JEDNA ULICA I NEKOLIKO DESETINA ZANATLIJA
Koceljeva - nekadašnja zanatska varoš
Zanati su u to doba bili veoma značajni za meštane, a zanatlije cenjene i nadaleko čuvene po svom umeću i veštinama. Svakodnevni život tadašnjih stanovnika bio je nezamisliv bez zanatskih proizvoda i usluga majstora zanatlija
Dvadesetih godina prošlog veka, kada je Koceljeva dobila status varošice, zbog svog specifičnog položaja bila je idealno mesto za razvoj trgovine i u još većoj meri za razvoj zanatstva. Predznak zanatskog mesta nosila je dugi niz decenija.
Naime, ova tamnavska varoš je posle Velikog rata imala samo jednu ulicu i 29 kuća u kojima je bilo smešteno pet kafana, četiri trgovačke radnje, tri opančara, četvorica ćurčija, obućar, dvojica abadžija, tri kovača, potkivač, limar, dvojica kolara, jedan lončar, a nešto kasnije bio je tu i bojadžija, tkač, otvaraju se gvožđarska i dve radnje za otkup poljoprivrednih proizvoda u to vreme nazivane špekulantske.
Dakle, Koceljeva je bila tipično zanatsko mesto sa samo nekoliko kuća imućnih seljaka koji su živelu u naselju, dok su svi ostali dolazi sa strane, ženili se i otvarali svoje radnje.
Zanati su u to doba bili veoma značajni za meštane, a zanatlije cenjene i nadaleko čuvene po svom umeću i veštinama. Svakodnevni život tadašnjih stanovnika bio je nezamisliv bez zanatskih proizvoda i usluga majstora zanatlija.
Decenijama kasnije, kako je to bivalo i u ostalim delovima naše zemlje, zanatstvo tog tipa je počelo da izumire, a zanatske radnje su odlazile u istoriju i postajale deo prošlih vremena.
Danas, nemoguće je u ovom mestu naći sarača, obućara, terziju, sajdžiju...
Još uvek od uslužno zanatskih radnji postoje frizerski saloni u potpuno drugačijem ruhu u odnosu na nekadašnje berbernice, limarske radnje koje se bave ugradnjom već gotovih proizvoda od lima, poput oluka i panela. Sve su ređi i krojači...
Iako je od davnina rečeno da je svaki zanat zlata vredan, svedoci smo da je majstora sve manje, a da mladi biraju da se bave nekim drugim poslovima koji, samo na prvi pogled, pružaju sigurnost i lagodniji život.
Predznak zanatskog mesta koji je nekada krasio Koceljevu, odavno više ne stoji uz ime ove tamnavske varoši.
„Predanja i običaji Koceljeve: Glasovi prošlosti“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Naime, ova tamnavska varoš je posle Velikog rata imala samo jednu ulicu i 29 kuća u kojima je bilo smešteno pet kafana, četiri trgovačke radnje, tri opančara, četvorica ćurčija, obućar, dvojica abadžija, tri kovača, potkivač, limar, dvojica kolara, jedan lončar, a nešto kasnije bio je tu i bojadžija, tkač, otvaraju se gvožđarska i dve radnje za otkup poljoprivrednih proizvoda u to vreme nazivane špekulantske.
Dakle, Koceljeva je bila tipično zanatsko mesto sa samo nekoliko kuća imućnih seljaka koji su živelu u naselju, dok su svi ostali dolazi sa strane, ženili se i otvarali svoje radnje.
Zanati su u to doba bili veoma značajni za meštane, a zanatlije cenjene i nadaleko čuvene po svom umeću i veštinama. Svakodnevni život tadašnjih stanovnika bio je nezamisliv bez zanatskih proizvoda i usluga majstora zanatlija.
Decenijama kasnije, kako je to bivalo i u ostalim delovima naše zemlje, zanatstvo tog tipa je počelo da izumire, a zanatske radnje su odlazile u istoriju i postajale deo prošlih vremena.
Danas, nemoguće je u ovom mestu naći sarača, obućara, terziju, sajdžiju...
Još uvek od uslužno zanatskih radnji postoje frizerski saloni u potpuno drugačijem ruhu u odnosu na nekadašnje berbernice, limarske radnje koje se bave ugradnjom već gotovih proizvoda od lima, poput oluka i panela. Sve su ređi i krojači...
Iako je od davnina rečeno da je svaki zanat zlata vredan, svedoci smo da je majstora sve manje, a da mladi biraju da se bave nekim drugim poslovima koji, samo na prvi pogled, pružaju sigurnost i lagodniji život.
Predznak zanatskog mesta koji je nekada krasio Koceljevu, odavno više ne stoji uz ime ove tamnavske varoši.
Najnoviji broj
9. april 2026.
