Kada svoje postane životni projekat

Za većinu mladih bračnih parova u Srbiji, kupovina prvog stana je značajana finansijska odluka, ali i životni projekat. Odluka o zaduživanju neretko znači balansiranje između želje za spostvenim prostorom i realnosti svakodnevnih troškova. Ipak, mnogi se u to upuste uprkos izazovima, vođeni potrebom da izgrade svoje utočište i dom za novu porodicu.

Tri bračna para, čiji su identiteti poznati redakciji, podelila su svoje priče. Različite po okolnostima, ali slične po motivu. Njihova iskustva mogu biti univrezalna, ali i izuzetak od pravila.

Foto: Canva

Od kredita do stana iz snova
Prvi par u ranim tridesetim, predstavlja onu statistički najređu, ali i najsrećniju kombinaciju. Iznadprosečne plate u internacionalnim kompanijama i stabilna primanja. Nakon pet godina podstanarskog života, shvatili su da je mesečni izdatak za stanarinu praktično jednak rati stambenog kredita.

Uz podršku obe porodice i sopstveno učešće, kupili su stan od 70 kvadrata direktno od investitora, u fazi izgradnje. Iskoristili su i povraćaj PDV-a na prvu nekretninu koja mnogim mladim parovima olakšava ulazak u vlasništvo.

Danas, sa jednim malim detetom i planovima za drugo, ne žale zbog odluke. Rata jeste malo „jača“, kako kažu, ali uz njihova primanja mogu da podnesu to opterećenje.

-Stan je onakav kakav smo dugo tražili i želeli. Ulivalo nam je sigurnost to što smo od sive zone do useljenja videli čitav proces. Zgrada je u mirnom delu grada i ima sve ono što nam je potrebno. Sve je u blizini, a nama to znači.

Navode da ih ponekad pomisao na 30 godina otplate „osvesti“ da otplaćuju stambeni kredit, ali ih ne plaši. Njihova svakodnevica nije podređena kreditu i ne moraju da se odriču onoga što smatraju važnim.

Foto: Canva

Od podstanara do vlasnika stana
Drugi par je gotovo deceniju živeo kao podstanar. Nisu ni razmišljali o kupovini nekretnine sve dok im vlasnik stana nije saopštio da prodaje nekretninu. Odlučili su da rizikuju i pokušaju da ga kupe.
U tom trenutku nisu imali dovljno visoka primanja za stambeni kredit za dvosoban stan. Sa minimalnim zaradama i dvoje školaraca, morali su da pronađu, kao kažu „neku kombinaciju“, ili da se ponovo sele. Spletom srećnih okolnosti prodali su jednu njivu u selu koju su nasledili od daljeg rođaka nekoliko meseci ranije, iskoristili taj novac, pozajmili od prijatelja i uzeli čak dva potrošačka kredita koja su tada bila dostupna na duže rokove otplate.

-Bio je to period odricanja. Nema letovanja, nema putovanja, dodatni poslovi. Stalno smo sebi govorili, izdržaćemo – kaže naš sagovornik i dodaje kako su plate polako rasle, a krediti odmicali, borba je postajala lakša.

-Sada, godinu dana pre konačne otplate, osećamo ogromno olakšanje. Tada smo se dvoumili da li je to pametno. A danas vidimo da bi taj stan bio nedostižan, cene u Šapcu su otišle u nebo.

Bilo je jako teško, ali to nas je zbližilo više nego išta drugo. Želeli smo nešto svoje, život
u zajednici nije bio moguć. Da li bismo sada, sa ovim iskustvom kupili stan na kredit. Ne! Da li bismo kupili stan, da

Foto: Canva

Od nepovoljnog kredita u švajcarcima do porodičnog doma
Treći par je poput hiljada porodica u Srbiji, uzeo kredit u švajcarskim francima. Tada, njima jedinu dostupnu opciju. Suprug je imao minimalnu zaradu, dok je supruga bila nezaposlena. Ono što je usledilo bila je decenijska agonija koju mnogi i danas pamte, nagli skok kursa, drastično uvećanje rata, obaveštenja izvršitelja, pravna nesigurnost i neizvesnost koja se uselila u svaki segment života.

Dok su odgajali i školovali decu, paralelno su se borili sa kreditom koji je postajao sve teže održiv. Konverzija valuta je donela određeno olakšanje, ali pravu stabilnost su dobili tek nedavno kada su pre roka uspeli da isplate glavninu uzimanjem novog potrošačkog kredita, koji će refinansirati još nekoliko godina.

-Bilo je jako teško, ali to nas je zbližilo više nego išta drugo. Želeli smo nešto svoje, život u zajednici nije bio moguć. Da li bismo sada, sa ovim iskustvom kupili stan na kredit. Ne! Da li bismo kupili stan, da. Kako, verovatno bismo pronašli neko drugo rešenje. Tada smo bili mladi, neiskusni i nismo kao ni većina prosečnih građana znali ništa o bankama, kamatama...