Oprezno sa odlukom kome poveravate auto

Pre tri decenije Vladan Dražić postavio je temelje firme koju danas uspešno vodi njegov sin Ivan Dražić. Ime je pre petnaestak godina promenjeno, način rada osavremenjen, ali je ono najvažnije ostalo isto- odnos prema klijentima i ulaganje u kvalitetan kadar. „Auto Hospital“ u Bogatiću danas ima 600 klijenata i na redovnom održavanju oko 800 vozila.

Posao kroz vreme
Ivan je praktično odrastao u radionici i ne postoji deo posla koji mu kao dečaku nije bio interesantan.

-Svi radnici su se navikli na moje prisustvo i radoznale poglede. Već tad su me doživljavali kao budućeg kolegu, videvši da od malena imam želju da se bavim time. Tako je sve počelo. Vremenom sam zavoleo automobile, pa i ovaj posao. Zato ga i dan danas radim, prvenstveno zbog ljubavi- ističe Ivan.

Foto: "Glas Podrinja"

Kao malom, sve što odrasli rade oko njega delovalo mu je jednostavno. Ono što mu je sada jasno jeste da se posao u poslednjih 20- 30 godina mnogo promenio.

-Postojao je vakuum od 10- 15 godina kada se nije pratio trend u poslu. Preskočili smo period jednostavnijih, domaćih Zastavinih vozila, i sa Golfa „dvojke“ došli do „četvorke“, „petice“ i mnogo naprednijih tehnologija. Rad je postao složeniji, zahtevniji, kvalitetna oprema, edukacija i literatura neophodnija. Bez toga je nemoguće raditi. Pre tri decenije čovek je mogao kroz nekoliko godina da nauči posao, a danas se samo uči kako se uči i to traje tokom celog radnog veka. Stvari se menjaju iz meseca u mesec, da ne pričam o godinama ili periodu od pet godina- napominje.

Napredniju tehnologiju prati i naprednija oprema i postupci za dijagnostiku. Poseban problem je što se automobili već godinama prave bez razmišljanja o tome kako ih popravljati, a resursa za popravku je sve manje, što dodatno komplikuje posao.

-Radimo sve marke i godišta vozila, budući da je tržište malo i specifično. Vozila su u proseku stara 17, a na našem podneblju i 20 godina. Ne možemo da se opredelimo za samo jednu marku, jer je to jedini način da opstanemo u ovakvim uslovima. Iz Bogatića nam dolazi 70 posto klijenata, a tržište se širi na Šabac, Loznicu, pa i na Novi Sad i Beograd. Teško je u Srbiji doći do dobrog servisa, pa ljudi ne oklevaju da putuju 100 kilometara ako znaju da će problem biti rešen- navodi.

Ulažem u ljude, jer sve ostalo može da se nadoknadi ili improvizuje, ali bez kvalitetne radne snage ne može da se radi ništa

Kvalitetan kadar
Poslednjih godinu- dve termine organizuju na pet, sedam, 10- 15 dana, prema prioritetima, jer sa trenutnim kapacitetima ne mogu sve da urade u kratkom roku.

-Trudimo se da termine organizujemo tako da se, ako nešto mora hitno da se uradi, napravi prostor i izađe u susret klijentima. Od oca sam preuzeo posao 2015. godine. Imamo tri stalno zaposlena mehaničara i tri mladića na praksi. Ukupno nas je osmoro u firmi i supruga, koja je zadužena za administraciju- dodaje.

Mladi, kaže, nisu generalno zainteresovani za ovaj posao, ali uspevaju da proberu kvalitetnu decu za radionicu. Otac Vladan postavio je temelje i principe rada na kojima i danas počiva firma

Foto: "Glas Podrinja"

-I danas primenjujem očeve savete- on me naučio najbitnijim aspektima ovog posla i kao rodonačelnik i osnivač postavio temelje na kojima firma i danas stabilno stoji. Moj pristup poslu je da su ljudski resursi na prvom mestu. Ulažem u ljude, jer sve ostalo može da se nadoknadi ili improvizuje, ali bez kvalitetne radne snage ne može da se radi ništa. Stvoriti dobre mehaničare danas je proces koji traje i zahteva vreme, novac i trud. Od oca sam naučio da je kvalitetan radnik osnov posla. Zato sa našim radnicima mnogo radimo i trudimo se da ih dobro obučimo za posao- objašnjava.

Smatra da je sam pojam automehaničar kao takav danas izgubio smisao u svom osnovnom značenju.

-Danas je neophodno objediniti znanja iz elektronike, elektrike, mehatronike i mehanike, steći radnu rutinu, znati engleski jezik, koristiti informacije i dijagnostikovati kvarove. Dijagnostika čini 60- 70 posto posla. Veliki problemi nastaju kada ljudi nemaju adekvatan pristup problemu, služe se manipulacijama i improvizacijama i prepravkama. Današnja tehnologija vozila to ne trpi. Svako odstupanje od konvencionalne popravke za to vozilo vodi do većeg problema. Na nedeljnom nivou nam dolaze vozila koja su prošla takve situacije- objašnjava Ivan.

Podrška i perspektiva
Veruje da su najgore godine u ovom poslu, devedesete i početak dvehiljaditih, prošle i da u ovom trenutku ima izuzetnu perspektivu da se razvija.

-Uz adekvatan pristup promenama koje prati savremeno tržište, perspektiva je zagarantovana. Automobil je danas postao potreba i odavno prestao da bude luksuz, vozila na tržištu je sve više, a kvalitetnih servisa sve manje. Tržište sve više traži kvalitet i ne trpi neprofesionalnost. Ko to prepozna i u skladu sa tim neguje poslovnu praksu, neće imati problem. Prihod nije zagarantovan, ali ako se radi profesionalno, može se i zaraditi- napominje.

Foto: "Glas Podrinja"

Dražić nije koristio subvencije osim opštinskih beskamatnih kredita preko udruženja preduzetnika. Uslužna delatnost je ograničena u pristupu državnim subvencijama, jer se forsira proizvodnja i poljoprivreda, dok uslužni biznisi ostaju u „sivoj zoni“.

-Posao zahteva ulaganja, naročito zbog starosti voznog parka. Imamo pet posto vozila starih do tri godine, ali moramo da se opremimo kao da imamo 90 posto novih. Dovoljno je jedno vozilo staro dve godine da zahteva investiciju i opremu kako bismo zadržali klijente i privukli nove- ističe Ivan.
Najveći problem je nelojalna konkurencija koja radi u „sivoj“ i „crnoj“ zoni. Ivan mora da nađe balans u pogledu cene- da pokrije troškove rada uz poštovanje standarda, a da usluga ne bude preskupa.

-Konkurencija ponekad radi bez svih troškova koji mi imamo, ali istovremeno ne mogu da pruže nivo usluge koji mi možemo. Već sada cena usluge nije primarni faktor za klijente. Dolaze ljudi koji ne pitaju za cenu da se problem reši, ali neretko u tim slučajevima već bude kasno. Zato najveći problem predstavlja neadekvatno popravljanje i održavanje vozila. Treba na vreme proceniti kome poveriti auto- zaključuje Ivan.

Fiksno radno vreme je od 8 do 17 sati uz dve pauze. U proseku rade 250 dana godišnje, a crveno slovo strogo poštuju. Subota je fleksibilna, ali istovremeno i zahtevna zbog logistike i isporuke delova.

Ivan veruje da uspešan automehaničarski posao nije samo tehnička veština, već posvećenost ljudima, kontinuirano učenje i stroga kontrola kvaliteta. Ljubav prema poslu i etički pristup mogu da obezbede dugoročnu stabilnost i poverenje klijenata, čak i u uslovima velike konkurencije.

„Mladi preduzetnici: razvojni potencijal Bogatića“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.