Foto: Pixabay
ŽETVA I OBIČAJI U TAMNAVSKOM KRAJU
Najvažniji događaj za seljaka
Žetva je od davnina za Srbe, pa samim tim i za Tamnavce predstavljala najznačajniji događaj, jer ubiranje plodova sa žitnih polja značilo je život, opstanak za svakog domaćina i njegovu porodicu.
Pšenica se odvajkada u tamnavskoj dolini smatrala svetom biljkom, božanskim darom.
Žetvene svečanosti su vremenom postale nezaobilazan deo života svakog poljoprivrednika i zajednice.
Nekadašnja žetva, koja je obično počinjala početkom jula, u mnogome se razlikovala od današnjih. Naime, običaji vezani za žetvu uključivali su obredno rukovanje sa prvim snopom, pravljenje venaca od klasja kao i pesme i igre koje su slavile novi rod žita i obezbeđivale sreću i blagostanje.
U davna vremena kombajni nisu postojali već se žetva obavljala ručno, najpre srpom a potom kosom. Muškarci bi kosili, a žene sakupljale snopove, vezivale ih i slagale da se suše. Potom bi ih odvozili kući radi mlaćenja, tj. vršidbe, odvajanja zrna od klasja. Običaj je bio da prvi snop požnje i poveže domaćin.
Mlade devojke i snahe iz kuće domaćina donosile bi žeteocima u pletenim korpama hranu. Nakon obavljenog posla pravio bi se venac od klasja za koji su stari verovali da ih štiti od zlih sila.
Nakon uspešno obavljene žetve i novih zrna pšenice koji bi napunili ambare za članove porodice, komšije i one koji su u ovom događaju pomagali priređivano je slavlje.
Danas su mnogi žetelački običaji nestali u ovom kraju. Promenio se način žetve, izgubile se mobe, ubrzao život na selu. Posao koji je obavljao veliki broj seljana sada radi kombajn i tek nekolicina ljudi.
Ono što je ostalo isto kao i pre više stotina godina jeste da je žetva za seljaka najvažniji događaj u godini, a žitno zrno i puni ambari njegov opstanak na imanju, sigurnost za domaćinstvo i porodicu i razlog za sreću.
„Predanja i običaji Koceljeve: Glasovi prošlosti“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Pšenica se odvajkada u tamnavskoj dolini smatrala svetom biljkom, božanskim darom.
Žetvene svečanosti su vremenom postale nezaobilazan deo života svakog poljoprivrednika i zajednice.
Nekadašnja žetva, koja je obično počinjala početkom jula, u mnogome se razlikovala od današnjih. Naime, običaji vezani za žetvu uključivali su obredno rukovanje sa prvim snopom, pravljenje venaca od klasja kao i pesme i igre koje su slavile novi rod žita i obezbeđivale sreću i blagostanje.
U davna vremena kombajni nisu postojali već se žetva obavljala ručno, najpre srpom a potom kosom. Muškarci bi kosili, a žene sakupljale snopove, vezivale ih i slagale da se suše. Potom bi ih odvozili kući radi mlaćenja, tj. vršidbe, odvajanja zrna od klasja. Običaj je bio da prvi snop požnje i poveže domaćin.
Mlade devojke i snahe iz kuće domaćina donosile bi žeteocima u pletenim korpama hranu. Nakon obavljenog posla pravio bi se venac od klasja za koji su stari verovali da ih štiti od zlih sila.
Nakon uspešno obavljene žetve i novih zrna pšenice koji bi napunili ambare za članove porodice, komšije i one koji su u ovom događaju pomagali priređivano je slavlje.
Danas su mnogi žetelački običaji nestali u ovom kraju. Promenio se način žetve, izgubile se mobe, ubrzao život na selu. Posao koji je obavljao veliki broj seljana sada radi kombajn i tek nekolicina ljudi.
Ono što je ostalo isto kao i pre više stotina godina jeste da je žetva za seljaka najvažniji događaj u godini, a žitno zrno i puni ambari njegov opstanak na imanju, sigurnost za domaćinstvo i porodicu i razlog za sreću.
Najnoviji broj
13. novembar 2025.
