ELIKSIR GRUPA
TRAJNO ČIŠĆENjE ISTORIJSKOG OTPADA
Ovih dana počeo je istovar prvog preko-okeanskog broda kojim je u Kinu stigao istorijski industrijski otpad iz Srbije i za taj otpad je srpskom izvozniku Eliksir Grupi i plaćeno. O kakvom projektu je reč, kojim se Srbija čisti, i uz to i zarađuje, razgovaramo sa Stankom Popovićem, predsednikom ove kompanije
Eliksir Grupa počela pripreme za uklanjanje deponije piritne izgoretine koja je lagerovana na šljunkari u Orašcu. O kakvoj deponiji je reč i koliko je ona opasna?
- Nekadašnja fabrika Zorka Mineralna Đubriva je tokom više decenija svog rada, naročito između šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka, sa tehnologijom baziranom na proizvodnji sumporne kiseline iz pirita proizvodila i piritnu izgoretinu, kao industrijski otpad. Da bi održala kontinuitet svoje proizvodnje veštačkih đubriva, Zorka je morala da rešava problem odlaganja velike količine ovog industrijskog otpada koji je u kontinuitetu nastajao. Zato je tih godina kupila zemljište šljunkare na Orašcu kako bi piritnu izgoretinu deponovala u rupe koje su nastale prilikom vađenja šljunka. Jedan problem se rešavao, a drugi je nastajao jer se tada nisu dovoljno sagledavale buduće potrebe za ekološkom zaštitom podzemnih voda, okolnog poljoprivrednog zemljišta i naselja, pa nije napravljeno nepropusno korito, kao ni pokrivni slojevi kojima bi se trajno sanirala ova deponija. Ovakve i slične deponije su na ekološkoj karti Evrope definisane kao crne tačke, prioritetne za saniranje. Zorka je bila u stečaju, a država nije imala sredstava, tako da je ovo pitanje ostalo godinama nerešeno.
Kada je Eliksir Grupa kupila Zorku Mineralna đubriva, postala je vlasnik i ove deponije istorijskog otpada. Ona se prostire na površini od oko 12 hektara, u sloju debljine do 13 metara. Na toj lokaciji nalazi se skoro milion tona piritne izgoretine koja se sastoji od rude gvožđa od oko 58%, zatim sumpora, cinka, olova, silicijuma, u manjem procentu nekih teških metala, zbog čega je bila kategorisana kao opasan otpad koji ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Šta će Eliksir Grupa uraditi sa ovako velikom količinom opasnog otpada?
- U našoj zemlji ne postoji mogućnost prerade ove vrste industrijskog otpada. Pronašli smo mogućnost da se ta prerada obavi u Kini i sklopili smo ugovor da kineskoj državnoj kompaniji prodamo svu izgoretinu koju oni prerađuju u svojim čeličanama kao alternativnu rudu gvožđa. Zahvaljujući globalnim industrijskim trendovima i ekspanziji potrošnje alternativnih sirovina u kineskoj metalurškoj industriji, ukazala se prilika da se ovaj otpad trajno ukloni i očisti sa ovog prostora.
Prevoz do Kine je veoma skup, ali nam je pomoglo to što je cena gvožđa na svetskom tržištu porasla do nivoa da jedan ovakav posao bude potkriven prihodima i da se na njemu nešto i zaradi. To je ogroman posao koji je već počeo sanacijom još veće deponije u Prahovu. U Kinu je već stigao prvi preko-okeanski brod koji je dovezao 180.000 tona rude iz Prahova i on se upravo istovaruje. Očekujemo da ćemo dva miliona tona rude iz Prahova otpremiti put Kine do juna meseca naredne godine i da će ta ogromna deponija biti potpuno ispražnjena.
Paralelno ćemo početi i sa odvoženjem izgoretine iz Šapca. Prvo je neophodno da se u potunosti ovaj materijal očisti od grubog komunalnog otpada koji je na tu lokaciju bacan zajedno sa izgoretinom. Paralelno sa tom preradom, postavljamo pokretnu traku i opremu za bezbedan transport materijala sa deponije do samih brodova. Takođe, prilagođavamo obalu na toj lokaciji da mogu bezbedno pristajati brodovi za transport. Očekujemo da će pražnjenje deponije i transport trajati maksimalno godinu dana. Posle tog perioda, deponija će biti potpuno ispražnjena i neće više biti opasnosti po čovekovu okolinu, podzemne vode, i slično. Potom ćemo potpuno revitalizovati taj prostor, zasadićemo drveće i od deponije opasnog otpada napraviti prostor koji je ekološki potpuno čist i bezbedan.
- Nekadašnja fabrika Zorka Mineralna Đubriva je tokom više decenija svog rada, naročito između šezdesetih i devedesetih godina prošlog veka, sa tehnologijom baziranom na proizvodnji sumporne kiseline iz pirita proizvodila i piritnu izgoretinu, kao industrijski otpad. Da bi održala kontinuitet svoje proizvodnje veštačkih đubriva, Zorka je morala da rešava problem odlaganja velike količine ovog industrijskog otpada koji je u kontinuitetu nastajao. Zato je tih godina kupila zemljište šljunkare na Orašcu kako bi piritnu izgoretinu deponovala u rupe koje su nastale prilikom vađenja šljunka. Jedan problem se rešavao, a drugi je nastajao jer se tada nisu dovoljno sagledavale buduće potrebe za ekološkom zaštitom podzemnih voda, okolnog poljoprivrednog zemljišta i naselja, pa nije napravljeno nepropusno korito, kao ni pokrivni slojevi kojima bi se trajno sanirala ova deponija. Ovakve i slične deponije su na ekološkoj karti Evrope definisane kao crne tačke, prioritetne za saniranje. Zorka je bila u stečaju, a država nije imala sredstava, tako da je ovo pitanje ostalo godinama nerešeno.
Kada je Eliksir Grupa kupila Zorku Mineralna đubriva, postala je vlasnik i ove deponije istorijskog otpada. Ona se prostire na površini od oko 12 hektara, u sloju debljine do 13 metara. Na toj lokaciji nalazi se skoro milion tona piritne izgoretine koja se sastoji od rude gvožđa od oko 58%, zatim sumpora, cinka, olova, silicijuma, u manjem procentu nekih teških metala, zbog čega je bila kategorisana kao opasan otpad koji ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Šta će Eliksir Grupa uraditi sa ovako velikom količinom opasnog otpada?
- U našoj zemlji ne postoji mogućnost prerade ove vrste industrijskog otpada. Pronašli smo mogućnost da se ta prerada obavi u Kini i sklopili smo ugovor da kineskoj državnoj kompaniji prodamo svu izgoretinu koju oni prerađuju u svojim čeličanama kao alternativnu rudu gvožđa. Zahvaljujući globalnim industrijskim trendovima i ekspanziji potrošnje alternativnih sirovina u kineskoj metalurškoj industriji, ukazala se prilika da se ovaj otpad trajno ukloni i očisti sa ovog prostora.
Prevoz do Kine je veoma skup, ali nam je pomoglo to što je cena gvožđa na svetskom tržištu porasla do nivoa da jedan ovakav posao bude potkriven prihodima i da se na njemu nešto i zaradi. To je ogroman posao koji je već počeo sanacijom još veće deponije u Prahovu. U Kinu je već stigao prvi preko-okeanski brod koji je dovezao 180.000 tona rude iz Prahova i on se upravo istovaruje. Očekujemo da ćemo dva miliona tona rude iz Prahova otpremiti put Kine do juna meseca naredne godine i da će ta ogromna deponija biti potpuno ispražnjena.
Paralelno ćemo početi i sa odvoženjem izgoretine iz Šapca. Prvo je neophodno da se u potunosti ovaj materijal očisti od grubog komunalnog otpada koji je na tu lokaciju bacan zajedno sa izgoretinom. Paralelno sa tom preradom, postavljamo pokretnu traku i opremu za bezbedan transport materijala sa deponije do samih brodova. Takođe, prilagođavamo obalu na toj lokaciji da mogu bezbedno pristajati brodovi za transport. Očekujemo da će pražnjenje deponije i transport trajati maksimalno godinu dana. Posle tog perioda, deponija će biti potpuno ispražnjena i neće više biti opasnosti po čovekovu okolinu, podzemne vode, i slično. Potom ćemo potpuno revitalizovati taj prostor, zasadićemo drveće i od deponije opasnog otpada napraviti prostor koji je ekološki potpuno čist i bezbedan.
Najnoviji broj
18. april 2024.
