Korak za budućnost- ekološki projekti za bolji život u zajednici

U srcu prelepe prirode, uživajući u vidikovcima koji oduzimaju dah, četvoro nastavnika i desetoro učenika prvog razreda Ekonomske škole „Stana Milanović“ provelo je pet dana na Mokroj Gori u hotelu Čarobni breg (od 17. do 21. novembra) u okviru jesenje škole projekta „Korak za budućnost“. Cilj intenzivne obuke je osnaženje srednjih škola i lokalnih zajednica širom Srbije u integraciji sadržaja iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Prva faza projekta
Jesenja škola je početak četvorogodišnjeg projekta koji finansira Evropska unija, a organizuje Centar za obrazovne politike iz Beograda. Ekonomska škola je izabrana među 16 od 70 škola u Srbiji i ujedno je i jedini predstavnik šabačko- valjevskog okruga. Projektom je školi opredeljeno milion i 600 hiljada dinara za sprovođenje planiranih akcija. Sa učenicima su putovali profesori Aleksandar Nedeljković, Dragana Đurđević, Vesna Aleksić i Milica Kijurina Nikolić.

Foto: Privatna arhiva

-Ovo je prva faza projekta u kojoj je učestvovalo dvoje profesora ekonomske struke, profesor geografije i profesor likovnog. Svaki naredni put će ići profesori drugih struka i različiti učenici. Imamo ideje koje ćemo realizovati korak po korak- predstavljanje nastavničkom veću, ekološka akcija sa turističkim vodičem na Ceru- čišćenje i postavljanje putokaza, kako bi ostao trajni trag, edukativno predavanje, ugledni čas. Prvi finansijski deo projekta uključuje nabavku solarne klupe koja našim učenicima nedostaje i njeno postavljanje u dvorištu- napominje profesorka Milica Kijurina Nikolić.

Obuka se izvodila u prepodnevnim i popodnevnim satima u intervalima od po dva školska časa- predavanja, radionice, ankete, samovrednovanje. Zastupljene su teme: zaštita od zagađenja vode, vazduha, zemljišta, okoline, školskog ambijenta i slično. U grupi sa Ekonomskom bilo je još tri škole- Poljoprivredna škola Futog, Tehnička škola „Ivan Sarić“ iz Subotice i Sedma beogradska gimnazija.

Foto: Privatna arhiva

Solarna klupa
Svaka od obrazovnih ustanova imala je u planu rešavanje tekućih ekoloških problema, a Ekonomska u Šapcu, imajući u vidu uređeno dvorište i velike potrebe- 780 učenika, odlučila se za solarnu klupu.

-Dobićemo sredstva koja će na poseban namenski račun biti prebačena školi, a ceo proces će biti sproveden kroz postupak javne nabavke. Ovo je veoma značajan projekat za školu. Obrazovni predmeti tog profila probudili su svest dece o ekološkoj situaciji i proaktivnom delovanju. Zato se učenici sve više interesuju za različite projekte i akcije u kojima mogu da daju svoj lični doprinos i ostave trag u zajednici. U školi uspešno sprovodimo ekološku akciju prikupljanja čepova, vršimo separaciju papirnog otpada i trudimo se da utičemo na decu da prepoznaju značaj delovanja na mikroplanu- objašnjava direktorka Ekonomske škole Sonja Mijatović Jokić.

Na taj način su se đaci i prijavljivali za jesenju školu- osluškujući sopstvena interesovanja, a nakon što su odgledali prezentacije projekta. Iskustvo boravka na Tari najbolje oslikavaju njihovi osmesi koji ne silaze s lica dok opisuju prelep ambijent u kome su boravili i učestvovali u različitim radionicama.

Učenica Anđelka Stojinović kaže da joj je ekologija veoma zanimljiv predmet koji je prvi put dobila u srednjoj školi.

-Bilo je veoma interesantno. Imali smo predavanja na kojima nam je predočeno koliko mi zagađujemo vode, prirodu i okolinu u kojoj živimo. Radili smo mnogo prezentacija, a najviše projekte o našim gradovima i kako možemo da doprinesemo smanjenju zagađenja. Mi smo pisali o „Zorki“, a profesori su predložili ideje o solarnim klupama i čišćenju- kaže Anđelka, dok je Una Sivčević rekla da se prijavila za učešće u radionicama iz radoznalosti.

-Htela sam da saznam kako možemo da zaštitimo prirodu, jer sam svesna da smo mi prirodi najveći neprijatelj. Smatram da je dobra ideja što je profesorka Dragana predložila da preuredimo naše dvorište. To mi se najviše svidelo- dodaje Una.

Foto: Privatna arhiva

Ideja profesorke- vizuelni identitet projekta
Budući da je bio jedini dečak iz svoje škole, Ilija Isailović je sa dvojicom dečaka iz Subotice bio smešten u sobi. Rodila su se nova prijateljstva sa đacima sa severa zemlje.

-Prijavio sam se da bih naučio nešto novo o ekologiji, novom predmetu koji smo dobili. Naučili smo koliko je zagađenje opasno i kako možemo da čuvamo životnu sredinu. Bilo je lepo, nije mi ništa nedostajalo, iako smo bili desetak kilometara udaljeni od prve prodavnice. Čistiji je vazduh, padao je sneg, što mi se posebno dopalo. Svi smo se družili i zaista je svaki trenutak bio ispunjen aktivnostima- navodi Ilija.

Predavači su bili članovi Udruženja „Ekomar“ koji rade na projektima smanjenja zagađenja vazduha i očuvanja životne sredine. To je bila prilika da se obnove, ali i prošire znanja. Profesorka Đurđević dobila je inspiraciju da nešto i nacrta, što je naišlo na oduševljenje prisutnih i novu zamisao- da taj crtež postane vizuelni identitet projekta.

-To se dogodilo spontano. Dok smo razgovarali o različitim problemima na temu životne sredine, došla sam na ideju da uradim ilustraciju i predstavim ekosistem u plućima na metaforičan i simboličan način. Uzela sam fascikle koje smo poneli kao reklamni materijal da damo predavačima i vođena inspiracijom počela da oslikavam. Sama ideja i ilustracija povezale su se u jasnu, kreativnu i konkretnu celinu. Predavačima se to dopalo i predložili su nam da napravimo vizuelni identiet projekta na osnovu te ilustracije, kako bi veći broj ljudi mogao da prepozna tu problematiku- pojašnjava Đurđevićeva.

Foto: Privatna arhiva

Ceo ambijent je delovao, ističe ona, kao da nisu na ovoj planeti. Tara je posebno mesto gde ništa nije zagađeno- ni vazduh, ni zemlja, ni voda. Hotel Čarobni breg rađen po ekološkim standardima, u rustičnom stilu, ranije je bio planinarski dom.

-Kada smo šetali i otkrili vidikovce osećala sam se kao da nisam na ovoj planeti. Tek sada shvatam koliko lepa naša planeta može da bude ukoliko nije zagađena i sve je zdravo i zaštićeno. Učenici su takođe bili prezadovoljni, aktivni i lepo su se družili. Sami su imali predloge i ovo iskustvo ih je podstaklo da nastave da daju svoje ideje kako možemo da poboljšamo uslove u našoj školi i zajednici- dodaje Dragana Đurđević.

Projekat traje četiri školske godine, a naredne aktivnosti planirane su za jul sledeće i jun 2027. godine. Jačanje ekološke svesti i aktivan doprinos zajednici najbolje se ostvaruju kroz praktično delovanje, što projekti poput ovog i potvrđuju.