Sumiranjem rezultata voćarske proizvodnje, stručnjaci oscenjuju da je ona bila vrlo neujednačena, u zavisnosti od voćne vrste i agroekoloških uslova
Sezona 2025. je bila izazovna zbog niskih temperatura i izmrzavanja od poznih prolećnih mrazeva, što je dovelo do nižih prinosa kod koštičavih voćnih vrsta. Proizvođači jabučastog voća su pretežno zadovoljni prinosima, ali kod jabuke je bilo problema sa lošim otkupom i smanjenom potražnjom.
- Kada je reč o jabučastim voćnim vrstama, prinosi su u proseku bili zadovoljavajući. Proizvođači kruške mogu biti relativno zadovoljni i prinosima i cenom, dok je situacija kod jabuke znatno drugačija. Problem kod jabuke nije bio u prinosima, već u tržištu. Došlo je do smanjenja potražnje i niske otkupne cene, zbog čega se već primećuje smanjenje površina pod ovom voćnom vrstom. Visoki inputi i niska cena ploda dovode do toga da proizvođači odustaju od proizvodnje. Za razliku od jabučastih, koštičave voćne vrste su u 2025. godini pretrpele velike štete. Zbog niskih temperatura i poznih prolećnih mrazeva došlo je do izmrzavanja, pa su prinosi kod koštičavih vrsta bili znatno niži. Posebno se izdvaja višnja. Njena cena je bila veoma dobra, ali je problem bilo izmrzavanje.
Prinosi su bili izuzetno niski, a u pojedinim zasadima šteta je bila gotovo stopostotna, tako da se nije ni bralo pa samim tim, nije bilo ni zarade. Ipak, visoka cena je uticala na interesovanje proizvođača. Postoji jasan trend širenja zasada višnje, traže se sadnice, naročito kod privatnih rasadničara. Šljiva je i ove godine imala stabilnu tražnju. Prinosi su bili slabiji, ali je cena uglavnom pokrivala ulaganja. Proizvođači su uslovno zadovoljni, ali se u narednom periodu očekuje i nešto viša otkupna cena - navodi Milorad Jocković savetnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Šabac.
Kada su u pitanju jagodičaste voćne vrste, situacija je prošle godine bila povoljnija. Jagoda kao standardno traženo veće, dala je prosečne prinose, a cene su bile takve da su proizvođači uglavnom mogli biti zadovoljni.
U prošloj godini postojali su podsticaji za primarnu biljnu proizvodnju i mehanizaciju. Najave su da će takvi podsticaji biti raspisani u 2026. godini, uključujući i zasade podignute u jesen 2024. i tokom 2025. godine.
- U 2025. godini podsticaji za voćare odnosili su se uglavnom na primarnu biljnu proizvodnju i mehanizaciju – atomizere, tarupe, malčare i slično. Međutim, izostali su podsticaji za novopodignute zasade voća i hmelja. Ipak postoje najave resornog ministarstva da sve što je podignuto u jesen 2024. godine, kao i u prvom, drugom i trećem kvartalu 2025., uključujući i letnju sadnju jagode, bi trebalo da bude obuhvaćeno javnim pozivom u 2026. godini. Javni poziv još nije raspisan, ali je u najavi, pa se proizvođačima savetuje da prate informacije i na vreme podnesu zahteve – podseća Milorad Jocković, savetnik u PSSS Šabac.
- Posebno se širi plastenička proizvodnja jer omogućava ranije sazrevanje i višu otkupnu cenu, što donosi i veću zaradu. I borovnica nastavlja trend širenja. Zanimljivo je da je tokom 2025. godine u Poljskoj došlo do izmrzavanja, pa su prinosi bili niski. To je uticalo na to da borovnica tokom cele sezone berbe ima stabilnu i dobru cenu, zbog čega su proizvođači veoma zadovoljni. Kod maline i kupine slika je nešto slabija. Zbog loših agroekoloških uslova, naročito tokom razvoja i berbe, prinosi maline su bili niži. Kod kupine su prinosi bili zadovoljavajući, ali je otkupna cena bila osrednja, pa ne možemo govoriti o velikom zadovoljstvu proizvođača, iako prostora za dalja ulaganja ima – ističe Jocković.
Foto: Glas Podrinja
U proizvodnji lešnika i oraha, loš prinos nadomestila je povoljna otkupna cena.
- Zbog slabih prinosa u Turskoj, otkupna cena lešnika bila je dobra, ali su i kod nas prinosi bili ispod proseka. Razlog su lošiji agroekološki uslovi, niske temperature, manjak padavina, ali i problem sa stenicama, što je otežavalo hemijsku zaštitu – kaže savetnik za voćarstvo.
Sezonski radovi - rezidba i obilazak zasada Preporučuje se obavljanje rezidbe tokom zimskih dana, ali za koštičave voćne vrste savet je da se rezidba odloži do polovine februara zbog opasnosti od ledenih dana. Takođe, treba obaviti prihranu ako nije urađena i kontrolisati zasade zbog napada glodara, naročito zeca. Sadnja se može nastaviti čim se otopi sneg i temperature budu pogodne. Jocković naglašava značaj zimskih padavina.
- Snežne padavine koje smo imali su neprocenjive u pozitivnom smislu, jer će se deponovati zimska vlaga koja će koristiti svim biljnim kulturama, a ne samo voćnim. Rezidba je u toku i preporučuje se tokom zimskih dana. Kod koštičavih vrsta ako postoji mogućnost, bolje je sačekati drugu polovinu februara, kada prođe opasnost od ledenih dana. Ipak, proizvođači sa velikim površinama, zbog nedostatka stručne radne snage, primorani su da rezidbu obavljaju gotovo tokom cele godine, ali je svakako preporuka da to čine samo kada temperature nisu u minusu. Takođe, preporučuje se i prihrana - ko nije obavio jesenju prihranu MPK đubrivima, još uvek nije kasno da se to uradi. Proizvođači treba i redovno da kontrolišu zasade, naročito mlade, zbog mogućih šteta od glodara i zeca, koji pri visokom snežnom pokrivaču mogu guliti koru i napraviti veliku štetu. Kada se sneg otopi i temperature budu u plusu, mogu se nastaviti i sadnje. Svaka sadnja do kraja februara može se smatrati jesenjom, a svaka jesenja sadnja je bolja od prolećne – objašnjava Jocković.
Foto: Glas Podrinja
