Foto: Pixabay
Zašto je važno poštovati karencu?
U savremenoj poljoprivredi primena sredstava za zaštitu bilja predstavlja skoro neophodan deo proizvodnog procesa. Međutim, jednako kao što je važno izabrati odgovarajući preparat i primeniti ga u pravo vreme, a od ključnog značaja je i poštovanje karence – perioda koji mora proći od poslednjeg tretmana do berbe, odnosno žetve.
Karenca nije formalnost, već naučno utvrđena mera zaštite zdravlja potrošača. Ona označava vreme potrebno da se aktivne materije razgrade do nivoa koji je bezbedan za ljudsku ishranu. Ukoliko se ovaj rok ne poštuje, ostaci pesticida mogu se naći u hrani u koncentracijama koje predstavljaju potencijalni rizik po zdravlje.
Nepoštovanje karence ima višestruke posledice. Namerno ugrožavanje bezbednosti hrane može dovesti do gubitka poverenja potrošača u domaće proizvode. Danas, kada su kupci sve informisaniji i osetljiviji na pitanja zdravlja, svaki propust u ovom segmentu negativno se odražava proizvođača ali i celokupni sektor poljoprivrede.
Pored zdravstvenog aspekta, karenca ima i izuzetan ekonomski značaj. Veoma je važno naglasiti da se proizvodi koji sadrže nedozvoljene ostatke pesticida ne mogu se plasirati na tržište, posebno ne u organizovane lance snabdevanja, izvoz ili prerađivačku industriju. To znači direktan finansijski gubitak za proizvođača, ali i rizik od zakonskih sankcija i gubitka statusa pouzdanog partnera.
U praksi se i dalje susrećemo sa slučajevima gde se karenca skraćuje iz želje da se „uhvati rok“ za berbu ili prodaju. Međutim, ta kratkoročna dobit često vodi ka dugoročnoj šteti. Jedan neodgovarajući tretman može poništiti višemesečni trud i ulaganje u proizvodnju.
Zato je uloga edukacije proizvođača od presudne važnosti. Poštovanje uputstava sa etikete, vođenje evidencije o primeni sredstava i konsultacija sa stručnim licima predstavljaju osnovu odgovorne i profesionalne poljoprivredne prakse. Samo na taj način možemo obezbediti da proizvod koji izlazi sa njive bude istovremeno i zdrav i konkurentan na tržištu.
Poštovanje karence je jedan od važnijih pokazatelja zrelosti i odgovornosti svakog poljoprivrednog proizvođača. Bezbedna hrana nije samo zakonska obaveza – ona je moralna odgovornost prema potrošačima.
Karenca nije formalnost, već naučno utvrđena mera zaštite zdravlja potrošača. Ona označava vreme potrebno da se aktivne materije razgrade do nivoa koji je bezbedan za ljudsku ishranu. Ukoliko se ovaj rok ne poštuje, ostaci pesticida mogu se naći u hrani u koncentracijama koje predstavljaju potencijalni rizik po zdravlje.
Nepoštovanje karence ima višestruke posledice. Namerno ugrožavanje bezbednosti hrane može dovesti do gubitka poverenja potrošača u domaće proizvode. Danas, kada su kupci sve informisaniji i osetljiviji na pitanja zdravlja, svaki propust u ovom segmentu negativno se odražava proizvođača ali i celokupni sektor poljoprivrede.
Pored zdravstvenog aspekta, karenca ima i izuzetan ekonomski značaj. Veoma je važno naglasiti da se proizvodi koji sadrže nedozvoljene ostatke pesticida ne mogu se plasirati na tržište, posebno ne u organizovane lance snabdevanja, izvoz ili prerađivačku industriju. To znači direktan finansijski gubitak za proizvođača, ali i rizik od zakonskih sankcija i gubitka statusa pouzdanog partnera.
U praksi se i dalje susrećemo sa slučajevima gde se karenca skraćuje iz želje da se „uhvati rok“ za berbu ili prodaju. Međutim, ta kratkoročna dobit često vodi ka dugoročnoj šteti. Jedan neodgovarajući tretman može poništiti višemesečni trud i ulaganje u proizvodnju.
Zato je uloga edukacije proizvođača od presudne važnosti. Poštovanje uputstava sa etikete, vođenje evidencije o primeni sredstava i konsultacija sa stručnim licima predstavljaju osnovu odgovorne i profesionalne poljoprivredne prakse. Samo na taj način možemo obezbediti da proizvod koji izlazi sa njive bude istovremeno i zdrav i konkurentan na tržištu.
Poštovanje karence je jedan od važnijih pokazatelja zrelosti i odgovornosti svakog poljoprivrednog proizvođača. Bezbedna hrana nije samo zakonska obaveza – ona je moralna odgovornost prema potrošačima.
Danica Živanović, diplomirani inženjer fitomedicine PSSS Šabac
Najnoviji broj
9. april 2026.
