Talenat koji je prerastao godine

Ognjen već ima muzičku biografiju kakvom bi mogli da se pohvale i znatno stariji muzičari. Bubnjevi su, kaže, njegov prvi i jedini izbor – instrument koji ga je osvojio još u najranijem detinjstvu. Prvi put je palice uzeo u ruke sa svega godinu i po dana.

Potiče iz muzičke porodice u kojoj se sviranje podrazumeva. Otac je bubnjar, ujak takođe, dok su harmonika i drugi instrumenti prisutni kod više članova porodice. Upravo je porodično okruženje imalo presudan uticaj na njegovo interesovanje za muziku. Već sa godinu i po dana pokazao je zanimanje za sviranje a snimci iz tog perioda svedoče o neobičnoj sigurnosti i osećaju za ritam koje je pokazivao kao dete. Prvi komplet bubnjeva dobio je kao poklon za Novu godinu i rođendan koji Ognjen slavi 5. januara.

– Već tada je bilo jasno da Ognjen ima izuzetnu koordinaciju i prirodan osećaj za ritam. Sa godinu i po dana seo je za bubnjeve i odmah počeo da svira, desna–leva, bez ikakvog ustručavanja – priseća se Ognjenov otac Zoran i sam bubnjar u bendu.

Foto: "Glas Podrinja"

- Iskreno nisam imao želju da sledi moje stope muzičara jer nije to tako lak posao kako možda izgleda, ali kad sam prepoznao u njemu talenat i ljubav prema muzici i instrumentu, nisam imao izbora već da ga podržim – dodaje.

Prve ozbiljnije muzičke korake Ognjen je napravio sa četiri godine, kada je počeo da radi sa Dimitrijem Dišom, koji mu je pokazao osnove tehnike, pravilno držanje palica i prve ritmičke obrasce. U muzičku školu upisao se već u drugom razredu osnovne škole i to u Sremskoj Mitrovici, što je značilo višegodišnje putovanje iz Šapca nekoliko puta nedeljno. Četiri godine otac i sin su putovali u Mitrovicu na časove solfeđa i instrumenta, kombinujući redovnu školu, muzičko obrazovanje i vežbanje kod kuće. Danas Ognjen nastavu pohađa u petom razredu Muzičke škole u Šapcu, na Odseku za udaraljke, u klasi profesora Tomislava Mijata.

Lakše je svirati koncerte, to je ono gde vidim sebe, a restorani, klubovi, to može ali samo ponekad, za dušu. Želim da se školujem, da učim što više i da jednog dana budem profesionalni muzičar

– Bubnjevi su moj izabrani instrument i nikad nisam imao želju da sviram nešto drugo. Video sam da mi to dobro ide i ništa mi nije bilo teško. Putovanja su bila nekad naporna, ali sam znao da to radimo sa razlogom i da će se sav taj trud jednog dana isplatiti. Nikada nisam posumnjao u svoj izbor. Planiram da posle osnovne upišem srednju muzičku školu, a onda i Muzičku akademiju. Sad je lakše pošto je otvoren smer udarljki u Šapcu, sviram i u školskom orkestru - kaže Ognjen.

Poseban korak u njegovom dosadašnjem muzičkom razvoju predstavlja nedavni ulazak u orkestar Kulturno-umetničkog društva „Abrašević“. Kao najmlađi član orkestra, dobio je priliku da nastupi na velikoj sceni i zameni iskusnijeg bubnjara koji je bio sprečen zbog bolesti.

– Bilo je zahtevno, ali sam znao da moram da dam maksimum. Prvi put sam svirao tako složene ritmove u orkestru, ali sam uspeo da se uklopim i koncert je prošao odlično. Za veliki godišnji koncert i godišnjicu „Abraševića“ spremao sam se oko mesec i po dana, učeći ritmove i prilagođavajući se sviranju u orkestru, što je za bubnjara poseban izazov. Nastup na velikoj sceni je jedno od najvažnijih iskustava do sada. Zadovoljan sam kako sam se uklopio i kako sam za kratko vreme savladao sve što se od mene tražilo. To mi je dalo dodatni motiv da nastavim dalje – ističe mladi bubnjar.

Foto: "Glas Podrinja"

Sviranje u kulturno-umetničkom društvu, kaže njegov otac, ima posebnu vrednost jer bubnjara uči preciznosti, disciplini i radu u kolektivu, bez kompletnog bubnjarskog seta, često samo na dobošu ili osnovnim udaraljkama.

- Biti član Kulturno umetničkog društva je divna stvar, govorim iz sopstvenog iskustva kao nekadašnji član. To druženje, putovanja, turneje, doživljaji su koji se ne zaboravljaju i koji ne mogu da se plate – ističe Zoran.

Bubnjevi su moj izabrani instrument i nikad nisam imao želju da sviram nešto drugo. Video sam da mi to dobro ide i ništa mi nije bilo teško

Osim narodne muzike, Ognjen se interesuje i za klasičnu muziku i džez, jer mu, kako kaže, omogućavaju da razvija različite tehnike sviranja i muzičko razmišljanje. U slobodno vreme sluša brojne domaće i strane bubnjare, a posebno su mu značajni susreti sa poznatim muzičarima koji su ga, uprkos njegovim godinama, prihvatili kao ravnopravnog kolegu i dali mu priliku da sedne za bubnjeve i na tonskim probama.

Ognjen je sa ocem i ujakom nekoliko puta svirao na nastupima benda, lako se snašao i u toj ulozi ali ističe, radije bi da karijeru ostvari kao član orkestra, u „ozbiljnijim“ notama.

- Lakše je svirati koncerte, to je ono gde vidim sebe, a restorani, klubovi, to može ali samo ponekad, za dušu. Želim da se školujem, da učim što više i da jednog dana budem profesionalni muzičar – kaže Ognjen.

Prvi put je palice uzeo u ruke sa svega godinu i po dana. Potiče iz muzičke porodice u kojoj se sviranje podrazumeva

Iako je muzika u centru njegovog života, Ognjen pronalazi vreme i za druženje sa vršnjacima i povremenu rekreaciju. U slobodno vreme najviše voli da vežba zajedno sa svoja dva brata od strica koji su takođe uspešni učenici Muzičke škole. Pavlovi planovi za budućnost su jasni – nakon završetka osnovne škole želi da upiše srednju muzičku školu, a potom i muzičku akademiju.

Sa jasnim ciljevima, snažnom porodičnom podrškom oca, majke i sestre i ozbiljnim radom koji nadilazi njegove godine, Ognjen Čolić već danas pokazuje da pred njim stoji muzički put koji će se tek razvijati, ali koji je već sada vredan pažnje.