SVE UČESTALIJA BEŽANjA VOZAČA SA MESTA SAOBRAĆAJNE NEZGODE
Moralna osoba neće bežati od odgovornosti
Pre nekoliko sedmica u Bogatiću je vozač automobila usmrtio ženu, a teško povredio njeno trogodišnje dete. Kako su preneli mediji, vozač ne samo da je pobegao sa mesta događaja, nego je kasnije i pokušao da prijavi da mu je vozilo ukradeno. Samo nekoliko dana kasnije na putu Šabac – Bogosavac vozač kamiona je udario ženu i produžio dalje. Njeno beživotno telo prolaznici su pronašli u kanalu, a vozač je ubrzo pronađen. Ovakve vesti u Srbiji su postele svakodnevica
Svake godine u Srbiji u saobraćajnim nezgodama život izgubi između 450 i 600 ljudi, kažu podaci Agencije za bezbednost saobraćaja i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tokom proteklih 10 godina u Srbiji se dogodilo 344.578 saobraćajnih nezgoda, u kojima je poginulo 5.472 ljudi.
Međutim, nema zvanične statistike o tome koliko vozača pobegne sa mesta udesa, bilo da je reč o lakšim, težim povredama ili sa smrtnim ishodom.
Niko nije bezgrešan, ali postoji sramota i stid, a kada ljudi prestanu da imaju stida to je strašno. Iznošenje prljavog veša u medijima, zarađivanje na senzacijama je početak opšte degradacije društva. Religioznost je takođe značajna u kontekstu morala i ponašanja
Pre nekoliko sedmica u Bogatiću je vozač automobila usmrtio ženu, a teško povredio njeno trogodišnje dete. Kako su preneli mediji, vozač ne samo da je pobegao sa mesta događaja, nego je kasnije i pokušao da prijavi da mu je vozilo ukradeno. Samo nekoliko dana kasnije na putu Šabac – Bogosavac vozač kamiona je udario ženu i produžio dalje. Njeno beživotno telo prolaznici su pronašli u kanalu, a vozač je ubrzo pronađen.
Ovakve vesti u Srbiji su postale svakodnevica. Vozači nakon nezgode napuste mesto događaja iako je Zakon jasan – nakon nezgode vozač je dužan da odmah zaustavi vozilo, a da povređenima mora biti pružena pomoć, bez odlaganja.
Psihijatar, dr Boris Joavnović, gotovo dve decenije radi i kao sudski veštak. Mnogo puta se susretao sa ovakvim slučajevima i kaže da se nakon pronalaženja vozači uvek brane tako što pokušavaju da opravdaju svoj postupak.
Foto: "Glas Podrinja"
-Opravdanje će uvek biti u svrhu opravdanja, a ne istine, odnosno uglavnom će to biti manipulacija. Postoji jedna grupa onih koji se zbune, ali svaki vozač tokom obuke zna da je dužan da stane, da ukaže pomoć. Radi se ne samo o pravnom aktu, nego i o humanističkom, zapravo nehumanističkom. Vozač ne zna da li je neko mrtav ili teško povređen i treba li mu pomoć, a pobegao je. Jedan broj ljudi se uplaši, ali to ne može da bude opravdanje, takav ne treba ni da vozi automobil, jer je svakom vozaču objašnjeno koje su mu obaveze prilikom saobraćajne nezgode. Kada napravi udes treba da stane i čeka policiju i pomoć, navodi dr Jovanović.
Objašnjava da su vozači koji pobegnu često pod dejstvom alkohola, te ukoliko uspeju da ne budu privedeni nekoliko sati, ili duže, neće se znati da su bili pod dejstvom alkohola. Alkohol je ono sa čim se tokom ovog posla najviše i susretao, što je i razlog zbog kod veštake pozivaju kao pomoć prilikom suđenja.
-Alkohol je bitan ne samo sa aspekta krivice, nego i sa aspekta materijalne i nematerijalne nadoknade. Ukoliko je vozač bio u alkoholisnaom stanju, moraće da podmiri i troškove koje je osiguranje isplaćuje oštećenom. Zapravo, isti je slučaj sa osiguranjem i kada vozač pobegne sa mesta događaja, ali to ne znaju svi vozači. Kada se vozač pronađe nakon šest, sedam sati nema svrhe da mu se vadi krv za analizu i može da kaže šta hoće. Nema dokaza da je bio u stanju alkoholisanosti. Postoji i tzv. „vinjak alibi“ što je u literaturi opisano, kada vozači tvrde da su se potresli zbog nezgode i pili posle nje, te da zbog toga imaju alkohol u krvi, navodi dr Jovanović.
Ne postoje statistike koje mogu izmeriti ljudsku neodgovornost, ali postoji način da se ona smanji - edukovanjem, jasnijim kaznama i pre svega, vraćanjem osećaja morala. Dokle god vozači veruju da je bekstvo izlaz, a ne zločin, biće i tragedija koje se mogu sprečiti
Ono što naš sagovornik posebno ističe jeste sociološki aspekt ovakvih slučajeva. Strahuje da će u budućnosi biti sve gore ukoliko se ne vratimo poštovanju tradicionalnih vrednosti i moralu.
-Smatram da smo izgubili dosta kriterijuma kada su vrednosti u pitanju. Generalno manjka poštovaa vrednosti, počele su da se poštuju manipulacije, laži, prevare, protekcije i to je jako vidljivo. Nakon toga imamo učenje po modelu. Po ovom pitanju možemo imati samo pogoršanje ukoliko društvo ne bude počelo da ide u smeru poštovanja tradicionalnih vrednosti i morala i da se zna ko je ispravan čovek, ko neispravan. Naravno, niko nije bezgrešan, ali postoji sramota i stid, a kada ljudi prestanu da imaju stida to je strašno. Iznošenje prljavog veša u medijima, zarađivanje na senzacijama je početak opšte degradacije društva. Religioznost je takođe značajna u kontekstu morala i ponašanja. Svaka religija uči pravim vrednostima. Mi već godinama imamo pravdanje osvete, to ne propagira ni jedna od priznatih religija. Deca rastu uz nasilničke igre i filmove i logičan je pad morala. Moralna osoba neće bežati od odgovornosti, ističe dr Boris Jovanović.
Ne postoje statistike koje mogu izmeriti ljudsku neodgovornost, ali postoji način da se ona smanji - edukovanjem, jasnijim kaznama i pre svega, vraćanjem osećaja morala. Dokle god vozači veruju da je bekstvo izlaz, a ne zločin, biće i tragedija koje se mogu sprečiti.
Foto: "Glas Podrinja"
