HODOČASNO POKLONjENjE NAJVEĆOJ SRPSKOJ SVETINjI

Nastavljajući tradiciju da prvog vikenda meseca septembra organizuje hodočasno poklonjenje manastiru Hilandaru, naše, šabačko udruženje Društvo prijatelja Hilandara se i ove godine, na praznik Uspenija Presvete Bogorodice ““ Veliku Gospojinu (28.08) otisnulo na 900 km dug put, kroz tri države, preko tri granice, pa sve do monaške republike - Svete Gore Atonske.
Put neba Svete Gore i Svete Srpske Carske Lavre je krenulo dvadeset podvižnika Društva prijatelja Hilandara, većina iskusnih hodočasnika, večno zaljubljenih i „zarobljenih“ ovim Svetim mestom, a među njima i najmlađi, oni koji su prvi put videli manastir Hilandar.
Hodočasni put do Hilandara nas je neizostavno, uvek vodio preko Soluna i mesta Zejtinlik gde se nalazi Srpsko vojničko groblje. Čuvar Srpskog vojničkog groblja i Svetih srpskih humki čika Đorđe Mihailović nas je dočekao (29.08) u 9.15 h (po grčkom vremenu) , održao čas istorije, recitovao stihove Vojislava Ilića (Mlađeg) uklesane na ploči iznad kosturnice, a zatim proveo kroz kapelu i kosturnicu vojničkog groblja.
Pored Hilandara i ostrva Vido, Zejtinlik je treće najveće Sveto mesto Srba van Srbije. Visoki kiparisi koji okružuju Srpsko vojničko groblje poklon su manastira Hilandara. Poklanjamo se humkama i senima srpskih junaka. Nekoliko hiljada krstova, srpska imena i mesta koja su nam poznata - Šabac, P. Pričinović, Metlić, Prnjavor, Klenje, Svileuva, Korman... Fotografišemo se za uspomenu i nastavljamo put ka Jerisosu.
Po dobijanju diamonitiriona, trećeg dana hodočasnog izleta (30. 08.) muški hodočasnici su se ukrcali na brod-trajekt Sveti Pantelejmon koji nas je dovezao do Hilandarske arsane Jovanice, gde su nas naši monasi preuzeli i dopratili do manastira. U Hilandaru smo proveli dan i noć.
Susret sa Hilandarom uvek nužno budi istorijsko razmišljanje, svest i poštovanje prema precima. Neposredan doživljaj se ne može opisati, jer na svakom koraku i svakom kamenu je ispisana istorija , osam stotina godina duga istorija srpskih vladara i države, srpske crkve, naroda, pravoslavne vere...
Na mestu izvora srpskog pravoslavlja, sve je impresivno i tako izuzetno, nepoznato i neponovljivo, a osećaj uznesenosti nas prati sve vreme boravka na Svetoj Gori.
Od večernjeg i jutarnjeg molitvenog tihovanja pred ikonom Bogorodice Trojeručice, liturgije i svetog pričešća pored odra Svetog Simeona Mirotočivog, šetnje do Crkve Svetog Vasilija i Krsta Cara Dušana, penjanja do vrha Pirga Svetog Save i Pirga kralja Milutina, do posete biblioteci i kosturnici, večere i doručka u Milutinovoj trpezariji, gašenja žeđi na Savinom bunaru, molitve u Lazarevoj priprati, slušanja legendi ispred čudotvorne loze Svetog Simeona...