VREME SLAVA DONOSI I POMALO ZABORAVLjENE OBIČAJE
Sveti Luka, sneg do kuka
U narodu Lučindan, Sveti Luka je deobni dan leta i toplih dana i zime i studeni. Još od vremena kada su se sela i livade beleli od stada ovaca i kada su i najsiromašnija domaćinstva imala po pristojno stado ovaca, postojale su običaji odvajanja ovnova od stada a na Svetog Luke vraćana u stado kao dugo negovana tradicija.Na samu krsnu slavu nije se radio bilo kakav posao.Ostalo je i predanje da se u vreme posta i sredom i petkom postilo a ako je bilo van posta trpeza je bila mrsna.Kako to behu već zime sa obiljem snega osta i izreka, Sveti Luka, sneg do kuka...
Starine su predanju dodavali i ponegde običaj da se po prvom gostu sudilo o tome kakva će biti zima.Ipak najtoplije predanje osta priča o siromašnim domaćinstvima i drčnim gazdama. I siromasi imaše lepo stado a poštujući običaj da ženska čeljad jašu ovnove da bi se jagnjile ovčice bogate komšije se podsmevale ne mareći za običaj. Tek bilo kako bilo kada se ovce izjagniše u siromaha behu sve ženska grla a kod kulaka sve sami ovnovi. Na komentare da ima Boga siromah uz smešak odgovarao samo, para na paru ide...
I tako iz priče u priču uz dedove koji su po vascelu noć ložili peći da čeljad ne ozebe, besedeći o starim vremenima,trpeza predanja je ostala bogata i do dana dašnjeg. Nedostatak sna starine su kratile vinom i rakijom a priče umivali u idilična okruženja i pozitivan epilog po sirotinju da bi uz smešak čeljad uspavljivali. Dok je napolju sneg vejao i ledio okna na staroj odžakliji ostavljajući predanja da odolevaju zaboravu.
„Koreni i budućnost - kulturna baština Vladimiraca“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Starine su predanju dodavali i ponegde običaj da se po prvom gostu sudilo o tome kakva će biti zima.Ipak najtoplije predanje osta priča o siromašnim domaćinstvima i drčnim gazdama. I siromasi imaše lepo stado a poštujući običaj da ženska čeljad jašu ovnove da bi se jagnjile ovčice bogate komšije se podsmevale ne mareći za običaj. Tek bilo kako bilo kada se ovce izjagniše u siromaha behu sve ženska grla a kod kulaka sve sami ovnovi. Na komentare da ima Boga siromah uz smešak odgovarao samo, para na paru ide...
I tako iz priče u priču uz dedove koji su po vascelu noć ložili peći da čeljad ne ozebe, besedeći o starim vremenima,trpeza predanja je ostala bogata i do dana dašnjeg. Nedostatak sna starine su kratile vinom i rakijom a priče umivali u idilična okruženja i pozitivan epilog po sirotinju da bi uz smešak čeljad uspavljivali. Dok je napolju sneg vejao i ledio okna na staroj odžakliji ostavljajući predanja da odolevaju zaboravu.
Sreja Kosanić
Najnoviji broj
12. mart 2026.
