Želja za zdravom ishranom dovela je njega i suprugu Slađanu do organske proizvodnje. Na porodičnom imanju u Bogosavcu sve je počelo kao eksperiment, ali se brzo pretvorilo u ozbiljan poduhvat
Denis Saravakos iz Šapca je, kaže, prvi put probao bamiju dok je radio u Grčkoj. Nije ni znao šta jede, ali ga je ukus odmah privukao. Godinama kasnije, zdravstveni problemi naveli su ga da se vrati toj biljci. Danas, zajedno sa suprugom Slađanom, gaji bamiju na porodičnom imanju u Bogosavcu i od nje pravi čajeve, tinkture i meleme koji sve više privlače kupce u regionu.
Foto: "Glas Podrinja"
Njihova priča počinje iz znatiželje, a prerasta u ozbiljan porodični poduhvat.
-Dok sam radio u Grčkoj probao sam njihove kulinarske specijalitete i nešto od toga mi se jako svidelo, ali nisam znao šta sam jeo. Liči na papriku, ali nije paprika. Nisam video ni u jednom marketu u Srbiji da se to prodaje, kaže Denis.
Kako priča, tek nekoliko godina kasnije shvatio je koliko je ova biljka korisna. Denis kaže da mu je čaj od bamije promenio život.
Foto: "Glas Podrinja"
-Kada sam godinama kasnije imao problem sa gorušicom i gastritisom i putem interneta sam našao čoveka koji radi sa čičokom i bamijom. Poslao mi je čaj od cveta bamije, koji mi je dosta pomogao i on mi je i predložio da počnem da je proizvodim, zbog toga što na našem području to niko ne radi. Tako sam i saznao šta je bamija, da se radi o biljci koja je lekovita. Za svoj problem, pre nego što sam otkrio ovaj čaj, koristio sam sve lekove. Čim bih prestao da pijem, problem se vraćao. Kada sam ispoštovao terapiju čajem od bamije, želudac mi se regenerisao, navodi Denis.
Želja za zdravom ishranom dovela je njega i suprugu Slađanu do organske proizvodnje. Na porodičnom imanju u Bogosavcu sve je počelo kao eksperiment, ali se brzo pretvorilo u ozbiljan poduhvat.
-Prvo smo sejali za nas. Počeli smo da se bavimo organskom proizvodnjom na placu u Bogosavcu, kako bismo imali zdrave proizvode za sebe. Tako sam počeo i bamiju da gajim. Međutim, na početku je bilo teško proizvesti je, nisam znao kako se održava. Kada sam uspeo i imao sam viškova, poklanjao sam ih. Ljudi su počeli da traže cvet i čaj sve više i onda smo i mi počeli malo ozbiljnije da sadimo od pre dve godine. Sada imamo dva ara, a planiramo da posejemo pet, objašnjava Denis.
Foto: "Glas Podrinja"
Vremenom su proizvodnju proširili, pa danas, pored čajeva, prave i tinkture i meleme. Znanje su sticali iz razgovora sa iskusnim travarima, ali i sopstvenim istraživanjem.
-Pomogao mi je jedan travar iz Bosne i Hercegovine. Saznao sam u međuvremenu da se bamija i kod nas gajila do Drugog svetskog rata. Sada se gaji u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, ali najviše u Bosni i Hercegovini. Zastupljena je i u turskoj i grčkoj kuhinji. Išao sam u BiH da vidim kako je oni gaje. Oni je samo suše i ništa drugo, tako da su se oduševili kada su videli moje proizvode. Jedan od retkih sam koji izvlači iz nje lekovita svojstva koja su proverena. Pre prodaje u efikasnost svega se uverila naša porodica, kaže Denis.
Ipak, šira proizvodnja ima i svoje izazove. Iako je bamija nezahtevna za gajenje, posao oko nje zahteva puno vremena i strpljenja. Sve se radi ručno, a biljka se ne prska. Srećom, sem smrdibuba, i nema drugih prirodnih neprijatelja.
-Jednog dana sam došao na plac, iza mene je stiglo vozilo Policije. Mislio sam da sam prekoračio brzinu. Policajac izlazi sa sveskom i pita čiji je plac. Kažem da je moj i pitam jesam napravio prekršaj. Kaže „ne, imamo prijavu da se bavite proizvodnjom marihuane“. Objasnio sam mu šta je i on je video da to nije marihuana, izvinio se na smetnji i otišao.
-Kada govorimo o proširenju proizvodnje, najveći problem je što za nju ne postoji mehanizacija. Sve mora ručno da se radi. Bere se svaki drugi, treći dan. Nije zahtevna, ne prska se ničim. Početak setve je krajem aprila, početkom maja, objašnjava Denis.
Slađana dodaje da je najviše posla kada stigne rod. Njih dvoje tada svakodnevno provode vreme u polju, pažljivo prateći razvoj svake biljke, a u tome im pomaže i sin.
-Kada stigne rod tada moramo svaki dan da smo tamo. Jedan dan cveta i zatvara cvet, taj cvet se bere već sledećeg dana. Plod mora da se bere svaka dva do tri dana, a ako je na većoj površini ne može da se obere za dan. Čak i u BiH najviše na 50 ari gaje, kaže Slađana.
Foto: "Glas Podrinja"
Denis ističe da je proizvodnja u regionu sve razvijenija i da postoji potencijal za zajednički nastup na tržištu. Velika želja mu je da pokrene regionalnu saradnju i bamijom poveže Šabac i Brčko.
-BiH je dobila sertifikat o zaštiti porekla. Tamo iza njih stoji grad ili opština, dobijaju podsticaje. Međutim, to rade mahom stariji ljudi, ne i omladina. Želim da uspostavim regionalnu saradnju između Brčkog i Šapca. Bilo bi lepo da i Šabac to na neki način ispromoviše. Mi smo bili kod njih na festivalu bamije i tamo smo jako lepo prihvaćeni, što je veliki uspeh, ističe Denis.
Kupaca, kaže Slađana, ima, ali najviše za čajeve i prerađevine. Ljudi koji jednom probaju vraćaju se, a traže je i oni koji odranije znaju šta je.
-Ima kupaca za proizvode, za svežu bamiju manje. Ljudi koji probaju traže ponovo, kao i oni koji znaju šta je. Vole je Kinezi, ali traže isključivo jednu vrstu.Branje nije teško, ali grebe, zato mora u rukavicama. Bogata je C vitaminom, mineralima, vitaminima i zbog toga se preporučuje za mnogo toga, između ostalog i za imunitet, kaže Slađana.
Njihova priča počinje iz znatiželje, a prerasta u ozbiljan porodični poduhvat
Denis planira da uskoro objedini sve što je do sada stvorio i napravi celovitu liniju proizvoda.Njihovi čajevi su i zvanično provereni. Želeo je da sve što nudi bude u skladu sa najvišim standardima.
-Biću jedini u regionu koji će uspeti da objedini sve. Ima oko 30 vrsta bamije, ja sam uspeo da pronađem osam. Između ostalog pronašao sam i našu belu bamiju i želim da nađem tu našu staru sortu. Razlikuju se po veličini, boji. Čaj je bolji što u njega više vrsta bamije ide, pravi se od cveta, ploda i lista, ali se ubacuje još nekoliko čajeva koji mu daju jačinu. Uradio sam analizu čaja u Zavodu za javno zdravlje i dobio sam sertifikat. Nikada ne bih nekom rekao da pije moj čaj, a da ne uzima lekove, kažem im da probaju čaj i ako im ne pomogne, da piju lekove, navod Denis.
Foto: "Glas Podrinja"
Planova imaju mnogo, među njima i nov proizvod koji bi mogao da postane pravi hit. Naime, „kafa“ se može praviti i od bamije, a Slađana kaže da ukusom podseća na napitak od cikorije.
-Planiram da napravim i „kafu“. Ona se pravi od prženog semena koje se melje. Zdrava je za prostatu i urogenitalni trakt, kaže Denis i dodaje da želi da organizuje degustaciju na nekom od bazara u Šapcu, „kako bi se ljudi upoznali sa bamijom“.
Pored rada u Opštoj bolnici u Šapcu, gde je Denis majstor, a Slađana zaposlena u magacinu, njih dvoje svaki slobodan trenutak provode u selu, gde obrađuju zemlju i gaje povrće za svoje potrebe.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
