i običaje, i ... zaboraviše poreklo i počeše da nas nadigravaju.
I sad tokom ove Olimpijade smo se pitali da li je samo kod nas na televiziji praksa da nežni momci komentarišu oštre i grube sportove. Raznežimo se uz njih i mi kraj televizora.
A u jednom azbukovačkom selu održana neki dan manifestacija pod nazivom “Lažijada“. Međutim, organizatori se prisetili pa propisali da mogu učestvovati samo amateri dok profesionalci, među koje spadaju i političari, nisu imali pravo nastupa. Šteta.
Neki trubači iz Guče dobili titulu akademika. Lepo. Već odavno u srpskoj akademiji ima i trubadura.
Ustvari, naš svet napreduje u obrazovanju i usavršavanju. Na primer, među političarima sve je više magistara i doktora. Naša Skupština će uskoro postati i konzilijum.
Neki ministri već počeli da se prepucavaju. A kao da su juče položili zakletvu narodu. Doduše, nisu obećali da se neće svađati.
A onda im je razredni starešina, odnosno premijer, zapretio da će im dati ukore a možda i izbaciti sa nastave ako i dalje budu nemirni na času.
I kad smo kod toga, ih da je izabran još neki ministar za puteve i koridore, možda bi i do Šapca konačno došla ona autostrada.
Dinkić kaže da je nasledio praznu državnu kasu. I kako sad čovek da radi kad je navikao da oko njega ima puno para.
Nedavno se u našoj Skupštini prepucavala vlast i opozicija oko cene hleba. A onda su to čuli proizvođači hleba pa traže nove cene. Eto im, kad čačkaju gde ne treba.
Nova srpska vlast mogla bi da uvede i jednu novinu, naime ne bi bilo loše da se u ovoj zemlji nagrađuju i oni koji nisu upotrebili službeni položaj. Skorašnja hapšenja potvrđuju da je sve više zloupotrebljivača, zato one retke, dok ih ima, koji nisu ništa ućarili ni sebi, ni deci, ni familiji, ni prijateljima... treba nagraditi za odanost domovini.
Najnoviji broj
18. april 2024.
