Biljna ishrana zdrava, ako je izbalansirana

Svetski dan vegana obeležava se 1. novembra. Sve veći broj ljudi u Srbiji odlučuje se da iz svoje ishrane izbaci meso i proizvode životinjskog porekla. Motivacija je različita, od želje za zdravijim načinom života, preko etičkih i ekoloških razloga, do potrebe da se organizam detoksikuje. Dok jedni tvrde da su se osećali bolje već posle nekoliko nedelja, drugi upozoravaju da vegetarijanstvo i veganizam mogu dovesti do nutritivnih nedostataka ako nisu pažljivo isplanirani.

Zagovornici biljne ishrane podsećaju da ovakav način života doprinosi i zaštiti životne sredine, dok nutricionisti poručuju da je ključ nije u meri i balansu.

Ljudi se na prelazak na vegetarijanski ili veganski način ishrane odlučuju iz različitih razloga - neki zbog zdravlja, drugi iz etičkih uverenja, a treći iz ekološke svesti.

Mnogi veruju da smanjenje unosa mesa doprinosi lakšem varenju, boljoj kontroli telesne težine i nižem holesterolu. Neka istraživanja pokazuju da biljna ishrana može smanjiti rizik od pojedinih hroničnih bolesti. Često bira kao način „detoksa“ organizma, posebno nakon perioda duže nepravilne ishrane.

Foto: Canva

Značajan broj vegetarijanaca i vegana odluku donosi iz saosećanja prema životinjama. Oni veruju da se životinje ne bi trebalo koristiti kao hrana, odeća ili eksperimentalni materijal. Prelazak na biljnu ishranu doživljavaju kao moralni čin, a ne samo zdravstvenu odluku.

Takođe, postoje i oni zagovornici ovakvog načina ishrane koji veruju da proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda ima veliki uticaj na klimatske promene, potrošnju vode i zemljišta.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da su vegetarijanstvo i veganizam postali popularni među mladima zahvaljujući društvenim mrežama i poznatim ličnostima koje propagiraju ovakav način isrhane. Za njih ovo je način da izraze životni stil i vrednosti, a ne samo naviku u ishrani.

Subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi u Zavodu za javno zdravlje Šabac, dr Snežana Panić kaže da bi svako trebalo prvo da zna razloge zbog kojih se odlučuje za neku ishranu. Podseća da je ovakav način ishrane u nekim kulturama i verskim zajednicama uobičajen i da su veliki pravoslavni postovi praktično veganski način ishrane. Ipak, upozorava da nijedan način ishrane, ako se baziran na prerađenoj hrani, nije dobar. Poručuje da u ishrani treba da dominira hrana u izvornom obliku.

-Prvo treba napraviti razliku između vegana i vegetarijanaca. Svi vegani su i vegetarijanci, ali vegetarijanci nisu vegani. Veganstvo je više stil života. Ti ljudi ne konzumiraju baš ništa životinjskog porekla i to se ne odnosi samo na ishranu, oni takođe ne koriste ni kozmetiku testiranu na životinjama, ne nose prirodnu kožu, krzno, vunu... Neki čak idu toliko daleko u životnoj filozofiji nenasilja, da ne koriste ni korenje biljaka, kako ne bi ugrozili biljku i insekte, navodi dr Panić.

Foto: Canva

Meso i ribu ne jedu ni vegerijanci ni vegani, ali vegetarijanci jedu jaja, mleko i mlečne proizvode, med. Postoje i podvrste, neki jedu samo mlečne proizvode (lakto-vegetarijanci) ili jaja, a ne i mlečen proizvode (ovo-vegetarijanci), a takođe postoje i fleksi-vegetarijanci koji jedu meso i ribu jednom do dva puta nedeljno.

-Ova ishrana ne mora nužno biti insuficijentna. Lično, nisam zagovornik ni vegetarijanske ni veganske ishrane, ali ne zbog toga što je nezdrava, nego iz praktičnih razloga. Obe ove ishrane treba da budu adekvatno planirane, dakle da je izbalansiran unos hrane. Živimo u vremenu kada svi pričaju o ishrani, a sve manje se vodi računa o tome šta se jede. Danas je teško planirati obroke. Neko ko radi od 9 do 17 teško da će spremiti izbalansiran obrok kada dođe kući, nego će posegnuti za prerađenom hranom. Nijedna prerađena hrana nije preporučljiva, kaže naša sagovornica.

Ističe da je za veganski tip ishrane karakterističan nedostatak vitamina B12, kog nema u namirnicama biljnog porekla i on se mora uzimati kao suplementacija. Zatim, pitanje je da li je dovoljan unos vitamina D i kalcijuma, kao i unos visokovrednih proteina.

-Namirnice životinjskog porekla imaju sve aminokiseline koje su nama neophodne. Postoji 20 aminokiselina u našem telu, od toga su devetesencijalne, što znači da se moraju unositi spolja, odnosno hranom. Uslovno esencijalne aminokiseline su one koje naše telo proizvodi, ali u određenim situacijama one su nedovoljne i potrebno ih je dodatno unositi hranom. Soja je visokovredna namirnica, ali je tržište preplavljeno genetski modifikovanom sojom. Kinoa, čija semenke, bademovo mleko i slično što je pogodno za vegansku ishranu, nisu uobičajena hrana za ove prostore. Ranije se verovalo da su namirnice biljnog porekla insuficijentne esencijalnim aminokiselinama, ali novija istraživanja pokazuju da se to može izbalansirati pravilnim kombinovanjem, međutim, time se treba baviti, što je opet pitanje vremena i posvećenosti, kaže dr Panić.

Prema nekim podacima, u Evropi je 2 do 3 odsto stanovništva na biljnoj ishrani. Za Srbiju ne postoje istraživanja, niti precizniji brojevi.