Direktori ustanova kulture u Šapcu

Međuopštinski istorijski arhiv Šabac:direktorka Svetlana Stanković
Godinu smo započeli izložbom povodom Dana grada, 22. aprila, posvećenom razvoju gradske uprave i njenoj ulozi u obnovi Šapca nakon ratnih razaranja. Kroz arhivsku građu prikazali smo kako je gradsko poglavarstvo, odnosno današnja lokalna samouprava, učestvovalo u obnovi grada nakon Prvog svetskog rata. Izložba je obuhvatila zakonski razvoj opštine od 1839. godine, organizaciju opštinske vlasti i konkretne poslove koje su gradski organi sprovodili, od elektrifikacije i uređenja ulica do izgradnje javnih objekata. Posebnu pažnju privukla je dokumentacija o izgradnji prve osnovne škole u Šapcu (Vuk Karadžić), sačuvana od prvog projekta do završetka radova. Smatram da je ovo bila veoma značajna postavka za istoriju grada, odnosno za lokalnu samoupravu.

Foto: "Glas Podrinja"

Tokom godine realizovali smo gostujuću izložbu „Meksiko u istorijskoj štampi Srbije”, u okviru koje je nastavljena saradnja sa Ambasadom Meksika. Saradnja nije ograničena samo na izložbu, već je obuhvatila međusobne posete, učešće na različitim skupovima i događajima, što potvrđuje značaj naše ustanove.

Poseban deo našeg rada odnosio se na saradnju sa našim sugrađaninom Mikicom Antonićem, muzičkim urednikom Radio-televizije Srbije, na projektu posvećenom Cicvarićima, poznatim šabačkim muzičarima. Projekat je pokrenut na inicijativu gospodina Antonića, sa ciljem da se sačuva i predstavi duh starog Šapca kroz starogradsku muziku u okviru CD izdanja „Cicvarići – jedno nasleđe, jedan duh, jedan grad“, a centralni događaj bio je koncert „Cicvarići, koncert stare muzike“ u Zvezdara teatru. Premijera je potvrdila da postoji interesovanje za ovakve programe. U planu je da se program tokom 2026. godine predstavi i u Šapcu u prilagođenom formatu. Arhivska dokumenta korišćena su u izradi trodelnog muzičkog izdanja i televizijske emisije „Od zlata jabuka“, što pokazuje potencijal arhivske građe naše ustanove. Kao direktorka sam imala čast da budem jedna od sagovornika u pomenutoj emisiji, predstavim Arhiv, ali i našu kulturnu baštinu.

Jedan od zahtevnijih poduhvata tokom 2025. godine bio je jubilej, 160 godina od izgradnje zgrade u kojoj se danas nalazi Međuopštinski istorijski arhiv, nekada prve namenske Okružne bolnice u Kneževini Srbiji. Obeležavanje je uključilo izložbu, prateći program i kratki dokumentarni film. Posebno sam zahvalna gospodinu Novici Kojiću koji je kroz kratak film prikazao našu ustanovu, grad, kao i gospođi Tatjani Cvejić PR Zdravstvenog centra Šabac, i Jeleni Novaković koja je vodila program kao konferansje.

U oktobru smo po prvi put bili domaćini Međunarodnog arhivističkog savetovanja, koje je trajalo tri dana i okupilo arhiviste iz zemlje i inostranstva. Tom prilikom predstavljen je i pomenuti film o gradu i Arhivu, što je prvi put omogućilo stručnu prezentaciju Šapca u međunarodnom okviru. Naša video prezentacija bila je podsticaj za druge da učine isto i tako predstave svoje matične ustanove. Ovo je i zvanična odluka koja obavezuje druge arhive, te smo još jednom nastavili niz grada prvina.
Zahvalna sam gradonačelniku doktoru Aleksandru Pajiću koji je svečano tovorio skup, i podržao ovu aktivnost Arhiva. Moram da istaknem da su gradonačelnik i lokalna samouprava uvek velika podrška našoj ustanovi tokom godine.

Povodom Dana oslobođenja Šapca u Velikom ratu, 2. novembra 1918. godine, u saradnji sa Istorijskim arhivom Požarevca i Vojnim arhivom organizvoali smo izložbu „Srbija i Braničevo u Velikom ratu 1914-1918“. Ova gostujuća izložba, kojom smo potvrdili da značajne datume iz istorije grada pratimo kroz prezentaciju arhivske građe i različite programe obogaćena je i građom iz naših fondova.
Iza svih ovih aktivnosti stoji tim Međuopštinskog istorijskog arhiva. Njihova posvećenost i profesionalnost omogućila je realizaciju svih programa, ali tekućih poslova i aktivnosti koje su primarna delatnost naše ustanove. U narednoj godini planiramo nastavak izložbene delatnosti, kao i realizaciju započetih projekata sa ciljem da Arhiv ostane vidljiv u javnosti i prepoznat kao institucija koja aktivno koristi svoju građu za predstavljanje istorije grada i okruga.

U narednoj godini u planu su dve izložbe, za Dan grada Šapca i za Dan oslobođenja grada u Velikom ratu. Sigurno ćemo imati i gostujuće postavke, ali i druge programske aktivnosti koje ćemo realizovati u našoj ustanovi.

Svim našim sugrađanima, saradnicima u ime Međuopštinskog istorijskog arhiva Šabac i u svoje lično ime želim srećne novogodišnje i božićne praznike.

Kulturni centar: direktor Uroš Lukić
Godina je bila izuzetno teška i prioritet je bio očuvati kontinuitet programa koji imaju svoju tradiciju. Uprkos brojnim izazovima, uspeli smo da godinu uspešno privedemo kraju i da zadržimo programski kontinuitet. U tom okviru organizovali smo izuzetno posećen URM, čiji je gost večeri, pored domaćih bendova, bio i bend Artan Lili iz Beograda. Nastavljena je realizacija LKZP, a ovogodišnja gošća književne rezidencije bila je Lamija Begagić iz Sarajeva.

Foto: "Glas Podrinja"

Tokom čitave godine pružali smo snažnu podršku lokalnim trupama i udruženjima, organizujući veliki broj dečjih predstava i predstava za odrasle, likovnih radionica, promocija lokalnih književnih izdanja, kao i nastupe domaćih rock’n’roll bendova. Sve navedeno predstavlja značajan podsticaj lokalnoj kulturnoj sceni i doprinosi osnaživanju pojedinaca i udruženja unutar Kulturnog centra Šabac.

Godinu završavamo, kao i prethodnih, Novogodišnjim kabareom „Ljubav iza kulisa“, 23. decembra u sali Kulturnog centra Šabac. Stihove i muzičke sekvence izvodila je i pevala glumica Mina Lazarević i Vladimir Posavec Tušek.

Poseban osvrt zaslužuje i 2025. godina, tokom koje je Kulturni centar Šabac imao čast da ugosti niz eminentnih umetnika i stvaralaca sa regionalne scene, među kojima su Ljubo Popadić, Srđan Stefanović, Ivan Bon, Goran Mitrović, Vladimir Vojvodić kao i brojni drugi autori čije je prisustvo dodatno potvrdilo značaj i ugled naše ustanove na kulturnoj mapi regiona. Ovakvi susreti doprineli su razmeni iskustava, podizanju kvaliteta programa i afirmaciji savremenog stvaralaštva.

U narednoj godini, povodom Dana grada, Kulturni centar Šabac imaće čast da ugosti jednog od najvećih živih slikara, Safeta Zeca, kao i brojne umetnike sa samog vrha likovne scene Srbije i regiona: Naod Zorić, Konstantin Kačev, Ema Bregović, Bisenija Tereščenko, izložbu posvećenu Milošu Šobajiću. Realizacija ovako značajnih programa ne bi bila moguća bez snažne podrške Gradske uprave i gradonačelnika dr Aleksandra Pajića, kojima ovom prilikom upućujemo iskrenu zahvalnost na razumevanju, poverenju i kontinuiranoj podršci razvoju kulture u našem gradu.

Koristim priliku da u ime Kulturnog centra Šabac i u svoje lično ime, poželim srećnu i uspešnu Novu godinu, ispunjenu zdravljem, mirom i radošću.

Biblioteka šabačka:direktorka Jelena Podgorac Jovanović
Savremena javna biblioteka u Srbiji nalazi se na raskršću tradicije i novih izazova. Ona istovremeno nastavlja svoju klasičnu misiju čuvanja i posredovanja znanja i suočava se sa digitalizacijom, promenama čitalačkih navika i potrebom da redefiniše svoju ulogu u zajednici. Upravo u tim izazovima leži njena nova relevantnost – biblioteka postaje mesto neformalnog obrazovanja, kulturnih programa, javnih razgovora i intelektualne razmene, prostor inkluzije u kojem znanje nije privilegija, već zajedničko dobro. U vremenu ubrzanih promena, bibliotekar sve češće postaje orijentir u prostoru preobilja informacija, povezujući prošlost sa budućnošću i pokazujući da tradicija nije teret, već resurs.

Foto: "Glas Podrinja"

Svaka nova knjiga u biblioteci su otvorena vrata: vrata ka razumevanju, ka dijalogu, ka unutrašnjoj slobodi. Svaka nova knjiga jeste čin vere u čoveka – vere da će čitati uprkos buci, da će razumeti uprkos fragmentaciji, da će misliti uprkos pritisku da reaguje umesto da promišlja. Svaka knjiga je, kako bi rekao Gadamer, „poziv na dijalog koji nikada ne može biti definitivno zaključen“. Biblioteka je mesto u kojem se taj dijalog institucionalizuje — ne kao dogma, već kao trajna otvorenost.

Biblioteka opstaje samo ukoliko fond ostaje živ. Fond koji se ne obnavlja prestaje da govori; on ne ćuti – on zaboravlja. Takav fond više nije mesto prisutnosti, već ostatak. Nasuprot tome, fond koji raste promišljeno ne gomila, već diferencira: on čuva napetost između kanona i njegove negacije, između pamćenja i pitanja. U tom prostoru um diše ne zato što je oslobođen ograničenja, već zato što je vezan za tragove onih koji su mislili pre njega. Svaka nova knjiga uvedena u fond jeste prekid sa samodovoljnošću sadašnjeg trenutka. To je čin otpora vremenu koje zahteva neposrednost, transparentnost i potrošnju.

Ulagati u biblioteku znači pristati na vremensku nelagodnost. To je izbor protiv logike efekta, metrike i simulacije vrednosti. Ono što se u biblioteci čuva ne podleže kvantifikaciji: to su oblici pažnje, režimi razumevanja, sposobnost razlikovanja — bez prostora trajanja, sloboda ostaje retorička figura. Zapuštena biblioteka nije samo znak materijalne oskudice, već simptom duhovnog povlačenja. Ona svedoči o društvu koje se odreklo trajanja i izabralo trenutak. Uništavanje ili sistemsko ignorisanje biblioteka uvek je pokušaj da se prekine misaoni kontinuitet zajednice, jer bez pamćenja nema identiteta, a bez identiteta nema odgovornosti. Nije slučajno što su kroz istoriju najpre gorele knjige - napad na biblioteku uvek je napad na mogućnost da se svet misli drugačije nego što nalaže sila trenutka.

Ako želimo društvo koje misli, a ne samo reaguje, koje pamti, a ne zaboravlja, koje bira slobodu umesto komfora onda moramo birati biblioteke. Birati njihovo očuvanje, osavremenjavanje i njihov stalni, kvalitetni rast, jer istina koja se neumoljivo ponavlja kroz istoriju duha glasi: bez biblioteka nema pamćenja, bez pamćenja nema mišljenja, a bez mišljenja nema slobodne budućnosti već samo kretanja bez smisla. Budućnost duha ne dolazi ona se čuva. Ako biblioteke nestanu, ne nestaje samo knjiga, nestaje mogućnost sporog mišljenja, a sa njom i sloboda koja nije puka opcija, već ontološki rizik.

Zastanimo i zapitajmo se kakvo društvo gradimo ako pristajemo na tišinu praznih polica, na fondove koji se ne obnavljaju, na kulturu svedenu na minimum održavanja. Danas se od nas traži da govorimo jezikom brojeva, i mi to činimo. Ali dozvolite mi da vas pitam: može li se sloboda izmeriti? Može li se pamćenje svesti na tabelu? Može li se budućnost misliti bez knjiga koje je hrane? Karl Jaspers nas je opominjao da „budućnost čovečanstva zavisi od toga da li će mišljenje ostati slobodno“.
Biblioteke su mesta na kojima se ta sloboda svakodnevno brani — tiho, ali postojano, bez buke, ali sa dubokim posledicama.

Birati biblioteku znači birati trajanje. Birati fond koji raste znači birati konflikt sa vremenom. U tom izboru ne postoji neutralnost - ili se pamćenje održava kao prostor mišljenja, ili se mišljenje raspršuje u sled trenutaka bez svedoka. Ako se pamćenje proglasi teretom, budućnost postaje ponavljanje bez razumevanja. Zajednica koja ne bira svoje knjige, dozvoljava da joj misao bude izabrana. Ne pitajte za koga su biblioteke, one nisu za „publiku“, one su za polis, za zajednicu koja želi da ostane zajednica, a ne skup glasova bez trajanja.

Slušajte opomenu: tamo gde se biblioteke svode na minimum održavanja, kultura postaje ukras, a znanje oruđe, tamo gde se u knjige ne ulaže, ulaže se u zaborav. A zaborav je uvek jeftin, i uvek skup.
Zato birajte pažljivo.

Narodni muzej u Šapcu:v.d direktora Đorđe Skrobić
U Narodnom muzeju u Šapcu u 2025. godini realizovane su tri autorske izložbe. Jedna od njih je istorijska autora istoričara Branislava Stankovića pod nazivom „Drugi svetski rat u Šapcu i Šabačkom kraju“, druga realizovana za Dan grada Šapca autorke istoričarke umetnosti Tatjane Marković pod nazivom „Šabačke umetnice XIX i XX vek“ i treća izložba etnologa Aleksandre Jovanović „Pozdravi i uspomene sa godišnjih odmora u Jugoslaviji iz druge polovine XX veka“. Imali smo i jedna gostujuću izložbu iz arheologije „Rimske vile iz Municipiuma Malvesiatiuma“ sa lokaliteta Skelani u Bosni koju nam je predstavila arheolog Gordana Ković koja je održala i par radionica za decu na temu arheologije. Ona trenutno radi na značajnom iskopavanju na terenu na potezu „Janić“ u Drenovcu gde su otkriveni nalazi između X i XI veka, a koji će naknadnom stručnom analizom nam potvrditi tačan period iz kog potiču. Organizovana je i tradicionalna izložba učenika Škole primenjenih umetnosti iz Šapca gde su určene nagrade za najbolje učenike iz oblasti umetničkog rada.

Foto: "Glas Podrinja"

Održana je i samostalna izložba slikara Miloja Lukića povodom 50 godina umetničkog rada ovog slikara iz Šapca. Takođe u decembru je otvorena i godišnja izložba Udruženja likovnih stvaralaca Šapca gde je izložen znatan broj radova slikara sa ovih prostora. Organizovan je i 68. oktobarski salon, jedan od najstarijih u zemlji, na koji je ove godine pristigao veliki broj radova, kako iz zemlje, tako i iz inostranstava. Stručni žiri za ovu likovnu smotru odabrao je dela, a predstavljeno je 56 radova. Dodeljene su i nagrade za najbolje autore. Narednu godinu, 2026. nastavljamo sa bogatim sadržajima iz svake oblasti, i trudćem se da predstavimo publici što veći broj izložbi, kako autorskih, tako i gostujućih. Naravno, zdaravajući standardne programe koji su iz godine u godinu u našem Muzeju zastupljeni i koji privlače sve više posetilaca, jer kako se kvalitet povećava, tako i publika očekuje da ponudimo najbolje u datom momentu. Uvek se trudimo da sugrađanima i poseticoima predstavimo kvalitetne sadržaje, te verujemo da će u 2026. biti dobrih izložbi i nadamo se većem broju posetilaca za godipnje programe, ali i za stalnu postavku Narodnog muzeja u Šapcu. Ona je uvek otvorena za sve azinteresovane sugrađane, ali posetioce grada. Ovim putem svima čestitamo predstojeće novogodišnje i božićne praznike.

Dom kulture Prnjavor:direktor Mario Maksimović
Godina 2025. bila je izuzetno značajna i uspešna za Dom kulture „Prnjavor“. Kroz bogat, raznovrstan i kvalitetan program, potvrdili smo ulogu ustanove kao važnog nosioca kulturnog života u lokalnoj zajednici, ali i kao prepoznatljivog učesnika na regionalnoj i nacionalnoj kulturnoj sceni.

Foto: "Glas Podrinja"

Posebno bih izdvojio rad Amaterskog pozorišta „Prnjavor“ i novu predstavu „Život iz početka“, koja je tokom godine ostvarila zapažene rezultate na različitim festivalima širom zemlje. Predstava je do sada osvojila nagradu za najbolju predstavu po oceni stručnog žirija, kao i nagrade za najbolju glumicu festivala, što predstavlja izuzetno priznanje za ceo ansambl i potvrdu ozbiljnog i predanog rada. Veliki značaj imao je i pozorišni festival „Dani pozorišta u Prnjavoru“, na kojem je prikazano sedam predstava, uz znatno veću posećenost publike u odnosu na prethodne godine.

Tokom 2025. godine ostvarene su i nove saradnje sa pozorištima iz Velikog Gradišta i Aranđelovca, kao i sa Teatrom „Levo“ iz Beograda, čime su stvoreni temelji za buduća gostovanja, razmenu programa i zajedničke projekte.

Folklorna delatnost Doma kulture takođe je obeležila ovu godinu. Prvi folklorni ansambl uspešno je nastupio na dva međunarodna folklorna festivala u Francuskoj, kao i na međunarodnom festivalu u Derventi, predstavljajući našu sredinu na dostojan način. Posebno smo ponosni na dečiji folklorni ansambl, koji je na 22. Saboru dečijih ansambala Srbije „Mali zlatni opanak“ u Valjevu osvojio prestižno priznanje – „Bronzani opanak“.

U saradnji sa Kulturno-obrazovnim centrom Bogatić, Dom kulture „Prnjavor“ je drugu godinu zaredom realizovao Međunarodni festival folklora u Prnjavoru, čime je potvrđen kontinuitet uspešne saradnje i značaj ove manifestacije za međunarodnu kulturnu razmenu. Na festivalu su ove godine u Prnjavoru gostovali ansambli iz Francuske i Severnog Kipra.

Pored toga, po prvi put ove godine realizovan je i filmski festival „Slobodna zona“, u okviru kojeg je publici prikazano šest besplatnih projekcija, čime smo našoj publici približili savremeni filmski program.

Iako smo ustanova koja deluje u seoskoj sredini, trudimo se da našoj publici približimo raznovrsne kulturne sadržaje i realizujemo programe koji po kvalitetu i značaju mogu da stanu rame uz rame sa onima u većim sredinama. Upravo kroz međunarodne festivale, pozorišne predstave, folklorne programe, filmske projekcije i izložbe, nastojimo da kultura bude dostupna svima i da Prnjavor bude prepoznat kao mesto susreta umetnosti i tradicije.

Tokom godine uspešno je realizovana i manifestacija „Miholjski susreti sela u Mačvi“, po peti put, koja ima poseban značaj za očuvanje tradicije, kulturnog identiteta i seoskog stvaralaštva. U oblasti likovne umetnosti održana je 24. Likovna kolonija „Drina“, koja je okupila nove umetnike i dodatno obogatila program naše ustanove.

Posebno bih izdvojio i saradnju folklornih ansambala iz Kragujevca, Doboja, Krčedina i Prnjavora, u okviru koje je realizovan prvi koncert pod nazivom „Sabor prijateljstva“, održan u Krčedinu, dok je nastavak ovog projekta planiran u Prnjavoru u februaru 2026. godine.

Godina 2026. biće posebno značajna za našu ustanovu, jer ćemo obeležiti 25 godina postojanja i rada Doma kulture „Prnjavor“, kao i realizovati peto izdanje pozorišnog festivala. U planu su rad na novim pozorišnim predstavama, priprema novih koreografija za prvi folklorni ansambl, kao i dalje jačanje saradnje na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Zahvaljujem se publici, umetnicima, saradnicima i svim institucijama koje su tokom godine podržavale rad Doma kulture. Verujem da ćemo i u narednom periodu nastaviti da zajedno gradimo ustanovu koja je mesto susreta, stvaralaštva i ponosa naše zajednice.