Mala cena – velika patnja

Društvene mreže i sajtovi za prodaju u našoj zemlji prepuni su oglasa jeftinih rasnih štenaca. Cene se kreću od par hiljada dinara, do nekoliko desetina evra, a neretko kreće i cenkanje i molbe da se poklone jer dete želi baš tako, a nemaju para da kupe. Nažalost, iza ovakvih oglasa stoje prave horor priče koje žive roditelji tih slatkih jeftinih štenaca. „Štancerima“, odnosno nelegalnim kotiteljima, jer se odgajivačima ne mogu zvati, psi služe samo za laku zaradu. Psi se drže u krajnje nehumanim uslovima, neretko zatvoreni po kavezima u šupama, hrane se koliko da prežive, a štenci koji se prodaju nisu ni vakcinisani, ni očišćeni od parazita, ukratko – veterinara nisu ni videli.

Psi kada završe repriduktivni život bivaju izbačeni na ulicu sa brojnim nikada lečenim bolestima.
Samo retki od njih imaju sreću da ih pronađe neko od ljubitelja ili neko udruženja i da bar poslednje dane provedu u miru i bez patnje. Ovo nije klasičan „udomi ne kupuj tekst“, ovo je priča o tome zašto ne treba podržavati ovakav vid trgovine.

Foto: "Oglasi Šabac 015"

Pravila i kvalitetan odgoj košta
Darko Stojićević odgajanjem rotvajlera se bavi već decenijama i ima odgajivačnicu „Eurorot“. Ističe da štene koje košta 50, 100, pa i 200 evra ne može bit kvalitetno odgajeno, ne u smuslu izložbenog kvaliteta, nego

-Da bi se oformio pas, od šteneta do ženke koja će da se šteni, treba mnogo ljubavi, strpljenja i novca. Treba da se snime kukovi, laktovi, da se oceni da je zdrava, sve to košta. Parenje sa psom koji sve to ima takođe košta. Zatim sledi gajenje štenaca, što podrazumeva kvalitetnu ishranu, dve do tri vakcine, papire... Mnogi neće papire da bi ih manje koštalo, ali baš oni su uverenje da je štene zdravo fizički i da ima genetiku da bude i psihički stabilno. Ljudi imaju po deset pasa u dvorištu, pare se međusobno, hrane ih hlebom, ne vakcinišu, ne testiraju na bolesti, praktično ih ne koštaju ništa i onda prodaju po bilo kojoj ceni, objašnjava Darko.

Foto: Privatna arhiva

Podseća da je pas obaveza od deset, dvanaest godina i ukoliko ima nasledne bolesti mučiće se i vlasnik i pas.

-Nažalost, ljudi koji tako kupuju štence nisu spremni ni da se pomuče zarad psa i ukoliko se kod njega razvije neka bolest završiće na ulici ili ko zna kako. Kada mi neko traži da mu preporučim štene od 200 evra ja ga posavetujem da ode u prihvatilište i uzme psa koji će beskrajno voleti i biti mu neizmerno zahvalan. Ljubav prema psu znači i obavezu i svi treba da razmisle imaju li vremena, sredstava i uslova pre uzimanja psa, navodi Darko.

Među odgajivačima se drže i toga da štence ne treba prodavati jeftino i iz razloga što onaj ko nema para da ga plati kasnije neće imati čime da ga hrani i leči. Takođe, ostaju u kontaktu sa ljudima kojima prodaju štence kako bi ih i dalje pratili i bili sigurni da su u dobrim rukama, a ukoliko postoji mogućnost i pre prodaje odu u posetu budućim vlasnicima da vide u kakvim uslovima će ih držati.

-Ako mi kaže „imam neku kućicu u dvorištu“ – ne može! Neću da rizikujem da pas završi na lancu. Nijedan pas ne bi smeo da bude na lancu. Radije ću štene prodati jeftinije ako znam da ide kod nekoga ko će ga zaista voleti i kod koga će uživati, ističe Darko.

Uzrok velikog broja napuštenih pasa
Vesna Teodorović iz Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ ističe da su upravo ilegalni kotitelji jedan od glavnih uzroka velikog broja napušetnih pasa na ulicama. Navodi podatak da se u Srbiji godišnje izda gotovo 50.000 rodovnika godišnje, a u Austriji oko 6.800. Još je mnogo veći broj onih štenaca koji rodovnike nemaju. Potpuno je jasno da svi ovi psi nemaju šanse da neđu svoje domove.

Foto: Privatna arhiva

-Nabave dva rasna psa sa idejom da od njih ostvare profit, štence uopšte ne vakcinišu, prodaju ih čak i po 20, 30 evra, šire se bolesti, dolazi do epidemija parva i štenećaka i to je jedan začarani krug koji niko ne kontroliše. Pse doživljavaju samo kao izvor prihoda, ne trude se da im obezbede normalne uslove. Nebrojeno je primera gde par pasa drže zatvorene u podrumimima, šupama, razmnožavaju ih do besvesti po dva puta godišnje, ti psi bukvalno ne vide svetlost dana, a kada više nisu sposobni za rasplod završavaju izmučeni na ulici, navodi Vesna.

Nije redak slučaj da „štanceri“ imaju po više rasa pasa, drže ih u premalim kavezima, a brinu o njima tek toliko da ih održavaju u životu kako bi mogli da se kote.

-Pre kupovine rasnog psa treba razmisliti o tome kakva žrtva stoji iza toga i kakva zlostavljanja i zloupotrebe stoje iza toga da bi neko mogao da ima malog slatkog psa. Pritom su prihvatilišta puna rasnih pasa, a u njima praktično nemaju šanse psi koji su predviđeni za život u kućnim ulovima. Imamo rase koje su „modni trend“ nekoliko godina, a nakon toga postoji talas njihovog izbacivanja na ulicu. Poslednjih godina tako završavaju malione i maltezeri, navodi Vesna.

Pre kupovine rasnog psa treba razmisliti o tome kakva žrtva stoji iza toga i kakva zlostavljanja i
zloupotrebe stoje iza toga da bi neko mogao da ima malog slatkog psa

Nažalost, psi za ovakve „odgajivače“ nisu bića nego izvor zarade. Ukoliko ne mogu da ih prodaju može i zamena za nešto što bi im koristilo, ili moglo dalje da se proda.

Poruka je jasna – ukoliko zaista volite pse, pri kupovini ne gledajte cenu nego uslove iz kojih dolaze.