Uticaj niskih temperatura na ukorenjavanje pšenice

Niske temperature imaju značajan uticaj na ukorenjavanje pšenice, posebno u fazi nicanja i bokorenja, kada je razvoj korena presudan za dalji prinos. Evo detaljnog pregleda:
Kako niske temperature utiču na ukorenjavanje pšenice Usporavanje metaboličkih procesa
Kada temperature padnu ispod 5–7°C, fiziološke aktivnosti biljke se usporavaju.

To znači sporije klijanje, sporiji rast korenčića i odlaganje formiranja žiličastog korenovog sistema.
Plitak i slabije razvijen koren
Dug period hladnoće u ranim fazama može dovesti do:
plićeg primarnog korena, slabije razgranatog bočnog korena, manjeg volumena korena.
Ovo kasnije utiče na smanjenu sposobnost usvajanja vode i hraniva.

Rizik od izmrzavanja mladih biljaka
Ako je pšenica nedovoljno ukorenjena pre mrazeva, povećava se rizik od: izmrzavanja čvora busanja, izvaljivanja biljaka usled slabe ukorenjenosti, sporijeg oporavka u proleće.

Idealno je da biljka pre zime razvije 3–4 lista i 1–2 busa, uz dobro razvijen koren.

Potencijalno pozitivni efekti niskih temperatura
Umeren hladni period ima i korisne efekte: povećava otporno¬st na zimu (vernalizacija), usporava previsoko izduživanje, stimuliše jačanje tkiva korena.
Dakle, problem nastaje tek kod naglog pada temperature, posebno pre nego što biljka formira dovoljan korenov sistem.

Optimalne temperature za ukorenjavanje pšenice
Idealne: 12–18°C
Minimalne za rast korena: oko 2–3°C
Ispod 0°C: rast korena praktično prestaje.

Foto: Canva

Kako ublažiti negativan uticaj niskih temperatura?
Optimalni rokovi setve – kasna setva najviše ugrožava ukorenjavanje. Dovoljna setvena vlaga – suvi uslovi + hladnoća dodatno usporavaju rast korena. Plitka i jednolika dubina setve (3–5 cm) – brže nicanje pre zahlađenja.

Kvalitetno osnovno đubrenje – dostupnost fosfora je ključna za razvoj korena. Otpornije sorte – sa boljom zimootpornošću i brzim ranim rastom korena.