Niži prinos suncokreta i kukuruza, soja podbacila

Prinos kukuruza ove godine stručnjaci ocenjuju kao „šarenoliku situaciju“, čak i na kvalitetnijim zemljištima kao što su ona u Mačvi, Pocerini i delu Posavotamnave. Na pojedinim parcelama, i pored dobrog zemljišta, prinosi su bili tek 2, 3 ili 4 tone po hektaru. Najbolji rezultati su postignuti na parcelama uz reke, poput Kolubare i Tamnave, gde su visoke podzemne vode omogućile nešto bolji razvoj biljaka.

-Tamo gde je bilo mogućnosti za navodnjavanje, prinosi su zadovoljavajući, i do 9–10 tona po hektaru. Međutim, većina proizvođača, čak oko 80 odsto njih, žali se na izrazito nizak prinos. Poseban problem predstavlja prisustvo aflatoksina u zrnu. Bez obzira na količinu roda, apelujem na proizvođače da pažljivo izvrše selekciju klipova i uklone one sa znakovima oštećenja ili plesni.

Takvi klipovi ne bi smeli da se koriste ni za ishranu stoke, a posebno ne za krave muzare jer aflatoksin prelazi u mleko. Isto važi i za svinje. Aflatoksin je izuzetno štetan i za životinje i za ljude, i zato je neophodno da poljoprivrednici budu izuzetno oprezni prilikom berbe i skladištenja kukuruza – ističe diplomirani inženjer Gordana Rehak, savetnik u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac.

Ovogodišnja setva je takođe, bila problematična. Zbog prolećnih kiša mnogi poljoprivrednici nisu mogli na vreme da pripreme zemljište, pa su kasnili sa setvom.

- Ipak, taj „zakasneli“ kukuruz je u nekim slučajevima prošao čak bolje jer je faza oplodnje pala u period sa nešto više padavina, za razliku od ranijih setvi koje su se poklopile sa sušnim talasom. Tako su se neki poljoprivrednici iznenadili i rekli: „Mislio sam da neće biti ništa, ali izgleda da će ipak nešto biti.“ Zbog svega ovoga, i mi savetujemo izvesno pomeranje rokova setve, kako bi se izbegli najnepovoljniji klimatski uslovi, poput ovogodišnje jake suše. Klimatske promene su realnost i treba ih uzeti u obzir pri planiranju proizvodnje – navodi Rehak.

Foto: Glas Podrinja

U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac ističu da je kad je reč o drugim ratarskim kulturama, suncokret nešto bolje prošao.

- Iako nije dostignut maksimalni prinos od oko 3,5 tone, proizvođači su ostvarili 1,5 tonu po hektaru i više, što se, s obzirom na uslove, smatra zadovoljavajućim. Soja je s druge strane, katastrofalno podbacila. Prinosi su izuzetno niski i kreću se od 200, 300, do 500 kilograma po hektaru, a ako je neko ostvario tonu, to je bio maksimum – kaže.

Pripreme za jesenju setvu
- Obišla sam teren i mogu reći da su naši poljoprivredni proizvođači veoma vredni i savesni. Većina parcela je lepo pripremljena, zemljište je poravnato i spremno za setvu. Apelujem da svi koji još nisu uneli mineralno đubrivo to urade na osnovu rezultata agrohemijske analize, koju mnogi već rade kod nas u Službi. Takođe, savetujem da koriste deklarisano i tretirano seme, koje je bezbedno i kvalitetno. Rok za jesenju setvu je oko 15. oktobra, tako da još ima vremena da se pripremi zemljište ukoliko to do sada nije urađeno – navodi savetnica za ratarstvo Gordana Rehak.