Dobar govornik utemeljuje svakog pojedinca na njegovom putu

„Čovek je trska koja misli“, misao Bleza Paskala, donela je šabačkom gimnazijalcu Vuku Stojanoviću pobedu na 27. Republičkom takmičenju iz besedništva u Novom Sadu.

Ali nije presudila sama misao, već način na koji ju je protumačio. Dok su drugi u njoj videli krhkost čoveka pred svetom, on je video otpor, prkos i uspravnost.

Drugačiji pristup obezbedio je uspeh učeniku računarskog smera Šabačke gimnazije u konkurenciji đaka specijalizovanih filoloških gimnazija iz Beograda i Sremskih Karlovaca. Stručni žiri, sastavljen od profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ocenio je da je njegovo izlaganje bilo individualnije u odnosu na ostale. Upravo ta lična interpretacija, argumentovan sadržaj i estetsko- stilski izraz doneli su mu pobedu.

Misao vodilja
-Većina govora je išla u smeru da se trska, odnosno čovek, oseća minijaturno pred veličinom sveta, ali da svejedno treba da opstane i raste, dok sam se ja fokusirao na to da čovek treba da prkosi svetu, da raste uprkos preprekama i da je nedopustivo povijati se pred različitim vetrovima. Na svoj, umesto na opšteprihvaćen način, protumačio sam Paskalovu misao. Mislim da je to opredelilo žiri za mene- napominje Vuk.

O značaju takmičenja govori i podatak da su ga podržali i suorganizovali Srpsko filozofsko društvo i Estetičko društvo Srbije, a pokrovitelj je bio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine- nacionalne zajednice.

Vukovi mentori, profesor filozofije Veroljub Ilić i profesorka srpskog jezika i književnosti i retorike Tatjana Ilić, nisu se mešali u njegovo pisanje rada, ali su mu dali dragocene savete. Tokom procesa pripreme, održao je brojne govore pred svojim i drugim odeljenjima, profesorima, roditeljima, slušao sugestije, vežbao položaj tela i pogled. Takmičenje se sastojalo iz dva dela- govor na zadatu temu i improvizacija, za koju se prijavio mali broj takmičara, ali se Vuk i tu oprobao.

-U improvizaciji je bio jedan takmičar koji je dominirao među nas šestoro- sedmoro, pošto je to bilo opcionalno takmičenje. Imali smo 20 minuta, papir i olovku, bili smo u učionici, mogli da razgovaramo i na licu mesta smo dobili temu. Pisali smo beleške, po izlasku papir ostavljali i onda držali govor. Misao vodilja bila je da je zdrav razum podjednako raspoređen među svim ljudima. Za pripremljeni govor teme smo dobili početkom oktobra i tu je bilo više konkurenata- objašnjava.

Pobeda mu je, kaže, još značajnija, jer je bilo fenomenalnih radova koji su ga iskreno iznenadili. Suština je u vežbi- nije važno samo šta kažeš, već i kako, a samopouzdanje dolazi kao šlag na tortu i može da odigra presudnu ulogu. Bio je prilično samouveren i na putu do takmičenja ocu je rekao da će pobediti.

Ubeđivanje nasuprot vođenju
-Nikad nisam imao problem sa tremom, najviše mi je trebalo da pogodim ton glasa, pošto umem da budem ili jako tih ili jako glasan, a ni jedno ni drugo nije dobro. Drago mi je da sam uspeo da nađem balans- navodi Vuk.

U trenutku pobede Vuk nije ni imao taj predmet na svom smeru, što pobedu čini još većom.
-Svi su bili učenici filoloških gimnazija. Pripadam specijalnom odeljenju za računarstvo i informatiku, imam malo srpskog, a filozofiju smo dobili tek ove godine. Mene to iskreno interesuje- volim da pišem, čitam i pričam- priznaje.

Foto: Glas Podrinja

Upravo u toj vezi između naizgled udaljenih sfera- informatike i humanistike, on vidi svoju prednost.

-Ne moram biti ograničen na jedno, podjednako me interesuju obe stvari. Odlučio sam se za informatički smer zato što mi informatika dobro ide i verujem da je to najjači smer u Šapcu. Sa filološkim bih bio ograničen na poslove poput prevodioca- smatra.

Govorništvo, međutim, ne vidi kao ubeđivanje, a, na kraju krajeva, veruje, nije moralno ubeđivati druga u sopstvenu ideologiju. Svako treba da sledi svoj put.

-Mislim da će samo loš govornik pokušati da druge dovede na svoj put. Dobar govornik se ne obraća gomili, već nastoji da svakog pojedinca utemelji na njegovom putu. Dobar govornik usmerava stado, dok loš govornik ovci daje čeljust. Kroz istoriju, mnogi su govorili radi profita i popularnosti, pokušavajući da povuku ljude umesto da ih poguraju- smatra.

Pored informatike, čitanja i pisanja, bavi se sportom, a ranije se bavio i muzikom. Omiljeni pisci su mu Teri Pračet, Džordž R.R. Martin i Stiven King, pesnik Aleksa Šantić, a filozof Aristotel. Piše pesme devojci i godinama radi na knjizi, ali ga perfekcionizam usporava da je konačno i završi.

-Žanr knjige koju pišem je fantastika, inače moj omiljeni. Nikad nisam potpuno zadovoljan kad napišem nešto. Uvek tražim način da to poboljšam, ali nekad mi se posle dopadne manje nego pre. Čekam taj prelomni trenutak da konačno budem istinski zadovoljan onim što sam napisao- naglašava.

Foto: Glas Podrinja

Sreća kao prioritet, obrazovanje kao proces
Osim u besedništvu, takmiči se i iz informatike i srpskog. Krajnosti u interesovanjima odražavaju se, kaže, i na uspeh u školi.

-Najveći prioritet mi je da budem srećan. Ako nisam srećan danas, zašto bih bio sutra? To se vidi i po mom uspehu u školi, gde predmete koje volim naučim perfektno, za razliku od onih koji me manje interesuju- kaže.

Primećuje i da mladi sve ređe razgovaraju uživo. Dominira strah od odbijanja, pa se radije odlučuju na komunikaciju putem poruka i društvenih mreža.

-Ljudi se plaše izraza lica, da ih neko odbije. Lakše je kada pročitaš nešto što ti se ne sviđa u odnosu na to kad ti neko to kaže u lice. Nema potrebe za tim, jer to su, na kraju krajeva, samo reči. Govorništvo treba vežbati svaki dan. Dovoljno je da udelimo strancu kompliment i za nekoliko meseci više nećemo imati problem da bilo kome priđemo, a i sami ćemo se osećati bolje- uveren je on.

Da bi nešto stvorio, veruje, čovek mora time da se okruži i da to upija svakodnevno. Da bi pričao moraš da pitaš, da bi svirao gitaru moraš da slušaš muziku. Čitanje knjiga razvija leksiku i brzinu misli, što je bitno i za takmičenje i za život. Predstoji mu konkurs filozofskih radova na temu da li bi Sokrat veštačku inteligenciju smatrao alatkom ili zamenom za razmišljanje, kao i filozofska olimpijada u aprilu. Budući da je maturant, planira da upiše Fakultet tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu, a nakon toga i književnost.

-Imaću sigurniji posao sa informatičkim fakultetom, ali zaista želim da završim i književnost. Samo još treba da se opredelim između robotike, softverskog inženjerstva i energetike- zaključuje Vuk.

I možda baš u tome leži suština njegove pobede. Ne u tome što je pobedio, već što ne pristaje da se povija. Dok drugi u Paskalovoj trsci vide krhkost, on u njoj vidi snagu. A dobar govornik, kako sam kaže, ne vodi ljude za sobom, već ih podseća da mogu da stoje uspravno.