Afrička kuga ozbiljna pretnja svinjarstvu u Mačvi

trajalo neko vreme, afrička kuga svinja ponovo se pojavila u Mačvi. Otkrivena je u dva domaćinstva u Bogatiću i jednom u Slepčeviću. Istovremeno, zaraza je isključena kod uginulih svinja iz dva domaćinstva u Badovincima i jednog u Bogatiću.

Nažalost, još uvek je nemali broj onih koji ne veruju u postojanje ove bolesti, dok sa druge strane ima i savesnih uzgajivača svinja koji nisu sigurni kako da postupe u situaciji zaraze na svom području. Dr vet. med. Nikola Milutinović, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta Šabac potrudio se da demistifikuje ovu bolest i odgovori na neke od čestih nedoumica.

Šta je afrička kuga i po čemu se razlikuje od klasične kuge svinja?
Afrička kuga svinja je teška virusna i veoma zarazna bolest domaćih i divljih svinja izazvana virusom iz porodice ASFARVIRIDAE. Virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini (u mesu, prerađevina i leševima), ne postoji vakcina, a virus AKS je izuzetno otporan. Zato su biosigurnosne mere, prijava sumnje i stroga kontrola kretanja životinja ključne za sprečavanje širenja bolesti.

Koji je uzročnik bolesti i kako on deluje na organizam svinja?
Uzročnik AKS je DNK virus iz porodice ASFARVIRIDAE. U Evropi se širi direktnim kontaktom ili preko kontaminirane hrane, predmeta i vozila.

Nakon ulaska u organizam preko usta ili nosa životinje, virus u lazi u krvotok, umnožava se u ćelijama imunog sistema. Napada limfne čvorove, slezinu što dovodi do teških poremećaja imuniteta. Oštećuje krvne sudove, izazivajući krvarenje po koži i unutrašnjim organima. Dovodi do sepse i šoka, što u akutnim slučajevima dovodi do uginuća. Bolest se ne prenosi na ljude.

U svežem mesu više nedelja
U smrznutom mesu do jedne godine
U suhomesnatim proizvodima više meseci
Virus uništava termička obrada

Koje su najčešće zablude koje građani imaju u vezi sa ovom bolesti?
Najčešće zablude su da je bolest izmišljena zbog tržišta. Zabluda je i da može da se izleči antibioticima. Zabluda je da i ako svinja izgleda zdravo da nije zarazena.

Koliko brzo bolest napreduje i kolika je stopa smrtnosti?
AKS ima 5 do 15 dana inkubacioni period. Uginuće može nastupiti za 2 do10 dana od pojave prvih simptoma. U perakutnom roku dolazi do naglih uginuća bez izraženih simptoma.

Stopa smrtnosti:
-akutni oblik- 90 do100 odsto
-subakutni- 30 do 70 odsto

Kako se virus najčešće prenosi?
Najčešći prenosi:
-direktni kontakt (zdrave svinje u kontaktu sa obolelim ili uginulim preko izlučevina, krvi, pljuvačke, izmeta)
-čovek kao indirektni prenosilac (na obući, odeći, preko ruku, alatom, vozilima kojima ulazi u krug farme)
-kontaminirana hrana i meso
-hranjenje pomijama
-divlje svinje
-promet životinja bez zdravstvene kontrole
A najveći rizik je nepoštovanje biosigurnosnih mera.

Foto: Pixabay

AKS ima 5 do 15 dana inkubacioni period. Uginuće može nastupiti za 2 do10 dana od pojave prvih simptoma. U perakutnom roku dolazi do naglih uginuća bez izraženih simptoma

Koliku ulogu imaju divlje svinje u prenošenju bolesti?
Divlje svinje imaju veoma značajnu ulogu u održavanju i širenju virusa AKS u prirodi.
Kada se virus pojavi u populaciji divljih svinja on može dugo da cirkuliše u šumi i lovištima. Zaražene i uginule svinje mogu biti prenosilac virusa jer virus može dugo preživeti u leševima. Druge životinje dolaze u kontakt sa zaraženim tkivom i tako se infekcija zadržava u prirodi.

Koliko virus može opstati u mesu i mesnim prerađevinama?
U svežem mesu više nedelja
U smrznutom mesu do jedne godine
U suhomesnatim proizvodima više meseci
Virus uništava termička obrada.

Kakva je trenutno epizootiološka situacija u Srbiji i regionu?
Bolest se pojavljuje sporadično u Srbiji kako kod domaćih i divljih svinja. Nedavno je dijaknostifikovana bolest u dva domaćinstva u Bogatiću, jednom domaćinstvu u Slepčeviću, a to znači da se bolest pojavljuje lokalno i održava u populaciji bez potpunog nestanka. Bolest se već nekoliko godina širi Balkanom. Region Balkana ima postojeće žarište virusa.

Koje mere sprovode nadležne institucije radi sprečavanja širenja bolesti?
Nadležne institucije u Srbiji sprovode niz zakonskih, veterinarskih i epidemioloskih mera kako bi sprečile pojavu i širenje, unapredile rano otkrivanje i suzbijanje AKS. Te mere su:
-epizootiološko praćenje i nadzor
-kontrola kretanja i zabrane
-zabrana uvoza visokorizičnih proizvoda
-eutanazija i obezbeđivanje zona
-dezinfekcija i biosigurnost

Šta podrazumeva proglašenje zaraženog i ugroženog područja?
Kada se potvrdi AKS Uprava za veterinu pri ministarstvu poljoprivrede donosi rešenje o proglašenju:
-zaraženog područja u poluprečniku od 3 kilometra
-ugroženog područja poluprečnika 10 kilometara

Zaraženo područje je područje gde je bolest laboratorijski potvrđena, a mere koje se sprovode su:
-eutanazija i kontaktnih svinja
-zabrana prometa svinja i proizvoda od svinjskog mesa
-dezifenkcija objekata, opreme i vozila
-popis i klinički pregled svih svinja
-pojačani inspekcijski nadzor
-neškodljivo ukljanjanje leševa

Ugroženo područje je zona u kojoj bolest nije potvrđena, ali postoji rizik. Mere koje se sprovode u ugroženom području su:
-ograničeno kretanje svinja
-obavezno prijavljivanje svake sumnje na bolest
-zabrana okupljanja sajmova, pijaca životinja
-pojačana biosigurnost na gazdinstvima
-aktivni i pasivni nadzor

Koje su osnovne biosigurnosne mere koje farmeri moraju primenjivati?
S obzirom da ne postoji lek, a ni vakcina, za AKS ostaju samo biosigurnosne mere u borbi protiv ove zaraze, a to su:
-kontrola ulaska na ekonomske delove gazdinstva
-dezinfekcione barijere (sunđeri sa dezinfekcionim sredstvima)
-posebna radna odeća i obuća (obavezno presvlačenje u ulazak u objekat)
-sprečavanje kontakta sa divljim svinjama
-bezbedna ishrana (kontrolisana stočna hrana)
-kontrola transporta i kupovine
-rano prepoznavanje i prijavljivanje sumnje
-najčešći uzrok unošenja virusa je propust u biosigurnosnim merama

Najbolji primer kako ove mere rade je naš kolega iz Prova koji, primenom potpunih biosigurnosnih mera uspeo da sačuva svojih oko 400 grla svinja, dok su je zaraza pokosila svinje u celom selu.