Odabir đubriva po urađenoj N-min metodi
Odabir đubriva po urađenoj N-min metodi u prihrani pšenice sa osvrtom na pseudoglejnom zemljištu
Šta je N-min metoda i zašto je bitna
N-min metoda predstavlja određivanje sadržaja mineralnog azota u zemljištu (NO₃⁻ i NH₄⁺), najčešće u slojevima 0–30 cm, 30–60 cm, pre kretanja vegetacije pšenice u proleće.
Cilj metode je:
• racionalna upotreba azotnih đubriva
• sprečavanje prekomerne prihrane
• smanjenje gubitaka ispiranjem i denitrifikacijom
• očuvanje prinosa i kvaliteta zrna
Na osnovu izmerenog N-min sadržaja i planiranog prinosa, računa se tačna količina azota koju treba dodati u prihrani.
Specifičnosti pseudoglejnog zemljišta
Pseudoglejna zemljišta karakterišu:
• loša dreniranost i zadržavanje vode
• periodično anaerobni uslovi
• sporija mineralizacija organske materije
• veći rizik od denitrifikacije i gubitaka azota
Zbog toga su ona posebno osetljiva na pogrešan izbor azotnog đubriva i termin primene.
Odabir đubriva na osnovu N-min analize
1. Kada je N-min nizak
Ako analiza pokaže nizak sadržaj mineralnog azota, potrebna je intenzivnija prihrana, ali u podeljenim dozama.
Preporučena đubriva:
• KAN (27% N) – najčešći izbor
o sadrži nitratni i amonijačni oblik
o stabilniji na pseudogleju
• AN (33–34% N) – oprezno koristiti
o brže deluje
o veći rizik ispiranja na vlažnim zemljištima
Prednost se daje KAN-u zbog stabilnosti i manje agresivnog delovanja.
2. Kada je N-min srednji
U ovom slučaju cilj je dopuna azota, ne agresivna prihrana.
Preporuka:
• manja količina KAN-a (npr. 40–60 kg N/ha)
• jedna prihrana u fazi bokorenja ili početka vlatanja
3. Kada je N-min visok
Ako je sadržaj azota u zemljištu visok:
• prva prihrana se smanjuje ili izostavlja
• azot se dodaje samo ako je potrebno za kvalitet zrna
Moguće rešenje:
• mala korektivna doza (20–30 kg N/ha)
• primena u kasnijoj fazi
Vreme i način prihrane
Najbolji efekti se postižu kada se prihrana:
• obavlja na prosušenom zemljištu
• ne primenjuje pred obilne padavine
• deli u 2 prihrane (bokorenje + vlatanje)
Na pseudogleju je bolje više manjih doza nego jedna velika.
Zaključak
Primena N-min metode omogućava:
• precizan izbor vrste i količine azotnog đubriva
• prilagođavanje specifičnim uslovima pseudogleja
• smanjenje gubitaka azota
• stabilne i visoke prinose pšenice
Na pseudoglejnim zemljištima prednost treba dati KAN-u, podeljenim dozama i pažljivo odabranom terminu primene, u skladu sa rezultatima N-min analize.
Šta je N-min metoda i zašto je bitna
N-min metoda predstavlja određivanje sadržaja mineralnog azota u zemljištu (NO₃⁻ i NH₄⁺), najčešće u slojevima 0–30 cm, 30–60 cm, pre kretanja vegetacije pšenice u proleće.
Cilj metode je:
• racionalna upotreba azotnih đubriva
• sprečavanje prekomerne prihrane
• smanjenje gubitaka ispiranjem i denitrifikacijom
• očuvanje prinosa i kvaliteta zrna
Na osnovu izmerenog N-min sadržaja i planiranog prinosa, računa se tačna količina azota koju treba dodati u prihrani.
Specifičnosti pseudoglejnog zemljišta
Pseudoglejna zemljišta karakterišu:
• loša dreniranost i zadržavanje vode
• periodično anaerobni uslovi
• sporija mineralizacija organske materije
• veći rizik od denitrifikacije i gubitaka azota
Zbog toga su ona posebno osetljiva na pogrešan izbor azotnog đubriva i termin primene.
Odabir đubriva na osnovu N-min analize
1. Kada je N-min nizak
Ako analiza pokaže nizak sadržaj mineralnog azota, potrebna je intenzivnija prihrana, ali u podeljenim dozama.
Preporučena đubriva:
• KAN (27% N) – najčešći izbor
o sadrži nitratni i amonijačni oblik
o stabilniji na pseudogleju
• AN (33–34% N) – oprezno koristiti
o brže deluje
o veći rizik ispiranja na vlažnim zemljištima
Prednost se daje KAN-u zbog stabilnosti i manje agresivnog delovanja.
2. Kada je N-min srednji
U ovom slučaju cilj je dopuna azota, ne agresivna prihrana.
Preporuka:
• manja količina KAN-a (npr. 40–60 kg N/ha)
• jedna prihrana u fazi bokorenja ili početka vlatanja
3. Kada je N-min visok
Ako je sadržaj azota u zemljištu visok:
• prva prihrana se smanjuje ili izostavlja
• azot se dodaje samo ako je potrebno za kvalitet zrna
Moguće rešenje:
• mala korektivna doza (20–30 kg N/ha)
• primena u kasnijoj fazi
Vreme i način prihrane
Najbolji efekti se postižu kada se prihrana:
• obavlja na prosušenom zemljištu
• ne primenjuje pred obilne padavine
• deli u 2 prihrane (bokorenje + vlatanje)
Na pseudogleju je bolje više manjih doza nego jedna velika.
Zaključak
Primena N-min metode omogućava:
• precizan izbor vrste i količine azotnog đubriva
• prilagođavanje specifičnim uslovima pseudogleja
• smanjenje gubitaka azota
• stabilne i visoke prinose pšenice
Na pseudoglejnim zemljištima prednost treba dati KAN-u, podeljenim dozama i pažljivo odabranom terminu primene, u skladu sa rezultatima N-min analize.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
16. april 2026.
