Strožija pravila za promenu navika i statistike

Srbija bi sredinom naredne godine trebalo da dobije nov Zakon o bezbednosti saobraćaja, prvi sveobuhvatni propis o ovoj oblasti posle 2009. godine. Ovo je ujedno i najdublja reforma u sistemu saobraćajne beznbednosti, koja ima za cilj smanjenje broja žrtava na putevima, strožu kontrolu i modernizaciju nadzora.

- Podaci pokazuju da se u Srbiji svakog dana u proseku dogodi oko 90 saobraćajnih nezgoda, povredi se približno 50 lica, a život izgubi više od jedne osobe, što jasno ukazuje na neophodnost ciljanih mera i nastavka sistemskog delovanja – navodi se u Agenciji za bezbednost saobraćaja na putevima.

Foto: "Glas Podrinja"

Pet ključnih novina koje donosi nov saobraćajni zakon u Srbiji odnose se na uvođenje mera koje do sada nisu postojale: trajno oduzimanje vozila za najteže prekršaje, automatski nadzor saobraćaja uz pomoć veštačke inteligencije, zeleni bonusi - sistem nagrađivanja savesnih vozača, digitalni vozački dosije za sve učesnike u saobraćaju, ukidanje probne dozvole i uvođenje novog načina označavanja mladih vozača.

Osim glavnih izmena, u Nacrtu se razmatra i mobilni tehnički pregled vozila, nulta tolerancija na alkohol, veće kazne za najteže prekršaje, jača zaštita pešaka, biciklista i drugih učesnika, stroži nadzor na pružnim prelazima, veća odgovornost profesionalnih vozača.

Nacrt novog Zakona bi trebalo da bude završen u proleće 2026. godine, a nakon javne rasprave i usvajanja, očekuje se da Zakon stupi na snagu već sredinom godine.

Foto: Privatna arhiva

- Naš zajednički cilj jeste poboljšanje stepena bezbednosti u saobraćaju, a da bismo isti i ostvarili, moramo se baviti uzrocima nesreća, a ne samo posledicama. Novi predlozi Zakona o bezbednosti saobraćaja daju šansu da se i preventivnim merama smanje rizična ponašanja pre nego što dođe do nezgoda. Ono što jeste jedna od mera Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti u saobraćaju na putevima na teritoriji grada Šapca je saobraćajno vaspitanje od najranijih uzrasta kroz različite edukacije, kako bi deca razvila svest o odgovornom ponašanju i dugoročno postala sigurni učesnici u saobraćaju, ali i brojne kampanje usmerene ka svim kategorijama učesnika u saobraćaju. Represivne mere treba da budu samo dopuna preventivnom sistemu jer se veća bezbednost u saobraćaju postiže sprečavanjem grešaka a ne kažnjavanjem nakon što se iste dogode – navodi Katarina Tadić sekretarka Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti u saobraćaju na putevima na teritoriji grada Šapca i dodaje da se u 2025. u Šapcu beleži smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i saobraćajnih nezgoda koje su za ishod imale lica sa pretrpljenim težim telesnim povredama u odnosu na isti period prošle godine. Pešaci su ocenjeni kao najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju, dok se više saobraćajnih nezgoda događa na magistralnim (državnim) putevima nego u gradskom jezgru.