Foto: Opština Koceljeva
INTERVJU SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE KOCELjEVA DUŠANOM ILINČIĆEM
Ulaganje u putnu infrastrukturu i objekte od vitalnog značaja
„Imamo sijaset prioriteta što se tiče ove godine. Imamo dosta projekata koje već sada spremamo i to je primetno i u budžetu. Startna pozicija u njemu nam je veoma dobra i dosta bolja u odnosu na prethodne. Obezbedili smo skoro 700 miliona startnog budžeta i novac je prvenstveno namenjen za izgradnju građevinskih infrastrukturnih objekata. Imamo dva smera. Jedan je putna infrastruktura a drugi je građevinski objekti od vitalnog značaja za funkcionisanje opštine“
Kada se sumiraju rezultati na kraju godine šta smatrate najvećim uspehom lokalne zajednice u toku 2025., a šta bi bili izazovi koji su obeležili proteklu godinu?
-Još jedna godina je za nama i još jedna godina rada, izgradnje i gradnje u mnogim oblastima i segmentima. Ne samo infrastrukturno, već i oblasti sporta, kulture. Naravno da može bolje i da treba još više raditi, to je nešto čemu težimo. Mislim da smo počeli da popravljamo one sfere koje su bile u zapećku i u kojima nije bilo gotovo nikakvih dešavanja. U oblasti kulture pokrenuli smo neke stvari poput manifestacije Jankovi dani, književnih večeri. Tu su i neke sportske aktivnosti. Lično, te stvari su na mene ostavile pozitivan utisak. Što se tiče same lokalne samouprave nešto što sigurno ostavlja najveći utisak jeste početak izgradnje trafoa 110/20 kilovolti. To je investicija koju smo dugo čekali i nešto što je veoma bitno i neophodno za dalje funkcionisanje i jačanje potencijala za razvoj privrede kao i za same građane. Radovi su u završnoj fazi. Ova investicija je bila dugo očekivana ali se konačno ušlo u njenu realiziaciju u prošloj godini. Takođe, godinu iza nas obeležilo je i asfaltiranje nekategorisanih puteva koje radimo u kontinuitetu već izvesno vreme u gotovo svim mesnim zajednicama. Za dve godine asfaltirano je preko 70 kilometara puteva koji su finansirani uglavnom iz budžeta lokalne samouprave. Ono što, čini mi se nedostaje Koceljevi jeste parkovski prostor. Završen je projekat parka u Novom naselju u Koceljevi. Nadamo se da ćemo ove godine ući u njegovu realizaciju. To su ambijentalni uslovi koji su važni. Takođe, cilj nam je uređenje prostora ispred same zgrade opštine.
Problemi u vodosnabdevanju, stiče se utisak, bili su manji u prošloj godini u odnosu na 2024.. Šta se može očekivati u novoj?
-Sigurno će 2026.godinu obeležiti aktivnosti u oblasti komunalne delatnosti. Počev od košenja, uređenja, čišćenja, preko odvoženja smeća i rešavanja izazova u ovoj oblasti. U prošloj godini izbušen je novi bunar na lokaciji Markovići u Svileuvi gde smo dobili određenu količinu vode, za nas značajnu. Ipak, suviše je rano pričati kako će to funkcionisati u 2026.godini, ali će svakako biti mnogo bolje nešto što je to bilo u 2024. koja nam je otežala svakodnevni život i funkcionisanje. Od tog perioda do sada uspeli smo da osposobimo i vratimo u funkciju bunare koji su bili u zapećku. Imali smo tri bunara koji su bili van funkcije, ali su se oni vratili u sistem sa nekom količinom vode što nam daje određenu stabilnost na duži vremenski period. U mnogome će situacija zavisiti od prirode i teško je nešto preciznije prognozirati na duže staze. Dosta se radilo na tom polju što je dalo određene efekte. Inače, istražne bušotine su rađene na dve lokacije u Svileuvi, u Vukodražu i Markovićima kao i u Zukvama u kojima se ispostavilo da ipak nema željenih rezultata. Nije ih bilo ni u Vukodražu. Mi se tu ne zaustavljamo. Ulazi se u neka nova geoistraživanja na nekim već ispitanim terenima, u zonama vodoizvorišta, tako da planiramo da u prvoj polovini godine krenemo sa bušenjem jednog do dva nova bunara.
Deponija je još jedan od gorućih problema u komunalnoj oblasti koji tišti ovu opštinu već decenijama unazad. Da li će se nešto promeniti u ovoj godini? -Taj prostor je zaista doveden do propasti. Mi smo u protekla tri meseca angažovali mašine koje koliko-toliko popravljaju stvari trenutno. Činjenica je da su u ranijem periodu u datim momentima izostajale pravovremene reakcije. Nadam se da ćemo u ovoj godini imati novo preduzeće koje će se baviti sakupljanjem i odvoženjem smeća kao i radom pijaca. U ovoj godini očekujemo rešavanje mnogih problema u komunalnoj oblasti, pre svega mislim na pitanje postojeće deponije i transfer stanice.
Kada se može očekivati početak rada novoizgrađene tržnice?
-Mi ćemo tržnicu otvoriti i omogućiti ljudima da je koriste verovatno posle praznika, ali zvaničan rad, naplata korišćenja biće tek kada se bude formiralo novo preduzeće u čijoj nadležnosti će biti rad i funkcionisanje ove pijace. Osim toga, ono će se starati o upravljanju komunalnim otpadom, čišćenju Koceljeve i upravljanju grobljem.
Ono što je primetno u svim manjim sredinama u Srbiji, evidentno je i za koceljevačku opštinu, a to je nepovoljna demografska slika. Sela su sve praznija, a stanovnici sve stariji. Sve veći odliv mladih koji je, možemo reći, očekivan zbog daljeg školovanja i poslovnih mogućnosti. Da li je i šta moguće uraditi da se taj trend svede na najmanju moguću meru?
-Ono na šta lokalna samouprava može da utiče jeste da popravi imidž opštine kroz bolje funkcionisanje privrede. Jer, kada imamo privrednu aktivnost imamo i bolji ukupan standard i dešanja koja mogu da privuku određeni broj građana. Sa druge strane, niko od nas ne može da utiče na recimo elektroinženjera koji će dobiti mnogo veću platu u Beogradu i otići tamo da živi ili čak putuje, nego što bi mogao da dobije u Koceljevi. U lokalnoj samoupravi i državnim ustanovama su jako niske plate i evo, nalazimo se u poziciji da nijedan diplomirani ekonomista neće da prihvati radno mesto u opštini zbog niske zarade, jer u privatnom sektoru zarađuje nekoliko puta više na mesečnom nivou. Sa druge strane, mi moramo da angažujemo ljudi sa određenim kvalifikacijama i diplomama, obrazovane ljude. Mora se naći neko rešenje, kakve god da su okolnosti i problemi. Ono na šta lokalna samouprava u određenom segmentu može da utiče jeste stimulisanje privrede i funkcionisanje kapitala. Kada se to dodatno popravi, onda ljudi imaju oko čega da se, da tako kažem, vrte. Idemo sa politikom pomoći privredi, jer samo ona može da stimuliše ljude da ostanu ovde ali i neke druge da možda dođu i žive u Koceljevi. To je jedini način da popravimo demografsku sliku. U interesu nam je i bolja putna veza sa Beogradom, pored auto-puta Miloš Veliki, jer razdaljina koja se prelazi za 45 minuta ili sat vremena mnogo znači zbog opstanka na ovim prostorima, znači kako bi se ljudi zadržali ovde da žive iako rade u Beogradu ili nekom drugom mestu.
Šta će biti prioritet u 2026.godini?
-Imamo sijaset prioriteta što se tiče ove godine. Imamo dosta projekata koje već sada spremamo i to je primetno i u budžetu. Startna pozicija u njemu nam je veoma dobra i dosta bolja u odnosu na prethodne. Obezbedili smo skoro 700 miliona startnog budžeta i novac je prvenstveno namenjen za izgradnju građevinskih infrastrukturnih objekata. Imamo dva smera. Jedan je putna infrastruktura a drugi je građevinski objekti od vitalnog značaja za funkcionisanje opštine.
Kako bi glasila praznična čestitka građanima opštine Koceljeva za 2026.godinu?
-Najpre, želeo bih da svima čestitam praznike i da poželim da u Novoj godini imaju dobro zdravlje, sklad u porodici, veru u ljude, bolji standard i uspeh, kako na ličnom tako i na poslovnom planu. Voleo bih da nas bude više, da nam se rađaju deca i da zajedno gradimo budućnost po meri svih nas.
-Još jedna godina je za nama i još jedna godina rada, izgradnje i gradnje u mnogim oblastima i segmentima. Ne samo infrastrukturno, već i oblasti sporta, kulture. Naravno da može bolje i da treba još više raditi, to je nešto čemu težimo. Mislim da smo počeli da popravljamo one sfere koje su bile u zapećku i u kojima nije bilo gotovo nikakvih dešavanja. U oblasti kulture pokrenuli smo neke stvari poput manifestacije Jankovi dani, književnih večeri. Tu su i neke sportske aktivnosti. Lično, te stvari su na mene ostavile pozitivan utisak. Što se tiče same lokalne samouprave nešto što sigurno ostavlja najveći utisak jeste početak izgradnje trafoa 110/20 kilovolti. To je investicija koju smo dugo čekali i nešto što je veoma bitno i neophodno za dalje funkcionisanje i jačanje potencijala za razvoj privrede kao i za same građane. Radovi su u završnoj fazi. Ova investicija je bila dugo očekivana ali se konačno ušlo u njenu realiziaciju u prošloj godini. Takođe, godinu iza nas obeležilo je i asfaltiranje nekategorisanih puteva koje radimo u kontinuitetu već izvesno vreme u gotovo svim mesnim zajednicama. Za dve godine asfaltirano je preko 70 kilometara puteva koji su finansirani uglavnom iz budžeta lokalne samouprave. Ono što, čini mi se nedostaje Koceljevi jeste parkovski prostor. Završen je projekat parka u Novom naselju u Koceljevi. Nadamo se da ćemo ove godine ući u njegovu realizaciju. To su ambijentalni uslovi koji su važni. Takođe, cilj nam je uređenje prostora ispred same zgrade opštine.
Problemi u vodosnabdevanju, stiče se utisak, bili su manji u prošloj godini u odnosu na 2024.. Šta se može očekivati u novoj?
-Sigurno će 2026.godinu obeležiti aktivnosti u oblasti komunalne delatnosti. Počev od košenja, uređenja, čišćenja, preko odvoženja smeća i rešavanja izazova u ovoj oblasti. U prošloj godini izbušen je novi bunar na lokaciji Markovići u Svileuvi gde smo dobili određenu količinu vode, za nas značajnu. Ipak, suviše je rano pričati kako će to funkcionisati u 2026.godini, ali će svakako biti mnogo bolje nešto što je to bilo u 2024. koja nam je otežala svakodnevni život i funkcionisanje. Od tog perioda do sada uspeli smo da osposobimo i vratimo u funkciju bunare koji su bili u zapećku. Imali smo tri bunara koji su bili van funkcije, ali su se oni vratili u sistem sa nekom količinom vode što nam daje određenu stabilnost na duži vremenski period. U mnogome će situacija zavisiti od prirode i teško je nešto preciznije prognozirati na duže staze. Dosta se radilo na tom polju što je dalo određene efekte. Inače, istražne bušotine su rađene na dve lokacije u Svileuvi, u Vukodražu i Markovićima kao i u Zukvama u kojima se ispostavilo da ipak nema željenih rezultata. Nije ih bilo ni u Vukodražu. Mi se tu ne zaustavljamo. Ulazi se u neka nova geoistraživanja na nekim već ispitanim terenima, u zonama vodoizvorišta, tako da planiramo da u prvoj polovini godine krenemo sa bušenjem jednog do dva nova bunara.
Kada se može očekivati početak rada novoizgrađene tržnice?
-Mi ćemo tržnicu otvoriti i omogućiti ljudima da je koriste verovatno posle praznika, ali zvaničan rad, naplata korišćenja biće tek kada se bude formiralo novo preduzeće u čijoj nadležnosti će biti rad i funkcionisanje ove pijace. Osim toga, ono će se starati o upravljanju komunalnim otpadom, čišćenju Koceljeve i upravljanju grobljem.
Ono što je primetno u svim manjim sredinama u Srbiji, evidentno je i za koceljevačku opštinu, a to je nepovoljna demografska slika. Sela su sve praznija, a stanovnici sve stariji. Sve veći odliv mladih koji je, možemo reći, očekivan zbog daljeg školovanja i poslovnih mogućnosti. Da li je i šta moguće uraditi da se taj trend svede na najmanju moguću meru?
-Ono na šta lokalna samouprava može da utiče jeste da popravi imidž opštine kroz bolje funkcionisanje privrede. Jer, kada imamo privrednu aktivnost imamo i bolji ukupan standard i dešanja koja mogu da privuku određeni broj građana. Sa druge strane, niko od nas ne može da utiče na recimo elektroinženjera koji će dobiti mnogo veću platu u Beogradu i otići tamo da živi ili čak putuje, nego što bi mogao da dobije u Koceljevi. U lokalnoj samoupravi i državnim ustanovama su jako niske plate i evo, nalazimo se u poziciji da nijedan diplomirani ekonomista neće da prihvati radno mesto u opštini zbog niske zarade, jer u privatnom sektoru zarađuje nekoliko puta više na mesečnom nivou. Sa druge strane, mi moramo da angažujemo ljudi sa određenim kvalifikacijama i diplomama, obrazovane ljude. Mora se naći neko rešenje, kakve god da su okolnosti i problemi. Ono na šta lokalna samouprava u određenom segmentu može da utiče jeste stimulisanje privrede i funkcionisanje kapitala. Kada se to dodatno popravi, onda ljudi imaju oko čega da se, da tako kažem, vrte. Idemo sa politikom pomoći privredi, jer samo ona može da stimuliše ljude da ostanu ovde ali i neke druge da možda dođu i žive u Koceljevi. To je jedini način da popravimo demografsku sliku. U interesu nam je i bolja putna veza sa Beogradom, pored auto-puta Miloš Veliki, jer razdaljina koja se prelazi za 45 minuta ili sat vremena mnogo znači zbog opstanka na ovim prostorima, znači kako bi se ljudi zadržali ovde da žive iako rade u Beogradu ili nekom drugom mestu.
-Imamo sijaset prioriteta što se tiče ove godine. Imamo dosta projekata koje već sada spremamo i to je primetno i u budžetu. Startna pozicija u njemu nam je veoma dobra i dosta bolja u odnosu na prethodne. Obezbedili smo skoro 700 miliona startnog budžeta i novac je prvenstveno namenjen za izgradnju građevinskih infrastrukturnih objekata. Imamo dva smera. Jedan je putna infrastruktura a drugi je građevinski objekti od vitalnog značaja za funkcionisanje opštine.
Kako bi glasila praznična čestitka građanima opštine Koceljeva za 2026.godinu?
-Najpre, želeo bih da svima čestitam praznike i da poželim da u Novoj godini imaju dobro zdravlje, sklad u porodici, veru u ljude, bolji standard i uspeh, kako na ličnom tako i na poslovnom planu. Voleo bih da nas bude više, da nam se rađaju deca i da zajedno gradimo budućnost po meri svih nas.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
5. februar 2026.
