NAMĆORASTA GRDOSIJA

Prošetati kroz tajlandsku džunglu na slonu, svojevrstan je doživljaj. To iskustvo nosimo još iz Indije i Cejlona.
Sa visokog drvenog postolja sedamo u nosiljku na leđima; ograđena je drvenim prečkama sa svih strana. Iza ušiju, na slonovski vrat, smešta se mahaut; u ruci ima štap sa metalnim špicem na vrhu. Udara bosim nogama po hrapavoj koži slona. Ništa se ne događa. Gonič udara sve jače i jače...
Posmatram kako se šire te slonovske uši, rozikaste sa pegicama i iskrzanim providnim ivicama. Ljuti se i nezadovoljan je čim ih je raširio...
Nagli pokret i izvijamo se nazad, grčevito se hvatam za šipku i krajeve kanapa pokušavajući da se uspravim. Uzalud, naš slon juri uzbrdo.
Ne pomažu uzvici goniča, ni njegovo bockanje oštrim vrhom špicastog štapa u široki slonovski vrat. Grane niskih krošnji upliću nam se u kosu, ljuljamo se i odskačemo po drvenoj nosiljci. I najednom, kao da ga prođe ljutnja, naglo usporava. Zaustavi se kod širokog stabla uvijenog puzavicom. Podiže surlu i riknu. Od njegove snažne rike učinilo mi se da je zatreperio svaki list oko nas.
„E neću da idem dalje!“, kao da je rekao ukopavajući se sve dublje u blato.
Šta sve nije učinio mahaut da bi ga pokrenuo. Najzad je sišao i baš kao komarac, što nogama, što štapom, počeo je da bocka slona sa svih strana. Iznenada, ostavljajući svog goniča, slon jurnu u još veći gustiš, sekući međusobno povezane puzavice, lijane i paučinaste lozice. Ulazili smo sve dublje u džunglu.
„Aiii! Aiii! AIII!“, jedva se čuo slabašan glas mahauta negde iza nas.
Na njegov poslednji, gotovo očajnički uzvik, slon se zaustavi, pokuša da se okrene, i pritom obori dva mlada drveta čije lišće nam napuni „kabinu“.
„Aaaai....Aaaai...“, glas je bio blaži.
Raširene uši se opuštaju, surla se podiže gore, slon se okrete i krenu natrag.
Šljap, šljap, lagano pomerale su se njegove noge. Ivicom ogromnog stomaka skidao je koru sa stabala. Staza je bila strma i neravna i od svakog njegovog pokreta klizili smo sa jednog na drugi kraj nosiljke. Kada smo stigli do mahauta, slon se poslušno zaustavio i savio glavu. Vrlo brzo, svi smo bili na mestu odakle smo - i pošli!