Ne daj se generacijo

Generacija koja je 1960. stekla diplomu ondašnje Ekonomske škole Šabac, proslavila je 65 leta kako su maturirali. Život je u decenijama odveo na razne strane, mnoge i van Šapca, te je osam đaka iz generacije stiglo pred mesto negdašnje škole, a šest je na ručku evociralo uspomene na dane od, kako kažu „pre sto godina“.

Slavljenici su upisali Ekonomsku školu Šabac 1956. godine. Šestedeset učenica i učenika bilo je u generaciji.

-Škola je bila u zgradi današnjeg muzeja. Nije bilo smerova. Ekonomsku školu su uglavnom upisivala deca slabijeg materijalnog stanja, jer je diploma obezbeđivala službu poput računovodstva, knjigovodstva, daktilografije... Sećam se skamija u kojima smo sedeli i profesora, mada nismo imali mnogo stroge – seća se Ljubisav Živanović.

Ko je mogao, nastavljao je ka višoj školi ili fakultet. U generaciji imamo i doktora nauka
i magistre. Otišli smo na razne strane, šteta što nas nije bilo više, ali lepo smo se proveli...

Većinu njegovog odeljenja stipendirali su Savez zemljoradničkih zadruga i Srez Šabac. Stipendija je obavezivala da se svršeni srednjoškolci upute na službu gde je potrebno, te su mnogi posao dobijali van Šapca. Bio je to period kada je radna sedmica trajala šest dana.

-Samo je nedelja neradna. Na malim odmorima smo mogli taman da promenimo učionicu, a na velikim smo svi imali topli obrok. Stanemo u red i dele nam čaj ili mleko, hleb i džem ili hleb i margarin i slično. Skromno, ali je značilo mnogo, posebno onima koji nisu imali redovan obrok kući. Dok svi dođemo na red i pojedemo svoje, već počinje čas, nema lutanja van zgrade – priča nam Ljubisav i naglašava da su mnogi nastavljali školovanje.

-Ko je mogao, nastavljao je ka višoj školi ili fakultet. U generaciji imamo i doktora nauka i magistre. Otišli smo na razne strane, šteta što nas nije bilo više, ali lepo smo se proveli...