Foto: "Glas Podrinja"
DR MILIVOJE ĐURIĆ, DIREKTOR ZDRAVSTVENOG CENTRA ŠABAC
Jedan sistem, više koristi
Od 4. novembra šabačka Opšta bolnica „Dr Laza K. Lazarević“ i Dom zdravlja „Dr Draga Ljočić“ funkcionišu kao jedinstvena ustanova - Zdravstveni centar Šabac. O tome šta objedinjavanje donosi pacijentima, ali i zaposlenima, razgovarali smo sa dr Milivojem Đurićem, direktorom Zdravstvenog centra.
Šta će konkretno pacijentima doneti objedinjavanje Doma zdravlja i Opšte bolnice?
-Osnovni ciljevi su uvek isti: da se poveća kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite. Objedinjavanje će pre svega pojednostaviti procedure zakazivanja pregleda, posebno onih koji su do sada bili problematični jer nije bilo slobodnih termina. Pacijenti su često morali da idu od šaltera do šaltera, a sada ćemo nastojati da sve to bude jednostavnije i bez nepotrebnih gužvi.
Takođe, očekujemo povećanje broja ultrazvučnih pregleda. Lekari Doma zdravlja već su završili obuke za ultrazvuk trbuha i štitne žlezde, i sada treba samo rasporediti termine. Potrebe za ultrazvučnom dijagnostikom su velike, ali verujem da ćemo uspeti da povećamo broj ovih pregleda.
Šta će se promeniti u organizacionom smislu? Hoće li biti promena za zaposlene?
-Objedinjava se uglavnom nemedicinski deo, dok će medicinske jedinice ostati zasebne, jer se primarna i sekundarna zdravstvena zaštita razlikuju po načinu rada i finansiranja.
Sada, kao jedinstvena ustanova, imamo mogućnost privremenih ili stalnih premeštaja zaposlenih iz jedne radne jedinice u drugu, u skladu sa potrebama. Velika novina je i to što će se lekarima Doma zdravlja otvoriti mogućnost da konkurišu za specijalizacije koje su do sada bile dostupne samo u Opštoj bolnici.
Tako će, na primer, lekari koji rade u primarnoj zaštiti moći da se usavršavaju u oblastima kao što su interna medicina, ORL ili radiologija. To će biti značajan podsticaj mladim lekarima.
Da li će ova promena unaprediti saradnju između različitih službi?
-Svakako. Već postoji preklapanje između primarne i sekundarne zaštite, na primer u ginekologiji i pedijatriji. Ovo udruživanje će omogućiti da lekari Doma zdravlja, gde postoji deficit u određenim službama, delimično pokriju te potrebe.
Saradnja između službe opšte prakse, Hitne pomoći i specijalističkih sektora u bolnici biće bliža, što će se direktno odraziti na bolju i bržu uslugu za pacijente.
Koji su najveći izazovi sa kojima se trenutno suočavate?
-Prvi i najveći problem je nedostatak kadra. Suočavamo se sa ozbiljnim deficitom lekara, a novih kolega jednostavno nema na birou. U kadrovskom planu postoje mesta za zapošljavanje i specijalizacije, ali mladih lekara nema dovoljno.
Trenutno su ukupno 53 lekara na specijalizacijama, a 16 na užim specijalizacijama. Ipak, imali smo veliki odliv kadra tokom kovid perioda, koji još nije nadoknađen. Na primer, služba pulmologije bi, prema normativima, trebalo da ima 12 lekara, a trenutno ih je četvoro, od kojih jedan uskoro ide u penziju.
Da li će objedinjavanje imati finansijske efekte?
-Da, očekujemo da će se povećati sredstva kojima raspolažemo. Domovi zdravlja imaju sopstvene prihode, pa će biti moguće angažovanje spoljnih konsultanata. To već radimo u internoj medicini i radiologiji, a rezultat je vidljiv - nemamo listu čekanja za skener, a za magnetnu rezonancu se čeka 1,5 do 2 meseca u zavisnosti od vrste pregleda.
Isto tako, liste za kataraktu praktično nema, sve će biti završeno u narednih mesec dana. Trenutno su tri koleginice na edukaciji za operacije katarakte.
Paradoksalno, najveći problem su ultrazvučni pregledi, jer je indikaciono područje vrlo široko. Radimo na tome da dodatno stimulišemo kolege iz primarne zaštite da rade više tih pregleda.
Kakva je trenutna situacija u službi opšte prakse?
-Opšta praksa nedeljno ima više od 7.000 pregleda. Jedan lekar dnevno obavi i do 60 pregleda, uključujući i kontrole radi propisivanja terapije, iako je normativ 30. To je ogroman pritisak na lekare, ali i pokazatelj kolika je potreba za zdravstvenom zaštitom.
Da li će Grad sada imati drugačiju ulogu u pomoći Zdravstvenom centru?
-Obaveze Grada ostaju prema primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali svaka nabavka sanitetskog vozila ili opreme za Dom zdravlja direktno olakšava rad celog Zdravstvenog centra. Grad je ove godine donirao više od 40 miliona dinara u opremi, odnosno vozilima, računarima, kancelarijskom materijalu.
Sada je raspisan konkurs za prijem dva vozača saniteta i jednog vozača tehničkog vozila. Vozači ne moraju biti medicinske struke, ali moraju proći sve zdravstvene preglede, jer je reč o poslovima sa povećanim rizikom.
Hoće li biti više preventivnih pregleda?
-Plan je da, kada se organizaciono „uhodamo“, počnemo sa samostalnim akcijama preventivnih pregleda: internističkih, oftalmoloških i drugih. Pored toga, već se sprovode nacionalni programi skrininga na karcinom dojke, debelog creva i grlića materice. Pre mesec ili dva počele su skrining mamografije.
Kako napreduje projekat izgradnje nove bolnice?
-Izabran je ponuđač za izradu projekta, koji će trajati godinu dana. Ugovor o projektovanju nove bolnice je u procesu potpisivanja i očekujemo da će za nekoliko dana početi projektovanje. Nova bolnica će se graditi na lokaciji „Bandera“. To je veliki i dugoročni projekat, ali od ogromnog značaja za ceo okrug.
Šta će konkretno pacijentima doneti objedinjavanje Doma zdravlja i Opšte bolnice?
-Osnovni ciljevi su uvek isti: da se poveća kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite. Objedinjavanje će pre svega pojednostaviti procedure zakazivanja pregleda, posebno onih koji su do sada bili problematični jer nije bilo slobodnih termina. Pacijenti su često morali da idu od šaltera do šaltera, a sada ćemo nastojati da sve to bude jednostavnije i bez nepotrebnih gužvi.
Takođe, očekujemo povećanje broja ultrazvučnih pregleda. Lekari Doma zdravlja već su završili obuke za ultrazvuk trbuha i štitne žlezde, i sada treba samo rasporediti termine. Potrebe za ultrazvučnom dijagnostikom su velike, ali verujem da ćemo uspeti da povećamo broj ovih pregleda.
-Objedinjava se uglavnom nemedicinski deo, dok će medicinske jedinice ostati zasebne, jer se primarna i sekundarna zdravstvena zaštita razlikuju po načinu rada i finansiranja.
Sada, kao jedinstvena ustanova, imamo mogućnost privremenih ili stalnih premeštaja zaposlenih iz jedne radne jedinice u drugu, u skladu sa potrebama. Velika novina je i to što će se lekarima Doma zdravlja otvoriti mogućnost da konkurišu za specijalizacije koje su do sada bile dostupne samo u Opštoj bolnici.
Tako će, na primer, lekari koji rade u primarnoj zaštiti moći da se usavršavaju u oblastima kao što su interna medicina, ORL ili radiologija. To će biti značajan podsticaj mladim lekarima.
Da li će ova promena unaprediti saradnju između različitih službi?
-Svakako. Već postoji preklapanje između primarne i sekundarne zaštite, na primer u ginekologiji i pedijatriji. Ovo udruživanje će omogućiti da lekari Doma zdravlja, gde postoji deficit u određenim službama, delimično pokriju te potrebe.
Saradnja između službe opšte prakse, Hitne pomoći i specijalističkih sektora u bolnici biće bliža, što će se direktno odraziti na bolju i bržu uslugu za pacijente.
-Prvi i najveći problem je nedostatak kadra. Suočavamo se sa ozbiljnim deficitom lekara, a novih kolega jednostavno nema na birou. U kadrovskom planu postoje mesta za zapošljavanje i specijalizacije, ali mladih lekara nema dovoljno.
Trenutno su ukupno 53 lekara na specijalizacijama, a 16 na užim specijalizacijama. Ipak, imali smo veliki odliv kadra tokom kovid perioda, koji još nije nadoknađen. Na primer, služba pulmologije bi, prema normativima, trebalo da ima 12 lekara, a trenutno ih je četvoro, od kojih jedan uskoro ide u penziju.
Da li će objedinjavanje imati finansijske efekte?
-Da, očekujemo da će se povećati sredstva kojima raspolažemo. Domovi zdravlja imaju sopstvene prihode, pa će biti moguće angažovanje spoljnih konsultanata. To već radimo u internoj medicini i radiologiji, a rezultat je vidljiv - nemamo listu čekanja za skener, a za magnetnu rezonancu se čeka 1,5 do 2 meseca u zavisnosti od vrste pregleda.
Isto tako, liste za kataraktu praktično nema, sve će biti završeno u narednih mesec dana. Trenutno su tri koleginice na edukaciji za operacije katarakte.
Paradoksalno, najveći problem su ultrazvučni pregledi, jer je indikaciono područje vrlo široko. Radimo na tome da dodatno stimulišemo kolege iz primarne zaštite da rade više tih pregleda.
Kakva je trenutna situacija u službi opšte prakse?
-Opšta praksa nedeljno ima više od 7.000 pregleda. Jedan lekar dnevno obavi i do 60 pregleda, uključujući i kontrole radi propisivanja terapije, iako je normativ 30. To je ogroman pritisak na lekare, ali i pokazatelj kolika je potreba za zdravstvenom zaštitom.
Da li će Grad sada imati drugačiju ulogu u pomoći Zdravstvenom centru?
-Obaveze Grada ostaju prema primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali svaka nabavka sanitetskog vozila ili opreme za Dom zdravlja direktno olakšava rad celog Zdravstvenog centra. Grad je ove godine donirao više od 40 miliona dinara u opremi, odnosno vozilima, računarima, kancelarijskom materijalu.
Sada je raspisan konkurs za prijem dva vozača saniteta i jednog vozača tehničkog vozila. Vozači ne moraju biti medicinske struke, ali moraju proći sve zdravstvene preglede, jer je reč o poslovima sa povećanim rizikom.
-Plan je da, kada se organizaciono „uhodamo“, počnemo sa samostalnim akcijama preventivnih pregleda: internističkih, oftalmoloških i drugih. Pored toga, već se sprovode nacionalni programi skrininga na karcinom dojke, debelog creva i grlića materice. Pre mesec ili dva počele su skrining mamografije.
Kako napreduje projekat izgradnje nove bolnice?
-Izabran je ponuđač za izradu projekta, koji će trajati godinu dana. Ugovor o projektovanju nove bolnice je u procesu potpisivanja i očekujemo da će za nekoliko dana početi projektovanje. Nova bolnica će se graditi na lokaciji „Bandera“. To je veliki i dugoročni projekat, ali od ogromnog značaja za ceo okrug.
M.M.
Najnoviji broj
15. januar 2026.
