SAFIRI, RUBINI...

Po dolasku u najseverniji grad i nekadašnju prestonicu Čiang Rai, iste večeri hotelskim busom odlazimo u trgovački centar grada.
„Obavezno posetite Noćnu pijacu“, preporučuju nam.
Jedinstven trgovački centar nas dočekuje sa stotinu bleštavih svetiljki, bezbroj uličica sa tezgama raznovrsne robe, neobičnim i jedinstvenim rukotvorinama raznih plemena iz okoline.
Iza impozantnog, lučno osvetljenog, ulaza u pijacu, nižu se elegantne radnje sa figurama od žada, predmetima od bronze, srebra, nameštajem od najkvalitetnije tikovine i ružinog drveta. Sa strane te trgovačke ulice, gotovo u polusenci, prepoznajemo figure od slonovače, krokodilske kože. Tu su i komadi čuvenog tajlandskog safira i nebrušeni rubin. Nešto od toga je zabranjeno za prodaju.
Na osvetljenom delu trotoara prodaju se suncobrani i lepeze.
I dalje ih prave ručno, gotovo kao pre sto godina...
Hartija je od pirinča. Vodom iz kofe mlada žena je kvasi i dodaje starijem čoveku. Vešto, gotovo jednim pokretom, svojim koščatim prstima razapinje je u već pripremljen bambusov ram.
Mladić koji sedi na niskoj stolici istog časa ih boji. Na njima su plave ptice, pupoljci divljih ruža i zmajevi. Rašireni, jednobojni i žuti, tu, iza jake svetlosti lampi, podsećaju me na bezbroj malih sunca što zrače toplinom...
Iz mastilo-tamnog neba, na nas se iznenada sruči pljusak tople kiše što na Noćnoj pijaci izazva žestoku pometnju. Tezge užurbano nestaju, zastori od cirada prokišnjavaju i kvase niz međusobno povezanih radnjica.
I mi smo zatečeni. Da trčimo do zgrade na uglu...Beskorisno! Žurio, ne žurio - bićeš mokar. Baš takvi stigosmo u hotel.